Jedno srpsko selo je posle bombardovanja sa 700 spalo na 7 stanovnika: Svi su umrli od raka!
U dokumentarcu "Mali i veliki" je prvi put otkrivena ova činjenica
Film „Mali i veliki“ Želimira Gvardiola, majstora dokumentaristike, prikazan je juče na Filmskom festivalu evropskog filma Palić.
U filmu su prikazana dramatična i potresna svedočenja ljudi koji su direktno pogođeni posledicama NATO bombardovanja. Sa projekcije filma, mnogi su izlazili sa suzama u očima.
Profimedia
Ujedno, ovaj film je bio polazište za panel diskusiju „Posledice upotrebe municije sa osiromašenim uranijumom u NATO agresiji 1999. – inspiracija za kinematografe“, koja je održana na Palićkom filmskom festivalu.
Desetak filmova koji se bave NATO agresijom
Do sada je snimljeno oko desetak dokumentarnih filmova, koji se bave NATO bombardovanjem Srbije 1999. godine, a svakako jedan od najvažnijih je upravo prikazani film “Mali i veliki”.
Pročitajte još:
- Mnogi su izlazili sa projekcije ovog filma plačući - kaže za 24sedam Snježana Mitrović, moderatorka i organizatorka ekološke panel-diskusije o posledicama NATO bombardovanja.
Damir Vujković
- Cilj ove diskusije je bio da vidimo koliko su i da li su oni koji se bave filmom zaintresovani da se bave ovom temom i došli smo do zaključka da ima veoma malo ostvarenja na ovu temu koja je sama po sebi ozbiljna i značajna za javnost – ističe Mitrović.
Četvrt veka od bombardovanja
Ona podseća da se sledeće godine navršava 25 godina od NATO bombardovanja.
- Zašto su važni dokumentarci? Za razliku od igranog, u dokumentarnom filmu režiser intervjuiše svedoke događaja, u ovom slučaju u filmu “Mali i veliki”, režiser je intervjuisao i radnike i seljake direktno pogođenim NATO bombardovanjem, gde su bačene bombe sa osiromašenim uranijumom. Zadatak dokumentarca je da prebaci emociju na publiku – napominje naša sagovornica.
24sedam/Goran Sivački
O tome kakve su tačno posledice bombardovanja zvaničnih podataka gotovo da nema. Kada nema podataka onda su od presudne važnosti svedočenja samih aktera.
Selo sa 700 spalo na sedam stanovnika
U filmu se prvi put javno govori o tome da jedno selo koje je imalo 700 stanovnika sada ima samo sedam, a većina je preminula od kancera. Ipak, međunarodne institucije tvrde da ne postoji nikakva veza između osiromašenog uranijuma i kancera.Teško je da ljudi mogu da poveruju u to.
A da li publika uopšte želi da gleda ovakve filmove?
- Publika gleda ono što joj ponudite, a slika govori od hiljadu reči - smatra naša sagovornica i ističe da dokumentarni film ostaje kao dokaz kao i da inicira šta je to na čemu bi nadležne institucije trebalo dalje da porade.
Foto: Printskrin/Jutjub/RTS
Koja emocija ostaje posle gledanja ovakvog filma? Bes, ljutnja…
- Juče, posle filma, ljudi su plakali. Da li zbog sirena koje su čuli, ili iskaza ili tih ljudi. Svi su ostali zatečeni brojem umrlih ljudi i svime onim što je preživele snašlo. Publika je, čini se, više bila nekako tužna nego besna. Možda bi taj bes kasnije proradio. Svi su zaparvo bili iznenađeni, da na ove ljude koji su direktno pogođeni posledicama NATO bombardovanja niko nije obratio pažnju – zaključuje Snježana Mitrović.
Bonus video:
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari