Obeležen Dan biblioteke SANU uz sećanje na ženu koja je pisala sićušne knjige i znala tajne maternjih reči

Srpska akademija nauka i umetnosti obeležila je Dan Biblioteke SANU i posvetila ga stogodišnjici rođenja lingvistkinje Milke Ivić.

U pozdravnoj reči tribine "Sto godina akademika Milke Ivić“, predsednik SANU Zoran Knežević je podsetio da je Biblioteka počela sa radom 14. juna 1842. godine i da obeležavaju "impozantnu 182. godišnjicu rada".

Tanjug/Miloš Milivojević

Knežević je podsetio da je Biblioteka SANU "jedna od ključnih jedinica SANU", sa fondovima u kojima je oko 1.500.000 publikacija iz svih oblasti nauke i umetnosti, kao i zbirka starih i retkih knjiga, legati članova i fototeka sa oko 10.000 portreta i grupnih fotografija akademika. 

- Naša Biblioteka aktivno učestvuje u pravljenju elektronskog kataloga Virtuelne biblioteke Srbije, dostupnog na internetu, a u opštoj čitaonici i čitaonici za članove SANU dostupno je preko 35.000 stranih naučnih časopisa i knjiga u elektronskom obliku - naglasio je Knežević.

Profimedia

Uzima reč kao školjku

U svojoj besedi o lingvistkinji Ivić, akademik Miro Vuksanović je, između ostalog, govorio o njenoj "novosadskoj univerzitetskoj karijeri bez premca", učešću u poslovima od "središnjeg značaja za srpskohrvatski, za srpski jezik" i delovanju u SANU. Vuksanović je istakao da je Ivić dosledno i uporno "uzdizala svoju naučnu biografiju od brucoša do akademika na glasu, ugledu i uticaju".

Miro Vuksanović Tanjug/Vladimir Sporčić

- Ivić uzima maternju reč, kao komadić retke rude, kao dragocenu tvar, kao školjku, kao tajnu, dok maternju reč otvara, pažljivo osmatra, naučno a poredbeno s drugim jezicima - ocenio je akademik i dodao da nas Ivić "takvim pronalascima i svojim knjigama gotovo sićušnog formata daruje kao što nije učinio nijedan srpski lingvista dosad".

Retko lingvističko oko

Akademik Jasmina Grković Mejdžor je istakla da je Ivić "bila jedan od najumnijih srpskih lingvista". Prema njenim rečima, doba kada su u Novom Sadu delovali Ivić i njen suprug lingvista Pavle Ivić "ostaće zlatnim slovima upisano u istoriji srpske lingvistike".

- U Novom Sadu je osnovan Institut za lingvistiku u kojem je Ivić rukovodila projektom „Savremeni srpskohrvatski jezik“, čiji je glavni predmet bilo proučavanje književnog jezika posleratnog perioda - navela je Grković-Mejdžor i podsetila da je, između ostalog, Ivić sarađivala sa Institutom za srpskohrvatski jezik u Beogradu, bila je predsednica Odbora za Rečnik u SANU, dugogodišnja urednica časopisa Južnoslovenski filolog, dok je u Matici srpskoj bila član Odeljenja za jezik i književnost.

Profimedia

- Objavila je veliki broj radova i više knjiga. Izdvojila bih ovom prilikom samo jednu - „Pravci u lingvistici“, čije je prvo izdanje objavljeno 1963. godine, a poslednje, deveto, 40 godina kasnije.

Prema njenim rečima, Ivić je imala "retko lingvističko oko“, a njenu veliku erudiciju pratili su nesvakidašnja pronicljivost, prirodna bistrina, znatiželja, strast prema istraživanju", i s pravom je slovila za "izuzetnog profesora i harizmatičnog govornika".

Bonus video:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi