Marija Bergam u ulozi kraljice Jelene Anžujske: Priča satkana od fantazije, lepote, krvi i istorije na sceni Narodnog pozorišta (FOTO)

Knjaževsko-srpski teatar Kragujevac gostovaće 5. novembra, u 20:30, na Sceni „Raša Plaović“ Narodnog pozorišta u Begradu, sa dramom „Jelena Anžujska“, po tekstu Jelene Kajgo, u režiji Tatjane Mandić Rigonat, što će, ujedno, biti i beogradska premijera te predstave.

Promo/Nenad Borisavljević

Drama, nastala u koprodukciji Knjaževsko-srpskog teatra, Festivala „Ćirilicom” u Budvi, Narodne biblioteke Budva i „Kultura sada” iz Beograda, osvetljava život ilik jedne od najznačajnijih ličnosti srpskog srednjeg veka, kraljice Jelene Anžujske.

Promo/Nenad Borisavljević

- Bilo mi je veliko zadovoljstvo i veliki izazov osvetliti kroz dramsku strukturu život i lik kraljice Jelene Anžujske, žene kralja Uroša Prvog, i majke kraljeva Dragutina i Milutina. Ne samo zato što je ona bila dugogodišnja vladarka Zetske oblasti, pa samim tim uticala u velikoj meri na politiku tadašnje Srbije, već na prvom mestu zato što je, kao visoko obrazovana ličnost, doprinosila razvoju pismenosti i graditeljstva, pomažući izgradnju brojnih crkava i manastira i otvarajući škole za mlade žene pri svojim dvorovima - kaže Jelena Kajgo i dodaje:

Promo/Nenad Borisavljević

- Kroz njen život, pa tako i kroz dramu, prelamaju se uzbudljive istorijske okolnosti, kada Srbija, u stalnim trvenjima između Mlečana, Tatara, Bugara, Latina, Romeja... postaje bogata i moćna država, i u velikoj meri utiče na političke okolnosti i sliku Evrope tog vremena.

Promo/Nenad Borisavljević

Život prekriven tišinom vekova

Tatjana Mandić Rigonat ističe da režiranje praizvedbe domaće drame predstavlja posebnu radost i naglašava da je drama Jelene Kajgo bila za nju višestruko inspirativna, uzbudljiva i važna.

- Jelena Anžujska je fascinantna istorijska ličnost koja širinom svojih pogleda na život i svojim delima prevazilazi okvire srednjeg veka. Ali, život Jelene Anžujske prekrila je tišina vekova. Drama je inspirativna zbog odnosa prema istorijskim činjenicama i istorijskim prazninama koje pokreću maštu. Mozaičke je strukture, sa akcentom na porodičnim krvavim odnosima zbog otimanja o vlast – krunu. Moglo bi se reći da je to drama o Jeleni, ženi, majci, vladarki i svima oko nje, mužu, sinovima, unuku, kroz istorijske datosti. Očevi i sinovi, braća, ispisuju jednu šekspirijansku hroniku - ističe Rigonat i naglašava:

Promo/Nenad Borisavljević

- U drami postoji i lik Jelenine ćerke Brnče, koji je za mene bio impuls za građenje strukture predstave, jer je u potpunosti sazdan na fantaziji. Tako da sam predstavu oblikovala kao scenski životopis ili žitije Jelene Anžujske po njenoj ćerki, sa akcentom na prosvetiteljskom radu Jelene Anžujske i poetskoj istini o njenom životu - navodi rediteljka i dodaje da je tu liniju potencirala uvođenjem latinskih i grčkih citata, jer je Jelena bila poliglota i vanredno obrazovana žena koja je govorila pet jezika.

Promo/Nenad Borisavljević

Pesma o Jeleni Anžujskoj

- Inspirisana njenim veličanstvenim životom, napisala sam pesmu o njoj, i delovi te pesme postali su sastavni deo predstave, ugrađeni su u njenu dramaturgiju kao i delovi Tropara Svetoj Jeleni Anžujskoj. Srednjovekovna umetnost, freske, njihova ornamentika i boje, bili su inspiracija za estetski oblik predstave kao obreda sazdanog od fantazije, lepote, krvi i istorije - naglašava Tatjana Mandić Rigonat koja potpisuje i dramaturgiju, izbor muzike i koncept scenskog prostora.

Promo/Nenad Borisavljević

Naslovnu ulogu tumači Marija Bergam, a u podeli su i Nikola Milojević (Kralj Uroš), Nadežda Jakovljević (Brnča), Bogdan Milojević (Kralj Dragutin/sin), Avram Cvetković (Kralj Milutin/sin), Ilija Ivanović (Stefan Dečanski) i prvak Drame Narodnog pozorišta u Beogradu Branko Vidaković koji, kao gost, nastupa u ulozi poverenika Radana.

Promo/Nenad Borisavljević

Predstava je praizvedena u Budvi 7. septembra, a premijera u Kragujevcu održana je 8. oktobra.

Bonus video:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi