Dušan Kovačević: Mi smo se u Srbiji nauživali ratova, zar to nije bilo dovoljno?

Najvećem savremenom srpskom dramskom piscu Dušanu Kovačeviću, dodeljena je nagrada “Drvo života” za buduća ostvarenja, na 16. Filmskom i muzičkom festivalu Kustendorf koji je upravo završen na Mokroj Gori.

- Nagrada mi je izuzetno značajna iz više razloga. Jedan od njih je što se događa u ovom divnom filmskom gradu koji je Emir sagradio, gde drugi u svoje vreme ne bi ni prošli, a ovo je i priznanje za moj rad koji traje više od 50 godina. Posebno mi je draga jer je od mog dugogodišnjeg prijatelja Emira Kusturice s kojim sam dosta radio i obavezuje me da i dalje radimo, ako je ikako moguće da preteknem i budem živ, a to se moram potruditi - rekao je Kovačević.

24sedam/Katarina Mihajlović

On je naveo da se, gledajući omaž posvećen njemu na Kustendorfu, koji je podrazumevao kratke inserte iz filmova za koje je pisao scenario, začudio koliko je u tim filmovima rata.

- Fantazmagorija kojom smo se bavili, naročito u “Podzemlju”, više nije na nivou mašte, već sve više liči na dokumentarni film. Ono što smo radili kao metaforu sve više postaje realnost - smatra Kovačević.

Ne znam šta se događa sa ljudima

Na pitanje da li mu stvarnost i dalje daje dovoljno materijala za pisanje, Kovačević je rekao da se “stvarnost danas ubrzava i dobija apokaliptičan smer, da ga današnji tragični događaji podsećaju na scene iz filmova koje je radio i na početke Prvog i Drugog svetskog rata”.

- Čovek mora biti optimista, a u ovim vremenima je to mnogo teško. Treba imati veru i čovek mora da moli Boga da sve što se događa ne bude opet povod za neke nove tragične priče i tragične filmove. Ne znam šta se događa sa ljudima i sa istorijom, da niko ništa nikad nije naučio, a istorija služi kao knjiga da se pročita i zaboravi, što je tragično - naveo je Kovačević.

Tanjug/Jadranka Ilić

On smatra da je trebalo da naučimo, pre svega, da se problemi mogu rešavati bez nasilja i da bi nove generacije trebalo da znaju da je mir lepši od bilo kog rata.

- Vrlo mali broj ljudi na planeti je vlasnik naše sudbine. Zastrašujuće je da 20, 30 ljudi na najvišim pozicijama mogu da nanesu strašno zlo planeti, a svi mi ostali, nas osam milijardi, molimo Boga da oni ustanu raspoloženi jednog dana koji bi mogao da bude katastrofalan.

Rat ima hiljadu motiva

Dramski pisac je podsetio da u istoriji ratova postoje kratki periodi mira i tad se smišlja novo oružje, da rat ima hiljadu motiva, a jedan od najstrašnijih je nekontrolisana vlast pojedinaca.

- Mi smo se u Srbiji nauživali ratova. Samo u 20. veku svedoci smo dva svetska rata, tri balkanska i ovaj što su nas častili pa gađali - zar to nije bilo dovoljno? - pitao se Kovačević i dodaje da je umetnost vrlo često jedna vrsta lepog sećanja. 

- Apsurdno je što se posle rata pišu romani i snimaju filmovi, a to ne čitaju, niti gledaju oni koji su već spremni za rat, nezainteresovani su ili vrlo često nepismeni.

24sedam/Katarina Mihajlović

On se začudio koliko u njegovim ranijim scenarijima i insertima iz filmova ima energije, sukoba, ali i ljubavi i mržnje.

- Ljudi na pećinskim slikama u slobodno vreme love jedni druge, to je bilo pre 40.000 godina. Ljudi se u suštini nisu promenili - zaključio je Kovačević i otkrio da trenutno piše priče koje ga podsećaju na događaje i prijatelje kojih odavno nema, sa kojima je radio i za koje ne bi voleo da se zaborave.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi