U čemu je magnetna privlačnost Mona Lize: Misterija zagonetnog osmeha

Od italijanske renesanse kada je nastala pa sve do današnjih dana, Mona Liza, portret žene iz Firence Leonarda da Vinčija ne prestaje da intrigira ljude širom sveta.

Popularnost Mona Lize je tolika da su neki pokušali da je unište ne bi li na sebe privukli pažnju.

Ali šta je toliko to posebno u Mona Lizi među toliko drugih umetničkih dela? Zašto nam je toliko stalo do nje?

Profesor istorije Walter Isaacson, tvrdi da je osnovni razlog taj što svi oni koji je pogledaju mogu na neki način emocionalno da se povežu sa njom.

Profimedia

Tajnovitost i misterija kojom je ova slika obavijena od kada je nastala svakako je sastavni deo njene mangnetne privlačnosti.

Izradu kultnog porteta Leonardo je počeo 1503. godine, kada je živeo u Firenci, ali ga nije završio više od decenije.

I dan, danas ne prestaju spekulacije ko je tačno prikazan na slici. Sam portret nije ni datiran ni potpisan.

Još je Đorđo Vazari, Leonardov savremenik tvrdio da je ovo portret Lize del Đokondo.

Profimedia

Vazari je tvrdio da je Leonardo u godinama od 1500. do 1506. po svom povratku u Firencu, naslikao portret Lize del Đokondo, treće supruge firentinskog trgovca svilom, Frančeska del Đokonda.

Takođe, tvrdi da Leonardo ovaj portret nije završio ni posle četiri godine rada, te je i danas nedovršena.

Vremenom su se pojavile nove teorije koje su tvrdile da je u liku Mona Lize predstavljena neka druga žena tog doba, bezimena idealizovana žena, Leonardova majka, pa možda i sam lik Leonarda.

Dileme o identitetu Mona Lize su okončane 14. januara 2008. godine, kada je tim istraživača sa Univerziteta u Hajdelbergu objavio otkriće datiranih beleški na marginama knjige iz oktobra 1503. koje potvrđuju prvobitnu pretpostavku, da je Liza de Đokondo bila Leonardov model.

Leonardo je bio poznat po eksperemntisanju i inovacijama u svojoj umetnosti. Tako je Leonardo kod Mona Lize prekinuo tradiciju strogih profila na renesansnim slikama.

Pixabay/Foundry

Prikazivanjem ruku, portret Mona Lize, gledaocu deluje pritsupačnije. Takođe, tu je i nezaobilazni Leonardov sfumato.

Dok je slikao Mona Lizu, Leonardo je učio anatomiju ljudskog tela secirajući leševe u mrtvačnici bolnice, što mu je pomoglo da napravi prvi poznati anatomski crtež osmeha.

- U ovom Leonardovom delu osmeh je bio tako prijatan, da je u njemu bilo više božanskog nego ljudskog - napisao je Đorđo Vazari.

Uprkos Vazarijevim komplimentima, umetnički kritičari nisu počeli da hvale sliku kao resensansno remek delo sve do 1860. godine.

Luvr je sliku nabavio 1804. godine ali nij privukla previše posetilaca sve do 1911. godine kada se dogodila krađa koja je izazvavala neviđenu medijsku pompu.

Pixabay

Mona Liza je napustila francusko tlo samo nekoliko puta. Svakako će ono u 20. veku kada je na insistiranje Žakline Kenedi, odneta u SAD na izložbu, ostati upamćeno. Tada je videlo više od milion Amerikanaca koji su stajali u redovima.

Danas je Mona Liza jedno od najčuvanijih umetničkih dela a statistika je pokazala da od deset posetilaca Luvra, devet njih dolazi samo zbog Mona Lize.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi