170 godina od rođenja Van Goga: Napaćena duša umetnika koji je promenio istoriju slikarstva
Njegov život je bio pun padova
Vinsent van Gog je jedan od najuticajnijih i najpoznatijih holandskih slikara nakon Rembranta. Promenio je istoriju slikarstva i bio je jedan od najvećih slikara postimpresionizma.
Rođen je 30. marta 1853. u holandskom gradiću Zindert i ove godine navršilo se 170 godina od njegovog rođenja.
Van Gog je rođen tačno godinu dana nakon mrtvorođenog brata, koji se takođe zvao Vinsent. Kada je imao petnaest godina, Vinsent je bio primoran da napusti školu i da se zaposli zbog finansijskih problema.
Profimedia
Život je proveo u padovima, što ljubavnim, što psihičkim, u mentalnoj ustanovi, u nesreći.
Pročitajte još:
Jedno jutro je izašao iz kuće da bi slikao, i upucao sebe u grudi. Imao je samo 37 godina.
Njegove slike dostižu vrtoglave cifre
Za života je bio nepoznat, neshvaćen, i nepriznat umetnik koji je prodao samo jednu sliku. Ipak uspeo je da promeni istoriju slikarstva.
- Rizikovao sam svoj život zbog posla, i koštalo je me to - poslednje su reči koje je zapisao Van Gog u idiličnoj oazi francuskog sela Over sir Oaz.
Profimedia
Ceo život je proveo u finansijskim problemima, a danas njegove slike dostižu vrtoglave cifre.
Sliku „Irisi“ kupio je australijski biznismen Alan Bond u Njujorku za 53,9 miliona dolara.
Slika "Žitno polje sa čempresima“ prodata je Valteru Anenbergu, američkom izdavaču za 57 miliona dolara. „Autoportret bez brade“ prodata je u Njujorku za 71,5 miliona dolara.
Voleo je buntovničke likove
Van Gog je bio strastveni čitalac i često je koristio književnost i umetnost kako bi otkrio i definisao sebe.
Često je citirao knjige i autore u svojim pismima, koje je slao svom bratu Teu.
Voleo je jednostavne priče i buntovničke likove, knjige o svakodnevnom životu i čovečanstvu.
Divio se autorima poput Bičera Stoua, Dikensa i Igoa, i često je citirao njihova dela.
Profimedia
Za nešto više od deceniju rada, stvorio je više od 2.100 dela, uključujući 860 ulja na platnu i više od 1.300 akvarela, crteža, skica i grafika.
Njegov opus obuhvata autoportrete, pejzaže, mrtvu prirodu i portrete, a najčešći motivi su čempresi, polja pšenice i suncokreti.
Zanimljivo je da je skoro otkriven do sada nikad viđen autoportret.
Ponovo koristio ista platna da bi štedeo
Autoportret bio je "sakriven" na poleđini njegove druge slike "Glava seljanke", a otkriven je tokom rutinskog rendgenskog pregleda slike.
Čuveni holandski umetnik je često ponovo koristio platna kako bi uštedeo novac, okrećući ih a onda radeći na drugoj strani.
Van Gog je "drugovao" sa čuvenim slikarom Pol Gogenom.
Pismo koje je Van Gog poslao Gogenu, čuva se u Van Gogovom muzeju u Amsterdamu koji ga opisuje kao „najznačajniji dokument koji je Van Gog napisao“.
Pismo koje potpisuju Van Gog i Pol Gogen, a sadrži detalje o njihovoj poseti bordelu, napisano je 1888. godine i adresirano na njihovog prijatelja, francuskog slikara Emila Bernara.
Iako je pismo adresirano njihovom prijatelju, ono takođe predstavlja razgovor između Van Goga i Gogena, koji su pričali o iskustvu zajedničkog rada.
U pismu, Van Gog je opisao Gogena kao „neiskvareno biće sa instinktom divlje zveri".
„Sa Gogenom, krv i seks imaju prednost nad ambicijom", dodao je.
Uvid u njegova duševna stanja
Muzej Van Goga u Amsterdamu čuva brojna pisma koja je razmenjivao sa svojim mlađim bratom Teom.
Sačuvana kolekcija, u kojoj je više od 800 pisama, pruža uvid u duševna stanja umetnika, koji je bio napaćen, ali i duboko depresivan, te u nastanak njegovih čuvenih dela.
Njegovo najpoznatije delo je “Zvezdana noć” iz 1889, koju je naslikao nešto više od godinu dana pre tragičnog završetka života.
"Zvezdana noć", Van Gog/Profimedia
Godine 1941, slika je prodata muzeju moderne umetnosti u Parizu, a iako joj se ne zna tačna cena, veruje se da se kreće između 100 i 150 miliona dolara.
Prikazuje seoski pejzaž noću, s ravnim brežuljcima u pozadini – predstavlja prizor uznemirenog treperenja elemanata prirode i ljudskog sveta. Danas se ova slika čuva u Muzeju moderne umetnosti u Njujorku.
Kreativnost povezana sa problemima mentalnog zdravlja
Dela Van Goga se i dalje istražuju kao i njegov život. Tako su naučnici sa medicinskog univerziteta u Groningenu pre tri godine otkrili pozadinu njegovog mentalnog stanja u periodu čuvene epizode kada je sebi odsekao uvo.
Oni su istražili njegovu psihu na osnovu stotine pisama koje je slao, najviše svom bratu Teu.
Autoportret Vinsenta Van Goga/Profimedia
Naučnici su sada otkrili da je umetnik najverovatnije imao dve epizode delirijum tremensa, izazvanog naglim prekidanjem alkohola, nakon što je odsekao sebi uvo.
Van Gogova kreativnost se ponekad pripisuje njegovim problemima mentalnog zdravlja. Ipak stručnjaci tvrde da je retko stvarao tokom perioda psihoze.
Uprkos unutrašnjim previranjima, navode stručnjaci, Van Gog je bio duboko motivisan da nastavi da slika, a svoja „intimna prijateljstva“ opisivao je kao svoj jedini lek.
Vinsent Van Gog umro je 29. jula 1890. godine, dva dana nakon što je pokušao da se ubije.
Bonus video:
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari