Anđela Jovanović za 24sedam: Modesti Blejz novog vremena

Anđela Jovanović je prošle godine u filmu „Nečista krv“ pokazala da je jedna od vodećih glumica mlađe generacije, ne samo zbog sjajno odigrane uloge, već i zbog toga što nije dozvolila da je veliki uspeh vine u zvezde, već je odvažno otvorila riznicu svog talenta pokazujući nam da od nje u budućnosti možemo mnogo očekivati. Kada je sišla sa crvenog tepiha i visokih potpetica vratila se sebi, novim ulogama, svojim ljubavima, porodici, Mihailu, svojoj muzici...

Nije postala diva, nije stavila tamne naočare i život pretvorila u pozu, nije pucala na naslovne strane, nije srušila Instagram. Ostala je svoja. Zaljubljena u glumu i život, posvećena onome što dolazi. Snimila je pesmu „Vatra“ i za naš portal dala vatrenu ispovest, jer da je drugačije to ne bi bila ona.

Anđela Jovanović ATA Images/Antonio Ahel

Odrasli ste u porodici u kojoj je ljubav prema glumi jedna od velikih vrednosti. Šta danas, kao profesionalna glumica, smatrate da je najvažnije što ste poneli iz kuće, a pomaže vam da izgrađujete sebe kao umetnicu?

Ono najvažnije što sam ponela iz kuće i što i dan-danas dobijam od svoje porodice je ogromna količina ljubavi i podrške i stvarno mislim da ne bih imala ni snage, ni samopouzdanja da toliko rizikujem u svojoj karijeri i upuštam se u neke ozbiljnije zadatke da nisam imala taj stub i tako jak temelj u porodici. Dobila sam izuzetno osnovno vaspitanje koje je jako važno, ali na prvom mestu ljubav i podršku kao i mogućnost da shvatim i naučim njihov značaj.

Šta ste najviše naučili od Branke, a šta od Dragana, a da prepoznajete u svom glumačkom izrazu?

Moja prva sećanja su vezana za pozorište, scenu ili filmski i serijski set pošto sam tamo provodila puno vremena sa roditeljima. Od najranijeg detinjstva učim o važnosti ovog posla, šta to zapravo znači i koliko je teško. Celog života sam okružena ljudima iz tog sveta, u početku iza, a poslednjih desetak godina ispred kamere, i to je jedno veliko iskustvo. Puno važnih stvari sam naučila o glumi generalno, a što se tiče Branke i Dragana pojedinačno, oni imaju vrlo sličan odnos prema ovoj profesiji.

Anđela Jovanović Tanjug/Dragan Kujundžić

Oboje su jako posvećeni, vole glumu, ne rade ništa što ih ne ispunjava i nikada nije bilo priče o tome da je finansijski momenat važniji od umetničkog. Vode se svojim osećajem za ispravno i biraju uloge i projekte koji ih oplemenjuju. Od tate sam naučila da je jako važna snažna vera u sebe, da prosto moraš u sve da uđeš do kraja, dok mi je mama pomogla da shvatim da nikada ne treba da tražim rešenje na prvu loptu i da moram dublje da prodrem u stvari.

Ipak, i te kako ste svoji. Niste u senci poznatih roditelja, već ste uspeli da pokažete svoju autentičnost i očigledno talenat od koga se u budućnosti može mnogo očekivati. Šta vam je pomoglo u tome?

Nikada se nisam trudila da budem kao neko, niti da slepo pratim nečiji primer. Važno je da čovek sluša sebe i neki svoj unutrašnji neki glas. Volim da kažem da radim stvari „iz stomaka“, iz ličnog osećaja i ponašam se u skladu s tim. Najvažnije mi je u svemu tome da ostanem onakva kakva jesam, da budem normalna i dobra osoba, a sve ostalo nije po svaku cenu i ništa nije moranje. Volim svoj posao i prepuštam se potpuno.

Promo / Srdjan Stevanovic/Starsportphoto ©

Inače, mislim da se moji likovi mnogo bolje provode i da žive mnogo ispunjeniji život od mene. Meni se život dosta svodi na kuću gde se pripremam za uloge, jer sve to traži posvećenost, čak i žrtvu u smislu da nemam puno slobodnog vremena koje bih iskoristila da odmaram, već u tim momentima istražujem, radim i napredujem. S druge strane, treba čovek da zastane i da se presabere, to je jako važan deo tog procesa - imati neku reminiscenciju, što i nameravam da uradim u narednom periodu.

Gotovo je jednoglasno mišljenje da ste u filmu „Nečista krv - Greh predaka“ ostvarili jednu od najboljih uloga. Sa ove vremenske distance šta je najviše doprinelo tome i da li se vaš lični osećaj poklapa sa takvim komentarima?

Veoma sam srećna što su ljudi to doživeli na pravi način i što su moj lik Tašane osetili ne kao ulogu, već kao stvarnu osobu. Često me mnogi pitaju da li je sve to rađeno po istinitim događajima, što mi je posebno drago, jer mislim da je najlepše kada gledalac to doživi kao realnost. Sa ove vremenske distance mogu samo da budem srećna i zadovoljna jer sam dala najbolje od sebe u datom trenutku i drago mi je da je to imalo povratnu reakciju.

Anđela Jovanović, Nečista krv / Promo

Šta nikada nećete zaboraviti u vezi rada na tom projektu?

Nikad neću zaboraviti podršku i ljubav Mihaila Dudaša, mog partnera, i ljudi koje volim, jer bez njih nikako ne bih mogla da izguram sve na pravi način. Znala sam da u svakom trenutku imam nekog ko će, koliko god se ja osećala slomljeno, umorno ili nesigurno, da mi bude vetar u leđa i pomogne mi da poletim, a ne da me vuče dole, ka zemlji. Shvatila sam značaj toga i prvi put sam se postavila tako da sam znala šta mi je cilj, a to je da budem apsolutno prisutna u svakom trenutku.

Šta je uslovilo da tako uverljivo odigrate Tašanu i kroz lik žene koja je „živa sahranjena“ posle smrti muža, oslikate čitavu jednu epohu i tragičnu sudbinu svih žena tog vremena?

Mislim da je dobra stvar kad ste, kao ja, hipersenzibilni i možete da osetite dosta stvari, da razumete neka osećanja i situacije kroz niste prošli. Mene takve stvari mogu duboko da bole. Moja osećanja su vrlo intenzivna, što je s jedne strane lepo i dobro za glumu, dok s druge baš i nije za jednu mladu osobu koja živi kako živi i deo je javnog sveta, pa je to uvek dodatno pojačano. Konstantno si izložen i treba imati hrabrosti za tako nešto. Po prirodi sam dosta nesigurna i plašljiva, ali svaki dan se borim sa svojim strahovima i trudim se da ih, ne potpuno anuliram, jer mislim da je to nemoguće, ali da ih prihvatim i radim najbolje moguće uprkos njima.

Anđela Jovanović, film “Nečista krv” Promo/This and That produkcija

Mladi ste, zračite pozitivnom energijom i vedrinom, nosite iskren osmeh. Čini se da tim tamama koje zahtevaju uloge ne dozvoljavate pristup u privatni život?

Trudim se da uvek budem pozitivna i da ljudi ne osećaju neku moju tamnu stranu koju neminovno svako od nas ima, i zaista verujem u onu priču - kojeg vuka hraniš u sebi. Konstantno radim na tome da negujem dobre osobine, da u tome uživam i da mi to bude motor. Svakog dana se borim sa svojim mrakovima, ali to je normalno. Ne možemo ni da zaključujemo o čoveku na osnovu onoga što vidimo izvučeno iz konteksta. Iskreno volim ljude i smatram da nema potrebe da budem negativna, niti da bilo kome otežavam stvari, nego želim da svima koji rade sa mnom i koje volim olakšam život što više mogu.

Izjavili ste u jednom intervjuu: „Tašanu sam zavolela zato što je topla, puna ljubavi i strasti. Ona želi da udahne čist vazduh, da vidi ljude, da se glasno nasmeje, da doživi život i ljubav. To je ono što nas povezuje - ja volim da živim i da osećam stvari, volim kad me boli i kad mi je lepo.“ Šta znači „volim kad me boli“ i šta ste o sebi i životu shvatili kroz bol?

Kad se izvuče iz konteksta to zvuči vrlo čudno i gubi smisao. Naravno da ne volim kad me boli i idealno bi bilo da je život potpuno bez bola, da je sve perfektno i lepo i da smo u svakom trenutku radosni i srećni, što je nemoguće. Ono što sam htela da kažem je da volim da osetim život, da mi je drago što sam neko koga život košta, ko ume da voli, ali i da pati. Kada se smejem ja se iskreno smejem, kada mi je teško, stvarno mi je teško.

Anđela Jovanović, “Nečista krv” Promo/This and That Productions

Ništa ne prolazi pored mene, nisam na nekom autopilotu, nego doživljavam stvari vrlo intenzivno. Pa čak i ta bol koja je neminovna zbog nekih spoljnih okolnosti ili unutrašnjih stanja je nešto što se trudim da prihvatim, da pronađem lepotu i u tome i shvatim da je prirodno da se kroz to prođe. Veoma sam emotivna što ranije nisam volela kod sebe, ali što sam starija to smatram za privilegiju.

Čovek ipak, posebno u današnje vreme, mora da se zaštiti da bi sačuvao sebe, da ga emocije i različita iskustva ne odvedu na pogrešne koloseke. Na koji način to postižete?

Borim se tako što imam svoj univerzum koji čine dragi ljudi. Trudim se da se okružujem dobrim i kvalitetnim ljudima koji slično razmišljaju ili potpuno drugačije od mene, ali se vode nekim plemenitim ciljevima koji su im pokretač. Kada provodim vreme u takvom društvu i takav sadržaj čitam ili gledam na televiziji onda mi je sve dosta lakše. Naravno, svesna sam svega što se događa i kako stvari funkcionišu, ne živim u nekom svom mehuru, ali mislim da je važno da čovek ipak napravi neki svoj mali svet da ga ne bi sve previše bolelo i da ne bi sve shvatao fatalistički. Borim se protiv toga tako što svakog dana biram kako ću da živim.

Stiče se utisak da ne dozvoljavate da vam karijera i popularnost utiču na radost života o kojoj govorite. Koliko je to važno na vašem putu?

Nikada to ne dovodim u pitanje, nekako mi je i u porodici tako postavljeno, počevši od mog deda Laze koji je imao jedan od najvećih uticaja na moj život i koji se uvek vodio parolom - Ljubav je sve, bez ljubavi sve je ništa. Apsolutno verujem u to i za mene je ljubav najvažnija, kao i ono što ja jesam, jer želim da ono što imam u sebi zauvek ostane takvo kakvo jeste. Ne smem da pristajem ni na kakve kompromise, ni na šta što bi ugrozilo moj unutrašnji sklad i moj senzibilitet. Kad bih išla protiv sebe ne bih bila srećna i ne bih bila dobra ni sebi ni drugima, tako da moram da živim u skladu sa sobom.

Beogradska premijera filma “Nečista krv” Foto: Nenad Vujanović/24sedam

Popularnost je lepa, ali i sekundarna. To nije razlog zbog kog sam počela da se bavim ovim poslom. Mene za glumu i umetnost vezuje isključivo ljubav i to je jedini razlog zašto ovo radim. Nemam ni finansijske, niti neke skrivene latentne motive, niti mi je cilj da budem poznata. Mnogo više me zanima da pomerim neke svoje granice u ovom poslu, da budem što bolja, da dam svoj maksimum, da ljudi to dožive i osete, da ih obradujem, ili ako treba da ih rastužim da bi doživeli katarzu. To je nešto s čime ja komuniciram i čemu se posvećujem.

Šta je za vas merilo uspeha, i da li vas, s druge strane, neuspesi obeshrabriju?

Za mene je uspeh naći unutrašnji mir i nadam se da ću u tom smislu biti vrlo uspešna, a neuspehe doživljavam kao lekcije. Što je teži pad, to je više potrebno da se čovek oporavi i ustane, ali je najvažnije ono što naučimo iz toga. Brzopletost i impulsivnost su moje najveće mane i radim na tome da ih što je više moguće korigujem.

Šta u vama pali vatru, kako glasi naziv vaše najnovije pesme?

Osećaj vatre u stomaku imam kad god radim neki novi projekat, kad sam zaljubljena kao što sada jesam, kada volim i kada shvatam to kao neki pokretač. Dovoljno je da se desi neki plamičak, a onda ga ja razbuktavam.

Zbog čega volite Modesti Blejz, kako ste nazvali i svoj Instagram profil, i šta to govori o vama?

Volim generalno sve stripove. Kao mala sam počela da ih čitam i ta ljubav traje. A onda se u jednom momentu u moru stripova o Dilanu Dogu, kojeg takođe obožavam, i drugih muških likova, pojavljuje Modesti Blejz kao protagonista, jedna hrabra, nezavisna, mlada žena. Tako se rodila ljubav prema njoj, kao i zbog istoimenog filma u kome je igrala moja omiljena glumica Monika Viti.

Beogradska premijera filma “Nečista krv” Foto: Nenad Vujanović/24sedam

Kojim imenom nazivate sreću?

Najviše me čini srećnom vreme provedeno sa onima koje volim. Trudim se da se okružujem ljudima čije me prisustvo, znanje i razmišljanje oplemenjuje i od kojih mogu mnogo da naučim. Ja sam neko ko voli da uči, volim da se razvijam i svaki trenutak koji posvetim tome, kao i svaki trenutak kada uživam u nekoj ljubavi, za mene je pravi život, ono što želim da me okružuje i ispunjava. Volim da provodim vreme i sama, da čitam i uživam. Svaki trenutak sa Mihailom proveden u priči, smehu ili samo u ćutanju je dragocen i neprocenljiv i to je nešto čemu se radujem u svakom novom danu.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi