Prva Pikasova kubistička skulptura na aukciji: Slikareva ljubavnica bez koje ne bi bilo novog pravca

Bronzanu skulpturu "Fernanda" ili "Glava žene" Pabla Pikasa iz 1909. godine, Muzej umetnosti Metropoliten će u maju ponuditi na aukciji kuće "Christie’s".

Procenjuje se da će ovo delo kubizma doneti oko 30 miliona dolara, a kako piše ArtNet, muzej će novac od prodaje skulpture iskoristiti za kupovinu novih umetničkih dela za svoje zbirke.

"Fernanda" ili "Glava žene" smatra se prvom Pikasovom kubističkom skulpturom, a u pitanju je studija njegove ljubavnice - muze Fernande Olivje, u tri dimenzije i sa više perspektiva koje se vide odjednom. 

Francuska umetnica žarkocrvene kose, divnih crta lica i izvajanog tela, ušetala se u njegov život sasvim slučajno, u potrazi za zaklonom od kiše 1904. godine. Od tog trenutka pa nadalje, sve do 1912. godine ona postaje samo njegov model, jer joj je zabranio da pozira drugima. Upravo ona, kao predmet, obeležila je rađanje novog pravca - kubizma.

Profimedia

- Držao je u rukama malenu mačku, koju mi pruži, smejući se, i istovremeno mi prepreči put. I ja sam se smejala. Pozvao me je u svoj atelje. Beše to kraj plave epohe. Velika nedovršena platna stajala su u ateljeu, gde je sve govorilo o radu. Ali taj rad, u kakvom neredu... Bože! U jednom uglu dušek na četiri noge. Mala gvozdena peć, već sasvim zarđala, na kojoj je stajao žuti lavor od pečene gline, služila je kao sto za umivanje; peškir, parče sapuna kraj njega, na stolu od jelovine.

U drugom uglu jedan crn kofer pružao je nimalo udobnu priliku za sedenje. Stolica od slame, nogari, slike svih veličina, tube s bojama rasute po podu, četke, sudovi s terpentinom, čanak s prljavom vodom, nigde zavese. U fioci od stola nalazio se jedan pripitomljeni miš kog je Pikaso nežno negovao i svakome pokazivao - opisala je Fernanda u memoarima "Pikaso i njegovi prijatelji", koje je objavila petnaest godina nakon umentikove smrti, 1988.

Pablo PIkaso/Profimedia

Upravo je ta crvenokosa lepotica obeležila rađanje novog pravca - kubizma. Pozirala mu je i za 60-tak portreta, a među kojima je i ulje na platnu "Glava žene" koja se nalazi u Narodnom muzeju u Beogradu.

Olivje ostaje sa Pikasom sve do 1912, kada ga napušta zbog njegove neizdržive posesivnosti. A Pikasov čuveni period biva prekinut begom u Španiju jer je bio osumnjičen da je učestvovao u krađi "Mona Lize" iz Luvra 1911. Ispostaviće se da je neprimetno remek-delo iz muzeja uspeo da iznese jedan radnik, uz dva pomoćnika, a da je Leonardovo delo vrećeno u muzej tek dve i po godine kasnije. 

Čuveni muzej u Njujorku poseduje još jednu kopiju ovog Pikasovog rada (donacija poznatog kolekcionara kubizma Lenarda Laudera), a inače se navodi da je poznato i do danas sačuvano oko 20 verzija ovog rada.

Pablo Pikaso/Profimedia

Mnoge geometrijske ravni skulpture delimično su inspirisane umetnikovim putovanjima po katalonskom selu poznatom kao Horta de Sant Joan, koje je domorodačkom Špancu obezbedilo dom daleko od njegovog doma u Parizu i ponudilo nove osnove za kreativno istraživanje.

Skulptura koja će u maju biti ponuđena na aukciji nalazila se u kolekciji Metropolitena više od 35 godina, a nasleđena je od Florene M. Šenborn.

Muzej je privremeno zbog pandemije bio obustavio kupovinu novih dela, a obično godišnje prikuplja oko 15 miliona dolara od prodaje umetničkih dela kako bi u svoje kolekcije uvrstio nove akvizicije, te obezbedio novac za stručnjake i njihovu brigu o kolekcijama.

Pablo Pikaso/Profimedia

Prošle godine, Metropoliten je saopštio da je primio najveću finansijsku donaciju u svojoj istoriji i to u iznosu od 125 miliona američkih dolara. Donacija je stigla od Oskara Tanga i njegove supruge Agnes Hsu-Tang, američkiih državljana kineskog porekla, a novac je čelnicima muzeja poslužio da se zasavrši već deceniju priželjkivana obnova Modernog krila muzeja.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi