Čarli Čaplin: Skitnica, vitez i prva filmska zvezda
Ogledalo je moj najbolji prijatelj, zato što kad ja plačem, ono se nikad ne smeje.
Ser Čarls Spenser Čaplin, poznat kao Čarli Čaplin, ili ranije kao Šarlo Akrobata, rođen je u Londonu 16. aprila 1889. godine. Bio je engleski filmski režiser, glumac, scenarista i producent, jedan od najvećih komičara svih vremena. Vešto je vladao mimikom i slepstik komedijom. Njegove komedije su mešavina vodvilja, pantomime, improvizacije i cirkusa. Jedno je od najprepoznatljivijih lica u istoriji filma i najveća filmska zvezda do kraja dvadesetih godina 20. veka.
Čaplin je bio jedan od pionira kinematografije i najvećih sineasta od kada postoji sedma umetnost. Jedan je od najzaslužnijih umetnika za popularizaciju filma i njegovo priznavanje u sferama tradicionalne kulture. Njegov izvorni humanizam formiran u periodu teške mladosti izražen je u liku dobroćudne skitnice Čarlija, čija je dobrota prema okolini srazmerna njenim zlim namerama. Učinio je da svima postane jasna snaga filmskog govora i njegova moć u afirmaciji univerzalnih i trajnih ljudskih vrednosti.
Imao je samo pet godina kada mu je majka doživela nervni slom, a otac poginuo. Nakon porodične tragedije, s polubratom Sidnijem Čaplinom postao je beskućnik. Detinjstvo mu je bilo oličenje bede i siromaštva. Čarli je, nakon toga, radio kao glumac, berberin, prodavac, fabrički radnik, vratar, duvač stakla, a u isto vreme je učio ples, žonglerstvo i akrobatiku. Posle kraćeg vremena provedenog u domu za nezbrinutu decu, Čarli je postao član jedne siromašne dečje muzičko-pozorišne trupe u kojoj je imao nekoliko sporednih uloga. Ipak, njegov san počinje da se ostvaruje tako što je već sa sedam godina postao najslavnije dete glumac u Engleskoj.
Pročitajte još
Godine 1913. napustio je muzičko-pozorišnu trupu Freda Karnoa i pridružio se Kejstounu, koji ga je angažovao da glumi za sto pedeset dolara nedeljno. Iste godine, tokom jedne turneje u Njujorku, zapazio ga je kralj komedije Mek Senet, tvorac najomiljenijeg i najdugotrajnijeg žanra nemog filma – slepstik komedije, sa kojim je sklopio ugovor za snimanje prvog filma. Snimio je dvanaest kratkometražnih filmova, a počeo je i sam da režira, piše scenario i radi montažu za većinu svojih ostvarenja.
Tokom rada na svom drugom filmu, 1914. godine, Čaplin je osmislio lik skitnice i kostim – šljampave pantalone, polucilindar, prevelike cipele i štap, koji su postali zaštitni znak njegovog čuvenog filmskog lika malog skitnice, koji je razvijao tokom čitave karijere i koji je obeležio ranu istoriju filmske industrije. U svojoj autobiografiji je napisao: „Želeo sam da bude kontradiktorno: široke pantalone a uzan kaput, šešir premali, a cipele prevelike.“ Brčiće je stavio da bi izgledao starije, a jedino je štap bio njegov. Neotesan i pogrešiv, ali romantičan i vedar, ovaj mali skitnica bio je cinik sa pesničkim pogledom na svet, nitkov sa puritanskim moralom. Publika širom sveta poistovećivala se sa ovim autsajderom, mada je prezirao površnost koju ona predstavlja. Nakon toga je brzo postao samostalan i počeo da režira svoje filmove, jer ga je ostvarenje „Skitnica“ iz 1915. godine preko noći učinio prvom filmskom zvezdom u svetu.
Profimedia
Čaplinove komedije, ukorenjene u njegovom siromašnom detinjstvu u Londonu, bile su veoma lične, spajajući osećaj nostalgije i užasa zbog društvene nepravde. Njegov humor bio je zasnovan na karakterizaciji i mestu zbivanja, a u filmovima poput „Šarlo kao policajac“ (1917) i „Šarlo useljenik“ iz iste godine, bavio se kontroverznim temama kao što su narkomanija, ulični kriminal i prostitucija. Sa druge strane, u komedijama „Staza za koturaljke“ (1916), „Nadzornik“ (1916) i „Lečenje“ (1917), čiji su energija i ritam oduševili Kloda Debisija, Čaplin je dokazao izuzetne klovnovske veštine. Upotrebom rekvizita pokazao je da ima vrhunski osećaj za komiku. Iako su oni bili nepredvidivi i često su služili da stvore neku neprijatnost, Čaplin ih je koristio radi karakterizacije i izražavanja unutrašnjih osećanja, čime je produbljivao površinsku komediju. Ipak, ključnu ulogu u uspehu svih Čaplinovih filmova imala je njegova inteligentna i graciozna gluma.
Godine 1918. je potpisao sa kompanijom „First National“ ugovor od milion dolara za produkciju samo osam filmova, od kojih je „Mališan“ (1921) bio njegov prvi dugometražni film. Godinu dana kasnije osnovao je kompaniju „United Artists“, za koju je snimio sve naredne filmove, počevši od „Žene iz Pariza“ (1923). U Čaplinovom radu su počeli da se javljaju periodi neaktivnosti, mada „Zlatna groznica“ (1925), „Svetla velegrada“ (1931) i „Moderna vremena“ (1936) spadaju u njegove najpoznatije filmove. Od sredine dvadesetih godina prošlog veka počeo je da žudi za intelektualnim priznanjem. Na film „Moderna vremena“ znatno je uticao film „Dajte nam slobodu“, Rena Klera. Taj film duguje i sovjetskom revolucionarnom filmu, zbog čega je bio zabranjen u Italiji i Nemačkoj. Hitler i Musolini su film ocenili kao komunističku propagandu. Čaplin im se kasnije „osvetio“ filmom „Veliki diktator“, 1940. godine. Ismevao je i mnoge američke političare. Bio je optužen za širenje ideje komunizma, pa mu je zbog toga tokom pedesetih godina bio zabranjen povratak iz Evrope u Ameriku. Njegov film „Kralj Njujorka“ bio je zabranjen u Americi više od petnaest godina.
Pročitajte još
U Ameriku se vratio 1972. godine, kada je nagrađen Oskarom za životno delo. Dobitnik je Oskara za najbolju muziku za film ”Svetlosti pozornice”, 1973. godine, i dva počasna Oskara. Njegovim najpoznatijim filmom smatra se „Veliki diktator“. Američki filmski institut ga je stavio na deseto mesto na listi 100 najvećih glumaca 20. veka. Godine 1975, britanska kraljica Elizabeta II dodelila mu je, kao jednom od najzaslužnijih građana zemlje, čin viteza.
Čaplin se dosta brinuo o svom zdravlju. Redovno se bavio sportom, pravilno hranio, malo pušio i retko pio. Ipak, njegovo zdravlje se znatno pogoršalo nakon završetka filma, „Grofica iz Hongkonga“, krajem šezdesetih. Imao je puno ljubavnih veza i afera, četiri braka i jedanaestoro dece. Njegove supruge bile su i po više od 30 godina mlađe od njega, zbog čega je bio kritikovan u javnosti, a to je uslovilo i pad njegove popularnosti u određenim momentima. Prema nekim izvorima, njegov ljubavni život je poslužio piscu Vladimiru Nabokovu kao inspiracija za njegovo delo „Lolita“.
Preminuo je u snu, na Božić 25. decembra 1977. godine u Švajcarskoj, gde je proveo poslednjih 20 godina života.
Profimedia
Godine 1998, filmski kritičar Andru Saris je rekao da je Čaplin verovatno najvažniji umetnik kojeg je proizvela kinematografija, svakako njen najizuzetniji izvođač i verovatno još uvek njena najuniverzalnija ikona. Čaplina je Britanski filmski institut opisao kao „nadvišujuću figuru svetske kulture“, i bio je na listi „100 najvažnijih ljudi 20. veka“ časopisa „Tajms“, zbog „smeha koji je doneo milionima“ i zbog toga što je on „više ili manje izmislio globalnu prepoznatljivost i pomogao pretvaranju industrije u umetnost“. Ruski filmski stvaralac Andrej Tarkovski je veličao Čaplina kao „jedinu osobu koja je ušla u kinematografsku istoriju bez imalo sumnje. Filmovi koje je on ostavio za sobom nikad ne mogu zastareti“. Čaplin je takođe snažno uticao na rad kasnijih komičara.
U 21. veku, nekoliko Čaplinovih filmova se još uvek smatra klasicima i najvećim filmovima dosad napravljenim. Godine 2007, Američki filmski institut je imenovao „Svetla velegrada“ jedanaestim najvećim američkim filmom svih vremena, dok su „Zlatna groznica“ i „Moderna vremena“ ponovo rangirani u prvih 100. Knjige o Čaplinu nastavljaju da se regularno objavljuju, i on je popularna tema medijskih naučnika i filmskih arhivista.
„Neuspeh je nebitan. Potrebna je hrabrost da napravite budalu od sebe.“
„Život je tragedija izbliza, ali na duge staze je komedija.“
„Moja bol može biti razlog za nečiji smeh. Ali moj smeh nikada ne sme biti uzrok nečije boli.“
„Ne verujem da javnost zna šta hoće. Taj zaključak sam izvukao iz svoje karijere.“
„Na kraju krajeva – sve je samo šala.“
Čarli Čaplin
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari