Prota Mateja Nenadović: Mudri čuvar prošlosti

Prota Mateja Nenadović je bio vojvoda iz Prvog srpskog ustanka, prvi predsednik Pravuteljstvujušćeg Sovjeta Srpskog i diplomata. Bio je sin kneza Alekse Nenadovića, pogubljenog u Seči knezova. Sa stricem Jakovom pokrenuo je Prvi srpski ustanak u valjevskoj i šabačkoj nahiji. Pregovarao je sa Turskom i Rusijom i time uspostavio prve diplomatske kontakte srpskih ustanika sa stranim državama. Više puta je odlazio u Austriju radi nabavke oružja i municije. Komandovao je delom ustanika pri oslobođenju Valjeva i Šapca 1804. godine, Karanovca (današnjeg Kraljeva), i Užica 1805. kao i delom konjice u bici na Mišaru 1806. godine.

Rođen je u Brankovini, 26. februara 1777. godine. Osnovno obrazovanje, čitanje i pisanje naučio je u rodnom mestu, kod sveštenika Stanoja. Dalje školovanje nastavio je u Sremu. Sveštenik je postao 6. juna 1793. a dve godine kasnije prota. Jedan je od retkih, u to vreme, pismenih ljudi u Srbiji. Njegovo najznačajnije delo su „Memoari“, napisani na srpskom narodnom jeziku. Cilj pisanja „Memoara“ je protina želja da potomcima ostavi pisani trag o bitnim ljudima i događajima svog vremena i njegovom učešću u njima. Potpuno izdanje „Memoara“ objavljeno je 1867. godine, sa svim pratećim, bitnim dokumentima.

Suštinu ovog dela čini život Alekse Nenadovića, sećanje prote Mateje na ustanak i detaljan prikaz njegovog putovanja u Rusiju. Po književnim istoričarima i kritičarima, „Memoari“ su ocenjeni kao najvažnija proza prve polovine 19. veka i kao dragocen dokument iz tog vremena. Zanimljivo je da je umetnička crta preneta i na sledeću generaciju. Sin prote Mateje, Ljubomir Nenadović, bio je pesnik, putopisac i prosvetitelj. Autor je vrlo autentičnih putopisa „Pisma iz Italije“ i „Pisma iz Nemačke“ koji svedoče o tome kako je obrazovan i prosvećen Srbin tog vremena doživljavao prilike u drugim zemljama, a spis „O Crnogorcima“ prikazuje njegovo oduševljenje Crnom Gorom, pruža mnogo dokumentarne građe, kao i podatke o crnogorskom ali i srpskom mentalitetu.

Prota Mateja se ženio dva puta. Prvo sa Marijom Ivanović sa kojom je imao desetoro dece, ali su nažalost sva umrla još u detinjstvu. Marija je umrla 1808. godine. Drugi put se oženio 1816. godine, sa Jovankom, zvanom Joka. Iz tog braka je imao petoro dece.

U turskoj ofanzivi protiv Srbije 1813. komandovao je sa Simom Markovićem ustanicima na frontu od Loznice do ušća Drine. Posle pada Srbije prešao je u Austriju i tokom 1814. i 1815. godine nastojao da zainteresuje velike sile za borbu Srbije protiv Turske. Posle izbijanja Drugog srpskog ustanka prešao je u Srbiju, postao valjevski knez i član Narodne kancelarije. Zbog neodobravanja načina vladavine kneza Miloša penzionisan je 1832. godine. Član novoosnovanog Državnog sovjeta postao je 1838, ali zbog neslaganja sa knezom Mihailom morao je da napusti Srbiju 1840. godine. Posle dolaska Aleksandra Karađorđevića za kneza Srbije, 1842. postao je državni savetnik. Godine 1844. sa svojim ljudima ugušio je katansku bunu protiv kneževe vlasti. Penzionisan je 1852. godine. Umro je u Valjevu, na današnji dan, 11. decembra 1854. godine (29. novembra, po julijanskom kalendaru). Na njegovoj sahrani je prisustvovalo 60 konjanika, brojni činovnici i sveštenici.

U više gradova u Srbiji postoje ulice koje nose njegovo ime, kao i osnovna škola u rodnoj Brankovini.

„Ja nerado o smrti govorim, ali bez ikakvog strâ očekujem poslednje veče mog života; moje misli ne lete više u one godine u kojima imam jošte da živim, nego u one u kojima sam živio. Cela moja prošlost bila je burna i vrlo promenljiva, ali bez ikakvog strâ osvrćem se ja na nju, i sa zadovoljstvom i unutrašnjom nagradom prolazim u mislima sve prošle godine mog života, i radujem se da ni na jedno delo ne nailazim, za koje bi mi sovest štogod prebaciti mogla.“

Prota Mateja Nenadović „Memoari“

PROČITAJTE JOŠ: Značajno otkriće o Desanki Maksimović – 24sedam

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi