Istinita priča o porodici iz čuvenog mjuzikla „Moje pesme, moji snovi“: Šta je Holivud sakrio (FOTO)

Sigurno se sećate filma “Moje pesme, moji snovi” (Sound of music), jednog od najvoljenijih mjuzikala svih vremena. Kultno ostvarenje iz 1965. godine ispričalo je istinitu priču o austrijskoj porodici Fon Trap koja je pobegla od nacista, ali bilo je nekoliko ključnih tačaka koje je Holivud promenio ili potpuno izostavio.

Radnja filma “Moje pesme, moji snovi” pratila je guvernantu punu ljubavi koja pokušava da ponovo unese radost u dom grubog udovca i njegove muzički nadarene dece. Paralelno sa ovom pričom, kroz film teče i priča o usponu nacista i ratu koji se približava.

Džuli Endruz u mjuziklu "Moje pesme, moji snovi" Foto: Profimedia

Iako je mjuzikl fikcija, njegova radnja zasnovana je na stvarnoj priči o porodici Fon Trap. Kao i u filmu, porodicu su činili udovac i njegovo sedmoro dece. Dadilja koja je došla da mu pomogne u odgoju mališana zaista se zvala Marija i bila je časna sestra. Porodica je često pevala zajedno i na kraju je pobegla iz rodne Austrije u Sjedinjene Države, pošto je Adolf Hitler počeo da pokorava Evropu.

Bila sam užasna

Međutim, prava porodica Fon Trap kasnije je tvrdila da se neki detalji iz filma mnogo razlikuju od onoga što se njima zaista dogodilo. Baš kao u filmu, priča o njima počinje sa ženom po imenu Marija, čije je pravo ime bilo Marija Avgusta Kučera. Rođena 1905. Marija iz stvarnog života odrasla je u sekularnoj porodici, ali je postala očarana religijom nakon što je slučajno prisustvovala službi na Cvetnu nedelju.

Kao mlada devojka, Marija je napustila učiteljski fakultet u Beču i otišla u benediktinsku opatiju Nonberg u Salzburgu sa željom da postane opatica. Ali, baš kao u filmu, u manastiru se nije snašla. Umesto krotke i tihe devojke, bila je “problem koji sestre nisu mogle da reše”.

- Bila sam užasna, gora nego što možete i da zamislite - prisećala se Marija godinama kasnije.

Profimedia

Lomila je porcelan, govorila kada nije trebalo, trčala kroz dvorište, zviždala gregorijanske napeve, penjala se na krov manastira i preskakala ogradu kako bi pobegla u prirodu jer bi joj od nedostatka svežeg vazduha pozlilo.

I tako, kada je heroj iz Prvog svetskog rata, baron Georg fon Trap došao kod monahinja u nadi da će pronaći učiteljicu za svoju bolesnu ćerku, koja se takođe zvala Marija, sestre su brzo prijavile svog “lokalnog izazivača nevolja”.

- Monahinje su me jednoglasno izabrale - sećala se Marija.

U stvarnosti nije bilo velike romantike

Georg je bio udovac sa sedmoro dece, ali nije bio grub i strog kakvim je prikazan u filmu. U stvarnom životu, bio je srdačan i podsticao decu da pevaju. Slično, stvarna Marija nije bila tako nežna i srdačna kao filmska. Deca Fon Trapa su je kasnije opisivala kao ženu nezgodne naravi koja bi umela da plane u trenutku.

- Mi smo to shvatili kao grmljavinu koja će proći, jer bi sledećeg minuta mogla da bude veoma ljubazna - pričala je kasnije Marija, baronova ćerka.

Kao i u filmu, Marija i Georg su se posle nekog vremena venčali. Mada, u stvarnosti izgleda da i nije bilo neke velike romantike. Marija je kasnije pričala da je njena ljubav prema Georgu, koji je bio 25 godina stariji od nje, imala više veze sa njegovom decom, nego sa njim. Objasnila je da je pristala da se uda za njega jer je tražio da bude “druga majka” njegovoj deci i ona nije mogla da ga odbije.

Profimedia

- Bog ga je sigurno naterao da tako kaže, jer da me je samo pitao da se udam za njega, možda ne bih pristala. Zaista nisam bila zaljubljena. Volela sam decu, tako da sam se na neki način zaista udala za decu i tek onda naučila da volim i njega više nego što sam ikada, i pre, i posle, volela - izjavila je.

Za razliku od filma, par se venčao 1927. godine, otprilike deceniju pre nego što su nacisti anektirali Austriju. Porodica Fon Trap takođe nije bila tako bogata kao što je prikazano u filmu, pošto je Georg izgubio većinu svog bogatstva tokom Velike depresije tridesetih godina prošlog veka.

Iako je u filmu prikazano njegovo sedmoro dece, Marija i on su imali i troje sopstvene dece. Sa druge strane, film tačno prikazuje reakciju porodice na uspon nacista.

Pre bih umro na gomili balege nego pevao nemačku himnu

Porodica Fon Trap je saznala da je nacistička Nemačka anektirala Austriju u martu 1938. godine, otprilike u isto vreme kada su slavili jedan od dečijih rođendana. Do tada je porodica već postala pevačka senzacija. Grupa “Fon Trapovi, takođe poznata i kao “Pevači porodice Trap”, postala je popularna na nastupima širom Evrope. Godine 1936. osvojili su prvo mesto na salzburškom muzičkom festivalu (taj događaj prikazan je i u filmu). Međutim, uspon nacista je sve promenio.

Jedno od dece, Lorli, disciplinski je kažnjeno u školi ubrzo nakon nemačkog preuzimanja Austrije. Učitelj je rekao Mariji da je devojčica odbila da digne ruku u znak pozdrava “Hajl Hitler” i da je odbila da peva nemačku himnu, obznanivši razredu da je njen otac rekao „da bi stavio mleveno staklo u svoj čaj ili završio svoj život na gomili balege pre nego što bi ikada otpevao tu pesmu”. Učitelj je zapretio da će ih prijaviti ako se išta slično ponovi.

Profimedia

Uprkos opasnosti, porodica se oduprela sve većem uticaju nacista. Georg je odbio da se vrati iz penzije da komanduje podmornicom, a porodica nije htela da peva na proslavi povodom rođendana Adolfa Hitlera. Ubrzo nakon toga baron je okupio decu da razgovaraju o odlasku iz Austrije, napominjući da će se odreći svojih „materijalnih dobara“, ali će zadržati svoju „veru i čast“.

- Onda, hajdemo brzo odavde. Ne možete tri puta reći “ne” Hitleru - navodno je rekao.

Zar ne znaju geografiju u Holivudu?

U filmu, porodica je izvela hrabro bekstvo, noseći svoje kofere i instrumente preko Alpa. Realnosti je bila mnogo manje dramatična, iako jesu napustili zemlju samo dan pre nego što je Austrija zatvorila granice.

- Rekli smo ljudima da idemo u Ameriku da pevamo. I nismo se penjali preko planina sa teškim koferima i instrumentima. Otišli smo vozom, ne pretvarajući se - ispričala je mlađa Marija.

Njena maćeha bila je još oštrija napominjući da bih ih prelazak Alpa odveo pravo u nacističku Nemačku.

Profimedia

- Zar ne znaju geografiju u Holivudu? Salzburg se ne graniči sa Švajcarskom - pitala se u intervjuu iz 1967. godine.

Porodica je bezbedno stigla do Sjedinjenih Američkih Država gde je Marija ubrzo odlučila da svoju priču podeli sa svetom.

Film se porodici nije dopao

Nakon bekstva iz Austrije, porodica Fon Trap je nastavila da putuje i na kraju se nastanila u Vermontu, gde je vodila muzički kamp. Georg je umro 1947, a Marija je sudbinu svoje porodice opisala u knjizi “Priča o pevačima porodice Trap” 1949. godine.

Prodala je prava na ekranizaciju knjige nemačkim producentima, koji su koristili njenu priču u filmovima “Die Trapp-Familie” (1956) i “Die Trapp-Familie in America” (1958). Ubrzo nakon objavljivanja nemačkih filmova, “Moje pesme, moji snovi” su premijerno prikazani prvo kao predstava, a zatim i kao film u kome je Džuli Endruz igrala Mariju, a Kristofer Plamer Georga.

Profimedia

Porodica fon Trap nikada nije zaradila mnogo novca od filma i većinu pažnje je usmerila na vođenje muzičkog kampa. Kada su govorili za medije pričali su da im se film nije dopao, a naročito su imali problem sa prikazom Georga kao grubog i hladnog oca.

- “Moje pesme, moji snovi” su sve pojednostavili. Mislim da je stvarnost u isto vreme manje glamurozna, ali zanimljivija od mita - rekao je Johanes fon Trap za Njujork tajms 1998. godine.

Njegova maćeha Marija bila je nešto blaža. Ona je verovala da je njihova priča uspela da gane toliki broj ljudi zato što je to bila priča o jednoj porodici koja sledi božiju volju i zajedno savladava sve nedaće i probleme. I zbog toga joj je bilo drago.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi