Tatjana Mandić Rigonat o "Balkanskom špijunu": Naše vreme je ofucalo smeh kroz onu čistu jeftinoću

U finalu dramskog programa XXXV festivala Grad teatar sinoć je na sceni između crkava izvedena predstava “Balkanski špijun“, produkcije Narodnog pozorišta u Beogradu, nastala po tekstu Dušana Kovačevića, a u režiji Tatjane Mandić Rigonat.

Publika na sceni između crkava je na kraju dvoipočasovnog komada stojećim ovacijama i gromoglasnim aplauzom nagradila glumce koji su svojim maestralnim igranjem oduševili i nasmejali budvansku publiku. Rediteljka Tatjana Mandić Rigonat je kazala da je smeh veliki kvalitet čoveka, njegovog uma i senzibiliteta.

– Možemo da se smejemo onome što prepoznajemo kao nekakvo izopačenje, problem i da se na trenutak osećamo kao pobednici u odnosu na to kroz sam čin spoznaje. Da se narugamo i sebi i problemu, ali kao potpuno svesna bića. Naravno da postoje različiti kvaliteti smešnog i humora, ali od kad postoje drama i pozorište komedija je bila žanr koji nije inferioran u odnosu na tragediju, naprotiv. Znamo da su na velikim takmičenjima još u antičkoj Grčkoj komediografi bili podjedanko cenjeni kao i tragični pisci. Tek je naše vreme na neki način ofucalo taj smeh kroz onu čistu jeftinoću. Međutim, smeh u sebi sadrži filozofiju, sublimaciju, spoznaju i rekla bih u ovom trenutku, jedan veliki stepen lekovitosti. Mislim da mi kroz ovakve tekstove kao što pišu Dušan Kovačević ili Branislav Nušić, jednostavno otkrivamo mentalitetske stvari, ono što je večno u čoveku, ali i ono što je u datom trenutku aktuelno – smatra Mandić Rigonat.

Ona ne misli da je “Balkanski špijun” lokalna priča već svetska.

– Umberto Eko kada je pisao svoje eseje, on je napisao i nešto o toj društvenoj paranoji sa zaključkom da je društveni paranoik mnogo opasniji od čoveka koji pati od paranoje zato što se društvena paranoja prenosi kao zaraza i obuzima veliki broj ljudi, te se na taj način mogu objasniti mnoge pojave u današnjem svetu. To je kad nas kad uhvati ludilo nacije ili religiozno ludilo ili bilo koja druga vrsta osećaja ugroženosti jer to što osećamo kao neprijateljsko je ona ružna slika nas samih – kaže rediteljka i dodaje:

– Kako govorimo o neprijatelju mi zapravo govorimo o sebi, a ovo je vreme kada se na planetarnom nivou svakodnevno proizvode neprijatelji i to je jedna tehnologija koja je veoma opasna i iz koje proističu ratovi. Mene ovde nije konkretno zanimala priča o Iliji Čvoroviću kao čoveku koji je bio na Golom otoku, ja mislim da mi danas živimo u medijskoj sferi i da je medijski prostor zapravo nova vrsta sofisticiranog Golog otoka. Druge su metode, ali građanska smrt je izvesna kad mediji nekog čoveka prozovu. To danas može biti jedan čovek, može biti monah, sutradan može biti političar, književnik, umetnik. U ovoj predstavi me je zanimalo da vidimo kako to ludilo ulazi u jednu čistu dušu kao što je, recimo, Danica Čvorović. Ovde su likovi u odnosu na originalnu dramu doživeli određene dramaturške intervencije kao što je i tekst pretrpeo jednu trećinu prilagođavanja današnjem vremenu.

Dušan Kovačević je nakon generalne probe predstave kazao: “Ja ne znam gde ja završavam, a gde vi počinjete”, što je veliki kompliment, dodala je Mandić Rigonat.

– Veoma mi je bilo stalo da Ilija Čvorović ne bude nacionalista, da ne bude partijski čovek, već čovek koji se identifikuje sa sudbinom svoje zemlje. Tamo gde je u tekstu stajao “Staljin, ja sam njega voleo”, tu je promenjeno u “ja sam voleo Jugoslaviju”. To je neko ko je istinski voleo Jugoslaviju, a sada voli ono što je od nje ostalo u srpskom entitetu, dakle voli Srbiju. To je čovek koji nema svoju stranku, koji ima stranku ugroženih. To nije prljava, nepoštena, profiterska duša već neko ko s punim poverenjem upija sve to što dolazi od medija. U našoj predstavi ništa nije izmišljeno, sve što govori glumica Vanja Milačić kao medijska persona. Uzeto je iz tabloida i raznih medija, a to je suma ludila koja nije pitanje samo ovog trenutka, već ja to mogu i da zamislim za deset godina da bude aktuelno. To su te večne matrice proizvodnje ludila, nesigurnosti i nestabilnosti kao i proizvodnja neprijatelja što za ishod ima smrt jednog čoveka, uništen život podstanara i cele ove porodice – izjavila je Mandić Rigonat.

Lik Ilije Čvorovića je svojim fantastičnim igranjem, pozdravljenim grandioznim aplauzom i ovacijama, doneo glumac Ljubomir Bandović koji je kazao da su za mnoge improvizacije na sceni zaslužne godine iskustva.

– Kad ste na sceni kao da ste u crkvi, ovo je mnogo starije i značajnije od vas. Vi ste samo šraf u svemu ovome i ako vi sebi date za pravo da komentarišete ovo ili ono, ne radi se o vama već se radi o celini. Jedan dobar reditelj po imenu Egon Savin je, osim mnogih fantastičnih rečenica, jednom izjavio “Vi glumci stalno mislite da ste vi zvezde predstave, predstava je zvezda predstave. Retko ko od vas igra predstave, vi igrate uloge.” Sreća što imamo ovakvu ekipu pa svi znamo da igramo predstavu – istakao je Bandović.

Reakcije na “Balkanskog špijuna” su uvek iste, a glumici Neli Mihailović je drago što su takve i u Budvi jer poznaje strogu budvansku publiku.

– Publika u Budvi je razmažena, naviknuta na pozorište već godinama. Volim takvu publiku posebno kada na kraju ovako ustanu svi, to stvarno prija. Bili smo u čitavom regionu, u Beogradu se igra do četiri puta mesečno i uvek su ovacije, uvek ljudi ustaju. Sami ste videli predstavu, imamo pravo na tu nagradu na kraju – naglasila je.

Čuvenu ulogu Đure Čvorovića, koji je u ovoj predstavi žena, tačnije sestra bliznakinja Ilije Čvorovića, tumači glumica Dušanka Stojanović Glid.

– To je jedna ekscentrična postavka u smislu da nije nikakav štos ni travestija, ja igram ženu. U tom smislu je zanimljivo što jednu socijalnu paranoju potkrijepljuje neko ko je psihopata. Tako da su nam podeljene psihološke osobine. Bilo je u svakom slučaju atratkivno to što sam igrala – kazala je Stojanović Glid.

Pročitajte još

Katarina Radivojević otvorila Dunav Film Fest: Sećam se kada smo trčali za ružama uz ove stepenice

Balkanski špijun je ujedno i poslednja predstava koja se izvodi na ovogodišnjem festivalu “Grad teatar”, a na programu je i večeras, 22. avgusta, na sceni između crkava, sa početkom u 21 sat.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi