Dan kada je Brando odbio Oskara

Marlon Brando je bio jedan od najvećih glumaca u istoriji Holivuda. Tumačio je širok spektar različitih uloga – od likova buntovnika preko američkog oficira zaljubljenog u Japanku u filmu „Sajonara“, naciste u „Mladim lavovima“, homoseksualca u „Odsjajima u zlatnom oku“, psihički rastrojenog aristokrate u „Poslednjem tangu u Parizu“ i autoritativnog šefa podzemlja u „Kumu“, do odbeglog američkog oficira u „Apokalipsi danas“. Sa lakoćom je baratao svojim velikim rasponom glumačkih mogućnosti, što ga je učinilo uzorom mladih glumačkih naraštaja i idealnim izborom za tumačenje bilo koje vrste karaktera.

Bio je dvostruki dobitnik Oskara za najboljeg glavnog glumca. Prvi put je nagrađen 1954. godine za film „Na dokovima Njujorka“, a zatim za ulogu u filmu „Kum“. Pored toga, nominovan je za još šest Oskara. Dobio je dva Zlatna globusa, tri Nagrade BAFTA i Kanske nagrade za najboljeg glumca. Američki filmski institut ga je proglasio za jednog od pet najvećih glumaca 20. veka.

Brando je bio jedna od najuticajnih ličnosti pop kulture. Svojim agresivnim seksepilom i izrazitom muževnošću razbio je mit o uglađenom, dekadentnom džentlmenu kao idealu muške lepote. Zahvaljujući ulozi sirovog mačo muškarca u filmu „Tramvaj zvani želja“ pokrenuo je modu belih, uskih majica kratkih rukava i nametnuo se kao muški ekvivalent Merilin Monro, najvećeg seks simbola 20. veka.

Lik Vita Korleonea u kriminalističkom trileru „Kum“ iz 1972. godine jedan je od najpoznatijih filmskih likova u istoriji. Ova uloga je napravila preokret u Brandovoj karijeri i donela mu status kulta. Časopis „Empajer“ ga je uvrstio među deset najvećih filmskih likova, dok ga je „Premijer“ proglasio najboljim likom svih vremena. Reditelj Frensis Ford Kopola je nagovorio Branda na probno snimanje, gde je ovaj upotrebio vatu kako bi simulirao naduvene obraze.

Kopola je bio oduševljen Brandovim nastupom u ulozi šefa mafijaške porodice, ali se morao boriti sa producentima da angažuje temperamentnog glumca, čiji su zahtevi postali nepodnošljivi. Studio je pak hteo da ulogu dobije Deni Tomas koji je, međutim, osetio da je Brando kao stvoren za tu ulogu, pa je odbio ponudu, i stao iza Kopole i ostalih koji su svedočili probnom snimanju. Brando je bio senzacionalan, pogotovo u sceni sastanka mafijaških rivala, koja se smatra jednom od najpoznatijih u istoriji filma. „Kum“ je zaradio skoro 135 miliona dolara i proglašen je za jedno od najboljih ostvarenja svih vremena. Brando je za svoju izvedbu osvojio Zlatni globus i bio najveći favorit za osvajanje Oskara, ali je noć uoči 45. dodele nagrada objavio da će bojkotovati ceremoniju i poslati Sašin Litlfedr, manje poznatoj glumici, inače Indijanki, pripadnici Apači plemena, da objasni njegove razloge.

Kada su voditelji ceremonije, Liv Ulman i Rodžer Mur, tog 27. marta 1973. godine izgovorili ime najboljeg glumca, atmosfera je bila više nego napeta. Mur je trebalo da preda nagradu glumici koja se na bini pojavila u tradicionalnoj odori plemena Apača, ali ona je odbila da je primi, rekavši da je Brando zgrožen iskorišćavanjem Indijanaca u televizijske svrhe i njihovim tretiranjem od strane Holivuda.

– Večeras sam došla u ime Marlona Branda i zamolio me je da vam kažem da neće moći da prihvati ovu velikodušnu nagradu. Razlog tome je tretman koji imaju Indijanci u filmskoj industriji – izjavila je ona.

Jedan deo publike ju je izviždao, dok su drugi aplaudirali. Ipak, neosporiva je činjenica da Indijanci u to vreme skoro da nisu učestvovali u filmskoj industriji i koristili su ih uglavnom kao statiste. Ne samo da su bili zanemareni, nego su bili i omalovažavani. Zbog toga je Marlon Brando bio duboko uvređen. Slavni glumac je pružio podršku pokretu američkih Indijanaca, a „Njujork tajms“ je sutradan preneo celu njegovu poruku koju Litlfedr nije mogla da pročita zbog vremenskog ograničenja.

„Filmska zajednica je odgovorna za ponižavanje Indijanaca i sprdnju sa njihovim likovima, opisujući ih kao divljake, neprijatelje i zle ljude. Dovoljno je teško što ta deca teško odrastaju u ovom svetu. Kada indijanska deca vide kako se njihova rasa opisuje u filmovima, njihovi umovi postaju ranjeni na način koji nikada nećemo znati.“

Pročitajte još

Bernardo Bertoluči: Skandalozni tango života

Nakon tog skandala Brando i Litlfedr su primili veliki broj kritika, kako od predstavnika filmske industrije, tako i od medija. Ipak, na ovaj način su američki urođenici dobili retku priliku da pred 85 miliona ljudi utiču na podizanje svesti o njihovoj borbi. Brandovo kontroverzno odbijanje nagrade, što se do danas nije ponovilo, ostalo je jedan od najmoćnijih trenutaka u istoriji Oskara.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi