Iz mrtvačnice do remek-dela: Da li je čuveni Mikelanđelo krao leševe?

Mikelanđelo Buonaroti se smatrao najvećim živim umetnikom tokom svog života, a danas važi za jednog od najvećih svih vremena.

Njegova brojna dela u slikarstvu, skulpturi i arhitekturi svrstavaju se među najpoznatije u istoriji umetnosti. Iako su freske na plafonu Sikstinske kapele verovatno njegov najveličanstveniji rad, ovaj umetnik je o sebi mislio, pre svega, kao o vajaru. 

Profimedia

Celog života se bavio mermernom skulpturom, a drugim umetnostima samo u određenim periodima. Uspeo je maestralno da prikaže i najsitnije detalje strukture ljudskog tela, što se vidi na mnogim njegovim skulpturama, posebno na čuvenom „Davidu“.

David/Profimedia

Bolnica samostana Santa Maria del Santo Spirito pružila je Mikelanđelu anatomske slike tela preminulih. U osamnaestoj godini života počeo je da izvodi seciranje ljudskih tela, a mnoge od ovih procedura su se odvijale u manastiru Santo Spirito u Firenci, gde su leševi često dopremani iz obližnjih bolnica, prenosi portal Magazin novosti.

Priča se da je Mikelanđelo razmišljao o upotrebi umetnosti za kupovinu leševa, čak i da ih je krao.

Pieta/Profimedia

Italijanska umetnost oponaša pokrete, strasti, interesovanja... Kada je Mikelanđelo bio član dvora Lorenca de Medičija u ranim godinama svoje mladosti, doprineo je humanizmu u istoriji Firence. Tokom celog života učio je i crpeo inspiraciju i od živih ljudi. Anatomske studije pacijenata su sprovedene na telima koja je Mikelanđelo nabavio iz bolnice samostana Santa Maria del Santo Spirito.

Mikelanđelova umetnost odaje počast prirodi na isti način kao i brojni legendarni majstori njegovog vremena. Na nivou oblika ljudskog tela koji je zahtevao njegovo razumevanje, umetnik je posmatrao žive modele i secirane leševe, kao i mišiće, tetive i krvne sudove.

Mojsije/Mikelanđelo

Mnogi umetnici i naučnici su radili seciranje radi boljeg razumevanja tela uprkos tome što je Katolička crkva to zabranila. U doba renesanse, umetnici su želeli da saznaju više o svojim telima kako bi razvili veštinu da ih slikaju i vajaju na različite načine.

Najpoznatiji renesansni umetnik Leonardo da Vinči izvodio je mnoge autopsijske zahvate na ljudskim leševima koji predstavljaju osnovu za njegov poznati rad o anatomiji koji se može videti u današnjim muzejima umetnosti.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi