Uznemirujuće, intimne i necenzurisane: Kakve tajne otkrivaju lične beleške Merilin Monro

11.07.2022

19:00

0

Najstariji tekstovi potiču iz 1943. godine kada je još bila tinejdžerka, a poslednji su nastali pred sam kraj njenog života

Uznemirujuće, intimne i necenzurisane: Kakve tajne otkrivaju lične beleške Merilin Monro
profimedia-0303867068 - Copyright Profimedia

Slavna glumica Merilin Monro je volela da piše i za to je koristila sve što bi joj palo pod ruku, od svezaka do hotelskih blokčića. Najstariji tekstovi potiču iz 1943. godine kada je još bila tinejdžerka, a poslednji su nastali pred sam kraj njenog života.

Glumica je volela da čita, od klasika, pa sve do savremenih američkih pisaca. Volela je poeziju, ali je čitala i knjige o psihologiji, anatomiji, religiji, biografije...

Njena lična biblioteka je sadržala oko 400 knjiga i tu su mogli da se nađu klasici poput Dostojevskog ali i jedan Ernest Hemingvej.  

Dok nije snimala, pohađala je večernje časove književnosti i istorije.

Merilin Monro Profimedia
 

Kada je Merilin Monro umrla njene lične stvari pripale su njenom učitelju glume Liju Strazbergu, a nakon njegove smrti, kolekcija je prešla u vlasništvo njegove udovice Ane, koja je nekoliko godina kasnije među haljinama i slikama otkrila riznicu ličnih spisa.

Od tog materijala je nastala knjiga "Fragmenti: Pesme, intimne beleške i pisma".

Beleške su često intimne, necenzurisane i uznemirujuće, piše Njujorker.  

- Ovo je srpceparajuće, ne samo zbog pothranjivanja mita o glupom, plavom, "slatkom anđelu seksa" već što se Monro na ovim stranicama pojavljuje kao iznenađujuće dobar pisac, sposobna da veoma jasno  i živopisno slikama prenese svoju bol. 

Profimedia
 

Sajt themarginalian.org, piše da knjiga "Fragmenti" otkriva jedno složeno, osetljivo biće koje je duboko zavirilo u sopstvenu psihu i inetnzivno razmišlja o svetu i drugima.

- Njene pesme su, kao što je naznačeno u naslovu, uglavnom fragmentarne. Retko joj je (ako ikad i jeste) prva ruka postajala druga, ali joj se teme i motivi ponavljaju, kao da su prerađivani. Napisane su u sveskama i na parčićima papira kraj replika iz dijaloga za njene filmove, naslova pesama, spiskova, izliva nelagode i beleški o događajima na javi i u snu - piše književnica Elisa Gonzalez za "The Paris Review".

“Ja nisam M. M.”, napisala je Merilin malim slovima na margini rokovnika dok je snimala "Princa i igračicu". To što je ta negacija precrtana, a ne obrisana, ukazuje na paradoks. “Samo će delovi nas dodirivati delove drugih”, nažvrljala je negde drugde, “nečija istina je zaista samo to – nečija istina… u najboljem slučaju bi naše razumevanje moglo da nas natera da potražimo tuđu usamljenost”.

Znamo da je nosila u sebi suštinski smisao za samoću, ali, kako nas podseća, čak je i njena samoća samo delimično razumljiva, piše Elisa.

Profimedia
 

Nekada rečenice koje se čitaju kao stihovi pesme zapravo to i nisu. Takve su neke od beleški iz godina provedenih na psihoanalizi ili na časovima Lija Strazberga, kontroverznog zagovornika “Metoda”, tehnike koja zahteva od glumaca da kopaju duboko po ličnim emocijama da bi se do kraja uneli u svoje uloge.

Merilin je neke od stranica ispisala uredno, počinjući tačno od crvene vertikalne margine, ali su pesme i beleške često raštrkane svuda po strani, pa čak i ukrug, sa precrtanim rečima i rečenicama spojenim strelicama. Pošto se stihovi često završavaju tamo gde i papir, nije uvek jasno gde se lome i da li bi uopšte i trebalo da budu prelomljeni.

Norman Rosten, pesnik koji je postao poznatiji kao njen prijatelj, rekao je o njenom neotkrivenom talentu:

- Ona je imala instinkt i reflekse pesnikinje, ali joj je manjkalo kontrole - smatrao je Rosten.

Iako je dramski pisac Artur Miler, njen treći muž, tvrdio da nikada nije dovršila ništa, “osim možda Koletinog Šerija i nekoliko kratkih priča”, drugi to opovrgavaju.

Profimedia
 

"O dođavola volela bih da sam mrtva – sasvim da me nema – nestala daleko odavde – odasvud ali kako bih mogla – uvek su tu mostovi – Bruklinski most – a taj most volim (sve je sa njega lepo i vazduh je tako čist) hod po njemu unosi mir čak i sa svim tim kolima što divljaju ispod. Dakle morao bi to da bude neki drugi most neki ružan i bez pogleda – osim što volim sve mostove, svaki posebno – ima u njima nečega i nikada nisam videla ružan most", deo je njene pesme koja se može pročitati u "Fragmentima".

Sasvim je prirodno da temu pesme povežemo sa poznatim Merilininim epizodama depresije (“Pokušala sam jednom”, rekla je novinaru Vilijamu Dž. Vederbiju misleći na samoubistvo, “i bila sam na neki način razočarana što mi to nije uspelo”.), piše književnica Elisa Gonzalez.

Merilin Monro/Profmiedia
 

- Ponekad je ubacivala stihove u pisma prijateljima, ali izgleda da nije imala ambicija da bude pesnikinja. A ipak je napisala te pesme. Objavljene su dugo nakon njene smrti, objavili su ih urednici koji su prečešljali njenu ostavštinu i reklo bi se da su one bile deo ritma njenog privatnog života - zaključuje književnica Gonzalez.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi

Najčitanije Vesti

Ostale vesti iz rubrike