Boško Savković za 24sedam: Čovek kome su plastične kese donele nagradu na filmskom festivalu u Kanu

Boško Savković je režiser koje je jedini, pored Emira Kusturice, dobio prestižnu nagradu za film na kanskom festivalu. Zapravo, Savković je do sada dobio dve nagrade ali ne za igrani, već za dokumentarni film. Poslednju je osvojio za film o generaciji dece rođene tokom NATO bombardovanja, a za 24sedam govori sa kakvim izazovima se suočavao i koliko je teško baviti se ovom vrstom umetnosti.

Vi ste jedini u Srbiji, sem Emira Kusturice, dobili nagradu na filmskom festivalu u Kanu. Kako je došlo do toga?

Kusturica je dobio nagradu u Kanu za igrani film, a ja pravim dokumentarne filmove. Postoji festival u Kanu u oktobru, gde godišnje dolazi preko hiljadu prijava, a 2011. sam dobio nagradu za film “Plodovi zime”. To je film o kesama koje nemarno bacamo gde god stignemo. Te kese se kače o krošnje drveća i shvatamo da postoje tek kad opadne lišće a one ostanu. I niko te kese nikada nije video, zato što ljudi gledaju uglavnom u zemlju, ali sam zato pokazao ljudima šta se krije u krošnjama drveća, ali i šta plovi našim rekama i leti kroz vazduh. To je film koji traje samo pet minuta ali ima jednu vrlo snažnu poruku. I zbog toga smo dobili “Zlatnog delfina” u Kanu. Nagrada za igrani film je “Zlatna palma” a za dokumentarni “Zlatni delfin”.

Koliko dugo se bavite dokumentarnim filmom i koliko je teško baviti se njime u Srbiji?

U Srbiji je teško baviti se svakom vrstom umetnosti, a ne samo dokumentarnim filmom. Ja sam godinama radio za CBS, gde sam naučio mnoge stvari, a nakon novinarske karijere sam napravio svoju agenciju koja se bavi izdavaštvom i TV produkcijom. I onda tražite nove ideje, konkurišete za razne projekte… nekad dobijete novac, nekada ne, ali ga, jednostavno, uradite! Ipak, malo je nezgodno sa našim budžetima izaći “na crtu” svim onim svetskim produkcijama. Ali, ako je dobra ideja i ako je film dobar, niko te ne pita koliko si novca potrošio za film.

Da li to važi samo za dokumentarne filmove?

To važi za svaki film. Mi smo za film “Plodovi zime” potrošili 2.500 evra a dobili smo 14 nagrada u svetu te godine. Taj film je na kraju dobio nagradu za najbolji ekološki film u svetu.

Koliko ste do sada snimili filmova?

Stvarno ne znam. Znam samo da imam više od 80 međunarodnih nagrada za te filmove. Evo, prošle godine smo radili promotivni film za Golubačku tvrđavu i dobili smo nagrade u Los Anđelesu, Njujorku, Berlinu, Zagrebu, Varšavi…

Zbog čega ste odabrali dokumentarni, a ne igrani film?

Prvo, nema budžeta u Srbiji za dobre dokumentarne filmove. To je vrlo komplikovan posao. Radim nekada sa nekim Indijcima, koji u Srbiji imaju mnogo produkcija, ali nikada nisam imao želju da radim igrani film jer mislim da u dokumentarnom možeš mnogo više toga da kažeš.

Koji su najpoznatiji filmovi i serijali koje ste radili?

Radio sam čitav serijal o Mirosavljevom jevanđelju, koji nikada niko nije radio, o istorijatu i putu kroz istoriju te najvrednije knjige koja je ušla u pamćenje sveta među 120 najvrednijih dobara koje je istorija imala. Radio sam film o Mediteranu, mnogo dobrih ekoloških filmova. Za film “Posle bombi” koji govori o generaciji koja je rođena posle bombardovanja ili u tom periodu bila pred rođenjem, i drveću koje raste na zgradi Generalštaba, dobili smo “Srebrnog delfina” u Kanu. Tako da imam dve nagrade na ovom festivalu.

Koliko se spremate pre nego krenete da radite neki film?

Priprema za film je važnija od samog snimanja. Poenta je da radim sa profesionalcima koji mi komponuju muziku, zaista znaju montažu, i nije ti teško da potrošiš mesece da bi napravio jedan dobar film. Naravno, uz stalne poslove koje moraš da radiš da bi ti firma preživela.

Da li se može zaraditi od dokumentarnog filma?

Može. Prodate ga nekim svetskim stanicama, nacionalnom servisu… može da se zaradi, ali je problem što kod nas postoje povlašćeni, pa im nacionalni servis kupuje filmove ma kakvi da su.

Kada poredite Srbiju i svet, koliko je tamo lakše uraditi film?

Ljudi tamo ulažu novac u film zato što se višestruko isplati. On je jedan od najvažnijih biznisa u svetu. To je naša vlada prepoznala, pa daje refundaciju svim strancima koji snimaju u Srbiji. Ko snima film kod nas i uloži više od 300.000 evra dobije 20 odsto nazad, a ako uloži pet miliona onda dobije 25 odsto. Tako da je ta stimulacija dobra. Dolaze čitave produkcije, iznajmljuju našu opremu, naše statiste, tako da tu ima mnogo para… posebno popularno je postalo sa Indijcima u poslednje vreme, tako da se mnogo njihovih filmova proizvodi i radi u Srbiji.

Čini se da dokumentarni film nije toliko “vidljiv” u nekim vodećim medijima kao igrani. Zbog čega?

Zato što dokumentarni film prikazuje dokument jednog vremena. A mejnstrim mediji baš i ne žele to. Ljudi koji prave dokumentarne filmove neće da se bave ovim glupostima kojima se bave dnevne vesti, već životnim problemima. I zbog toga nema mesta za tu vrstu filmova u mejnstrim medijima.

Da li je to slučaj i u svetu?

U svakoj zemlji postoji neka vrsta cenzure, ali što se tiče filma, tamo se film smatra za umetničko delo i njemu možete da date autorski izraz. To će neko da pusti, bez ikakvih problema. A ovde se sve gleda kroz politiku. Kada sam radio taj film o kesama, mene su svi napali jer kao hoću da naružim sopstveni grad?! A ja sam samo hteo da skrenem pažnju da nam vise kese po drveću. Posle toga sam putovao po svetu, bio na raznim festivalima i video svuda po neku kesu. Ali nigde toliko kao u Beogradu, mom rodnom gradu. Jedini grad gde nisam video nijednu kesu je Kan. Mislio sam da su oni mnogo čisti, a shvatio sam da oni imaju palme a za njih se mnogo teže kesa kači nego za naše drveće.

Dakle, svuda postoje isti problemi?

Pa, da. Ali ih oni rešavaju tako što debelo naplaćuju kese, imaju papirne kese koje su skupe i teraju te da nosiš ceger. Te kese prave od biorazgradive plastike, a mi smo to počeli tek pre 15 godina.

Da li dokumentarni film stvarno može nešto da promeni?

Ne znam da neko nije video taj film o plastičnim kesama, a da se posle nisu zapitali da li je to moguće? Film “Posle bombi” je pokazao kako su nas bombardovali i svi su bili zgroženi onim šta su nam uradili. Ali su, isto tako, politički korektno nagradili taj film. Malo je blesavo da konkurišete sa takvim filmom u zemljama koje su nas bombardovale. Ali žiri je rekao da je to dobar film.

Niste konkretno odgovorili da li film stvarno može da promeni nešto?

Film uvek promeni nešto. Ako gledate istoriju filma, on je svašta menjao. Setite se “Građanina Kejna”, “Odiseje u svemiru”… nekih filmova koji su izmenili gledanje na svet i realnost u kojoj živimo. Pogledajte kako Majkl Mur radi filmove i preispituje čitavu američku administraciju. Da li se neko seća kako su počeli ratovi u Jugoslaviji i zašto se raspala? Imate odlične dokumentarne filmove koji govore o tome. Ne samo naše, već i strane.

Uglavnom radite turističke i ekološke filmove. Zašto?

Turizam i ekologija su nerazdvojivi. Niko neće da ode da se kupa ne nekom prljavom jezeru. Drugi momenat je taj da je ekologija nešto što je uslov našeg opstanka kao ljudskih bića. Nećemo opstati ako ne vodimo računa o vazduhu, zemlji i onome što jedemo. Neke zemlje su to prepoznale, ali mi smo jedina zemlja na čitavom toku Dunava koja ispušta fekalije direktno u vodu. A Dunav je međunarodna reka. Nemamo spalionice đubreta, zato nam i gori Vinča.

Pročitajte još

„Otac na službenom putu“: 36 godina od remek-dela koje je naslutilo tragičan raspad Jugoslavije

Sami ste napravili, pre 14 godina, festival ekološkog i turističkog filma “Silafest” u Velikom Gradištu. Koliko je do sada filmova prikazano na festivalu?

Svake godine aplicira između 150 i 200 filmova, a ako računamo da se svake godine prikaže oko 60, onda možemo reći da je prikazano preko hiljadu filmova do sada. Ovo je jedan od retkih festivala na kojima se prikaže čitav film, a dolaze nam ljudi iz čitavog sveta. Ove godine je bilo Austrijanaca, Nemaca, Španaca, Portugalaca, Indijaca… Pojavilo se i pet ambasadora na zatvaranju festivala. Ljudi dolaze, razmenjuju ideje, prave koprodukcije i svima njima je dobro.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi