Čarli Čaplin: Šljampava skitnica sa najskupljim razvodom u Holivudu

Čarli Čaplin je rođen na današnji dan 1889. u Londonu i dan, danas je figura koja se ne zaboravlja i čiji se značaj ne može porediti ni sa jednim filmskim stvaraocem. On je zapravo prva medijska superzvezda u 20. veku. Jedan od najvećih komičara svih vremena.

Tri meseca posle sahrane, njegovo telo je ukradeno. Uni Čaplin, njegovoj ženi, otmičari su za mrtvog Čarlija tražili 600.000 dolara za otkup, ali su kradljivci ubrzo bili uhapšeni i poslati u zatvor.

Spomenici su mu podignuti na londonskom Lester skveru, ali i u Slovačkoj, Poljskoj, Irskoj, Indiji, Italiji, Španiji i Švajcarskoj.

Filmski kritičar Andru Saris je 1998. godine rekao da je Čaplin verovatno najvažniji umetnik kojeg je proizvela kinematografija, svakako njen najizuzetniji izvođač i verovatno još uvek njena najuniverzalnija ikona.

Profimedia

Čaplina je Britanski filmski institut opisao kao „nadvišujuću figuru svetske kulture“, i bio je na listi „100 najvažnijih ljudi 20. veka“ časopisa „Tajms“, zbog „smeha koji je doneo milionima“ i zbog toga što je on „više ili manje izmislio globalnu prepoznatljivost i pomogao pretvaranju industrije u umetnost“.

Ruski filmski stvaralac Andrej Tarkovski je veličao Čaplina kao „jedinu osobu koja je ušla u kinematografsku istoriju bez imalo sumnje. Filmovi koje je on ostavio za sobom nikad ne mogu zastareti“.

Zanimljivo je, da su i mnogi drugi genijalni umetnici tog vremena, poput Bertolda Brehta i Pabla Pikasa bili fascinirani njegovom pojavom.

Ogroman je broj filmskih autora na koje je uticao - italijski režiser Federiko Felini ga je zvao „nekom vrstom Adama od kojeg smo svi mi nastali", dok je Žak Tati rekao da bez Čaplina on nikada ne bi snimio nijedan film.

Profimedia

Rene Kler je takođe smatrao da je Čaplin inspirisao praktično svakog filmadžiju, a impresioniranost Čaplinom nisu krili ni Majkl Pauel, Bili Vajlder, Vitorio de Sika, Ričard Atenboro i drugi.

U 21. veku, nekoliko Čaplinovih filmova se još uvek smatra klasicima i najvećim filmovima dosad napravljenim. Američki filmski institut je 2007. godine imenovao „Svetla velegrada“ jedanaestim najvećim američkim filmom svih vremena, dok su „Zlatna groznica“ i „Moderna vremena“ ponovo rangirani u prvih 100.

Jedna mala planeta u našem sistemu koju su otkrili sovjetski astronomi zove se 3623 Čaplin.

O njegovom životu je napravljen film koji donosi jedan sasvim nov i drugačiji pogled na Čarlija Čaplina kojeg znamo.

Filmski stvaraoci Piter Midlton i Džejmi Spini iskoristili su arhivski materijal, konferencije za štampu i intervjue, kako bi u svom dokumentarcu predstavili filmskog velikana s hiljadu lica.

Profimedia

Film pod nazivom "The Real Charlie Chaplin" donosi i zanimljive detalje iz života ikone filma, koji se ženio čeriti puta i navodno spavao s više od 2.000 žena.
Četvoro njegove dece, koje je dobio s poslednjom suprugom Unom  O'Nil, i sami dele svoja razmišljanja i sećanja na oca.

Čarli Čaplin je prvi brak sa glumicom Mildred Haris, okončao ubrzo pošto im je tri dana po rođenju preminuo sin, ali je glumica kao razlog razvoda navela Čarlijevu "mentalnu okrutnost".

Brak sa glumicom Litom Grej okončan je nagodbom koja je u to vreme bila verovatno najskuplji razvod u istoriji Holivuda do tada (procena da je nagodba vredela današnjih 38 miliona funti).

Posle tri neuspešna braka, sreću je pronašao sa Unom i s njom dobio osmoro dece i proveo 34 godine u braku.

Profimedia

- Bio je nedostupan. „Tvoj otac radi, nemoj ga ometati, izgubiće inspiraciju“, stalno su mi govorili. Naš se svet vrteo oko dobrobiti oca. Odrasla sam uz ikonu, ali zapravo nikada nisam shvatila ko je bio taj čovek - priseća se ćerka Džejn i ističe da je njen otac proveo život u sumnji.

- Ostvario je svoj životni san, ali mislim da nikada nije preboleo svoje sumnje. Uspe li ih iko ikada prebroditi? Mislim da te to nikada ne napušta.

- Bio je toliko moćan da se nisi mogao s njim svađati, jer on nije mogao grešiti, on je uvek bio u pravu - ispričao je Majkl.

Ser Čarls Spenser Čaplin, poznat kao Čarli Čaplin, ili ranije kao Šarlo Akrobata, rođen 1889. u Londonu, bio je glumac bez "prebijene pare" kada je sa 24 godine otputovao u Ameriku.

Prvi put se pojavio na filmu februara 1914. godine (The One-Reeler Making a Living), a već za drugo pojavljivanje, Čaplin je osmislio lik skitnice koji ga je i proslavio.

Njegov debitantski film koji je režirao "Caught In the Rain" prikazan je maja 1914, i bio je toliko uspešan da je posle njega Čaplin sam režirao sve filmove u kojim se pojavljivao. Već od 1915. je bio fenomen i toliko popularan da je morao sudski da brani svoje ime.

Čarli Čaplin sa Sofijom Loren Profimedia

"Banka", "Parižanke", "Zlatna groznica", "Moderna vremena", "Veliki diktator" i "Svetlosti pozornice", samo su neki od kultnih naslova s potpisom dvostrukog dobitnika počasnog Oskara.

Vešto je vladao mimikom i slepstik komedijom. Njegove komedije su mešavina vodvilja, pantomime, improvizacije i cirkusa.

Njegov izvorni humanizam formiran u periodu teške mladosti izražen je u liku dobroćudne skitnice Čarlija.

Imao je samo pet godina kada mu je majka doživela nervni slom, a otac poginuo.

Nakon porodične tragedije, s polubratom Sidnijem Čaplinom postao je beskućnik. Detinjstvo mu je bilo oličenje bede i siromaštva. Čarli je, nakon toga, radio kao glumac, berberin, prodavac, fabrički radnik, vratar, duvač stakla, a u isto vreme je učio ples, žonglerstvo i akrobatiku.

Posle kraćeg vremena provedenog u domu za nezbrinutu decu, Čarli je postao član jedne siromašne dečje muzičko-pozorišne trupe u kojoj je imao nekoliko sporednih uloga. Ipak, njegov san počinje da se ostvaruje tako što je već sa sedam godina postao najslavnije dete glumac u Engleskoj.

Godine 1913. napustio je muzičko-pozorišnu trupu Freda Karnoa i pridružio se Kejstounu, koji ga je angažovao da glumi za sto pedeset dolara nedeljno. Iste godine, tokom jedne turneje u Njujorku, zapazio ga je kralj komedije Mek Senet, tvorac najomiljenijeg i najdugotrajnijeg žanra nemog filma – slepstik komedije, sa kojim je sklopio ugovor za snimanje prvog filma. Snimio je dvanaest kratkometražnih filmova, a počeo je i sam da režira, piše scenario i radi montažu za većinu svojih ostvarenja.

Profimedia

Tokom rada na svom drugom filmu, 1914. godine, Čaplin je osmislio lik skitnice i kostim – šljampave pantalone, polucilindar, prevelike cipele i štap, koji su postali zaštitni znak njegovog čuvenog filmskog lika malog skitnice, koji je razvijao tokom čitave karijere i koji je obeležio ranu istoriju filmske industrije.

U svojoj autobiografiji je napisao: „Želeo sam da bude kontradiktorno: široke pantalone a uzan kaput, šešir premali, a cipele prevelike.“

Brčiće je stavio da bi izgledao starije, a jedino je štap bio njegov. Neotesan i pogrešiv, ali romantičan i vedar, ovaj mali skitnica bio je cinik sa pesničkim pogledom na svet, nitkov sa puritanskim moralom. Publika širom sveta poistovećivala se sa ovim autsajderom, mada je prezirao površnost koju ona predstavlja. Nakon toga je brzo postao samostalan i počeo da režira svoje filmove, jer ga je ostvarenje „Skitnica“ iz 1915. godine preko noći učinio prvom filmskom zvezdom u svetu.

Godine 1918. je potpisao sa kompanijom „First National“ ugovor od milion dolara za produkciju samo osam filmova, od kojih je „Mališan“ (1921) bio njegov prvi dugometražni film. Godinu dana kasnije osnovao je kompaniju „United Artists“, za koju je snimio sve naredne filmove, počevši od „Žene iz Pariza“ (1923). U Čaplinovom radu su počeli da se javljaju periodi neaktivnosti, mada „Zlatna groznica“ (1925), „Svetla velegrada“ (1931) i „Moderna vremena“ (1936) spadaju u njegove najpoznatije filmove. Od sredine dvadesetih godina prošlog veka počeo je da žudi za intelektualnim priznanjem.

Na film „Moderna vremena“ znatno je uticao film „Dajte nam slobodu“, Rena Klera. Taj film duguje i sovjetskom revolucionarnom filmu, zbog čega je bio zabranjen u Italiji i Nemačkoj. Hitler i Musolini su film ocenili kao komunističku propagandu. Čaplin im se kasnije „osvetio“ filmom „Veliki diktator“, 1940. godine. Ismevao je i mnoge američke političare. Bio je optužen za širenje ideje komunizma, pa mu je zbog toga tokom pedesetih godina bio zabranjen povratak iz Evrope u Ameriku. Njegov film „Kralj Njujorka“ bio je zabranjen u Americi više od petnaest godina.

Profiemdia

U Ameriku se vratio 1972. godine, kada je nagrađen Oskarom za životno delo.

Dobitnik je Oskara za najbolju muziku za film ”Svetlosti pozornice”, 1973. godine, i dva počasna Oskara. Njegovim najpoznatijim filmom smatra se „Veliki diktator“.

Čaplin se dosta brinuo o svom zdravlju. Redovno se bavio sportom, pravilno hranio, malo pušio i retko pio. Ipak, njegovo zdravlje se znatno pogoršalo nakon završetka filma, „Grofica iz Hongkonga“, krajem šezdesetih.

Njegove supruge bile su i po više od 30 godina mlađe od njega, zbog čega je bio kritikovan u javnosti, a to je uslovilo i pad njegove popularnosti u određenim momentima.
Prema nekim izvorima, njegov ljubavni život je poslužio piscu Vladimiru Nabokovu kao inspiracija za njegovo delo „Lolita“.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi