Ani Erno, književnica koja je radila ono što je zabranjeno: Strast pomešana sa tugom

Ovogodišnja dobitnica Nobelove nagrade za književnost Ani Erno je dokaz da istrajnost, posvećenost i hrabrost uvek na kraju budu nagrađeni. Doduše, ona je tek 17 žena koja je dobila Nobelovu nagradu za književnost, u istoriji ove prestižne nagrade.

Njen put do autorstva bio je dug i mukotrpan. Knjige su joj uglavnom autobiografska dela koja su usko povezana sa sociologijom. Preciznije, spoj istorije i individualnog iskustva.

Ani Erno Profimedia

Čestitajući joj Nobelovu nagradu za književnost, predsednik Francuske, Emanuel Makron, je rekao da je ona glas "slobode žena i zaboravljenih".

Ani Erno rođena je  1940. godine u gradiću Ivto u Normandiji, gde su njeni roditelji imali prodavnicu kafe. Napisala je 30 knjiga.

- U njenim delima strast i tuga idu rame uz rame - piše Gardijan.

Profimedia

Jedna od njenih najpoznatijih knjiga, "Događaj", govori o tome kako je preživela abortus 1963. godine, u vreme kada je namerni prekid trudnoće bio nezakonit u Francuskoj. Po tom romanu snimljen je i film, koji je prošle godine nagrađen Zlatnim lavom za režiju na Venecijanskom festivalu.

U svom književnom radu preokupirana je stidom, poniženjem i ljubomorom kao temama. Sebe smatra “etnologom same sebe”, a ne piscem fikcije.

- Kad sam bila dete, luksuz su mi predstavljale dugačke haljine. Kasnije sam mislila da luksuz znači živeti životom intelektualca. Sada mi se čini da luksuz znači i mogućnost proživljavanja strasti prema nekom muškarcu ili prema nekoj ženi - zaključak je njene knjige „Samo strast“ .

U ovoj knjizi opisana je afera sa mlađim sovjetskim oženjenim atešeom u Parizu, u periodu pre i posle pada Berlinskog zida.

Njene druge knjige posvećene su takođe događajima iz njenog života: odnosu sa ocem, Alchajmerovoj bolesti i smrću njene majke.

Profimedia

Njena prva knjiga bila je “Les Armoires vides”, koja je objavljena 1974. godine, tu je već počela da istražuje svoje normandijsko poreklo, ali tek se četvrtom knjigom “La Place” napravila je prodor. 

Dela “Une Femme” i “La Honte” analiziraju sramotu i njene korene u društvu.

- Dobijanje Nobelove nagrade za mene znači odgovornost da nastavim dalje i da budem otvorena ne samo za probleme kojima sam se ranije bavila, već i za savremeni svet i želju za mirom koja me je uvek pokretala - kazala je ova francuska književnica u svojoj prvoj izjavi nakon osvajanja ovog prestižnog priznanja.

Njena najpoznatija knjiga "Godine" (Les annees), iz njene poslednje faze, objavljena je 2008, u kojoj opisuje sebe i šire francusko društvo od kraja Drugog svetskog rata do danas.

Profimedia

Za razliku od prethodnih knjiga, u "Godinama" Erno piše o sebi u trećem licu, nazivajući svoj lik "ona" umesto "ja". "Devojačka priča" iz 2016. prati punoletstvo jedne mlade žene tokom 1950-ih.

Njena rekonstrukcija prošlosti oslanja se na tradiciju Marsela Prusta “U traganju za izgubljenim vremenom”, ali ona vodi potragu u sasvim drugom pravcu.

Njen najambiciozniji projekat je “Les Années”, nazvan “prvom kolektivnom biografijom”. Roman je objavljen 2008. godine, doneo joj je niz nagrada i svetsku popularnost. Najnoviju knjigu “Le jeune homme” podelila je sa čitaocima ove godine.

Nova nobelovka nije nepoznata srpskoj javnosti, njena dela su prevođena devedesetih godina 20. veka.

Ona je 1997. godine posetila Beograd, promovišući svoje tri knjige, objavljene u "Prosveti", a tom prilikom dala je i intervju novinaru "Novosti". Na pitanje šta čitalac može da potraži u njenim delima, istakla je da bi svako trebalo "da traži samog sebe".

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi