Sa Marjanom Marinkovićem otkrivamo tajne Biblioteke grada Beograda: Odavno nismo mesto neprijatne tišine

Biblioteka grada Beograda je nedavno ponosno zakoračila u desetu deceniju,  proslavljajući rođendan onako kako to rade prave dame, elegantno, otmeno i sa stilom. Marjan Marinković je na toj svečanosti proglašen najboljim bibliotekarom grada Beograda u 2021. godini, i to jeste bio sjajan povod za priču koja će nam otkriti mnoge tajne ove ustanove kulture, priču kroz koju ćemo saznati šta sve bibliotekar može i na koji način su biblioteke, prema njegovim rečima, odavno prestale da budu mesto neprijatne tišine i postale kulturno, obrazovno i društveno srce zajednice. Biblioteka grada Beograda to svakako jeste. Jer pod njenim svodovima se krije toliko toga što nismo mogli ni da zamislimo, čitav jedan magični svet čija su vrata non-stop otvorena. Pozivnica za posetu je u redovima koji su pred vama, a sigurni smo da će to iskustvo biti podjednako dragoceno kao kada čitate svoju omiljenu knjigu.

Šta vam u profesionalnom, a šta u ličnom smislu donosi nagrada „Najbolji bibliotekar“ i šta je uslovilo da dobijete ovo prestižno priznanje? 

Nagrada koja nosi ime heroine srpskog bibliotekarstva - Marije Ilić Agapove, prve upravnice Biblioteke grada Beograda koja je tridesetih godina 20. veka postavila temelje savremenog rada javnih biblioteka, čini čast i obavezuje. Profesionalno, nagradu doživljavam kao potvrdu da moj dosadašnji rad jeste primećen od strane bibliotečkih stručnjaka, i da je pozitivno vrednovan. Najlepša potvrda da to što radite ima smisla dolazi najpre od zadovoljnih korisnika, a potom i od kolega iz branše, koje najbolje razumeju šta znači biti bibliotekar. U ličnom smislu sam jednostavno srećan, jer lepe i prijatne stvari čine čoveka srećnim.

Marjan Marinković Promo/Biblioteka grada Beograda

Moj profesionalni rad usmeren je na tri polja delovanja: kulturna delatnost, projekti i razvoj inovativnih bibliotečkih usluga. Pretpostavljam da je žiri naročito imao u vidu veliki broj kvalitetnih kulturno-obrazovnih programa koje sam uredio i više inovativnih projekata i usluga u čijem implementiranju sam učestvovao u poslednjih petnaestak godina.

Ipak, teško da bih bilo šta ili mnogo toga mogao da uradim da nije ustanove koja je to podržavala i, ponajpre, kolega sa kojima sam navedene, a i mnoge druge projekte realizovao i usluge pokrenuo. Mislim da iza svakog uspešnog bibliotekara mora da stoji dobar kolektiv.

Kako se postaje dobar bibliotekar i šta sve bibliotekar može?

Dobrim bibliotekarom se postaje na sličan način, rekao bih, kao i dobrim zidarom ili lekarom - ljubavlju prema poslu koji radite, posvećenošću i neprekidnim učenjem.

Bibliotekar može da biblioteku učini mestomu koje će svaki građanin. bez obzira na uzrast i obrazovanje. rado dolaziti po ono što mu treba. Najvažnijim, takozvanim trećim mestom, uz naše domove i radna mesta, svake osobe. Kulturnim, obrazovnim i društvenim srcem zajednice. Svetlom tačkom u virtuelnim svetovima veba. Graditeljem dobrog čitalačkog ukusa.

Marjan Marinković Promo/Biblioteka grada Beograda

Bibliotekari su povlašćene osobe jer rade u mestu u koje dolaze oni koji menjaju svet. Taj prostor je specifičan, jer se bavi duhom, saznavanjem, maštom i stvaranjem, dakle, nečim uzvišenim i suštinski bitnim. Svest o tome čini bibliotekare ponosnim na svoju profesiju.

Nije retka pogrešna percepcija da je zanimanje bibliotekara suvoparno i dosadno. Koliko je, u stvari, izazovno, zabavno, maštovito, drugačije...?

Svako zanimanje može biti dosadno ukoliko ga ne volimo. Opet, neka zanimanja pružaju više mogućnosti za kreativnost. Bibliotekarstvo svakako spada u ova potonja. Biblioteke koje uspešno hvataju korak sa vremenom odavno su prestale da budu mesto neprijatne tišine u koje se uđe po knjigu i što pre izađe. Uspešne biblioteke su postale mesto za sve, što je i jedan od naših slogana. Samim tim su i prostori delovanja neograničeni.

Biblioteka u Zagrebu pravi programe za beskućnike, u Helsinkiju postoji poseban prostor za majke sa bebama, u brojnim bibliotekama možete da šijete odeću, pravite drveni nameštaj ili izrađujete predmete na 3D štampaču. U jednoj nemačkoj biblioteci iznajmljuju originalna umetnička dela koja privremeno možete okačiti u svom stanu, u biblioteci u Požegi možete iznajmiti seme i gajiti biljke, biblioteka u Veriji ima odličan muzički studio, naša biblioteka uvela je onlajn bioskop za svoje članove…

Biblioteka grada Beograda Promo/Arhiva biblioteke

Svestan sam toga da mali broj ljudi zna šta sve biblioteka može da bude, odnosno šta ona jeste danas. Mnogi se iznenade kada im nabrojim sve ono što mogu da rade u Biblioteci grada Beograda. Bibliotekari su svesni toga da je potrebno sprovoditi snažno zagovaranje i promovisanje kako bi biblioteke postale vidljivije u javnom prostoru. I sama svetska krovna bibliotečka organizacija IFLA sprovodi i ohrabruje ovakve aktivnosti.

Koje su loše strane ovog posla i na koji način ih prevazilazite? 

Osećaj da, iako dobro radite, niste dovoljno vidljivi, niste na način na koji zaslužujete zastupljeni u javnom prostoru. Činjenica je da živimo u vremenu lakih senzacija, u kojem istinske vrednosti često nisu u prvom planu. Trudimo se da ovo prevaziđemo izuzetno aktivnim promotivnim kampanjama i kvalitetnim odnosima sa javnošću. Koristimo i sve prednosti društvenih mreža da bismo sa onim što radimo upoznali što više ljudi.

Šta nikada nećete zaboraviti iz dosadašnje karijere, što vam je dalo uverenje da je magični svet biblioteke zaista vaš svet? 

Nikada neću zaboraviti zadivljene i iznenađene izraze lica dece kada su prvi put došla u Tehnoteku, posebno kreiran bibliotečki prostor sa 3D štampačem, 3D olovkama, lego robotima, VR naočarima…  Takođe, savetodavni rad sa jednim srednjoškolcem koji je voleo da čita i piše poeziju, dok sam još radio u biblioteci u Sopotu. Pa onda bibliotečki pult i programe koje smo organizovali na Adi Ciganliji, naročito modnu reviju po motivima slika Milije Belića - verovatno jedini bibliotečki program objavljen preko cele naslovne strane uglednih dnevnih novina.

Zatim prepunu Rimsku dvoranu na programima posvećenim Šekspiru, Tarkovskom, Kafki, hip-hopu… Pa korpulentnost Vlade Divca kada je tokom Svetskog dana knjige radio kod nas kao bibliotekar. Potom prijatnu začuđenost putnika koji ulaze u naš Tramvaj zvani knjiga, u kojem se sve vreme emituje poezija, i na čijim sedištima ih čekaju knjige i časopisi.

Takođe i pozitivne komentare korisnika našeg novog elektronskog kataloga koji su bili iznenađeni njegovim savremenim izgledom i uslugama koje pruža, kao i priznanje jednog renomiranog kolege iz Hrvatske da smo napravili najbolju bibliotečku mobilnu aplikaciju u regionu, a i šire. Ima, kao što vidite, više nezaboravnih trenutaka, a mnogi od njih i nisu direktno vezani za knjigu već za niz drugih usluga i dešavanja koje biblioteka kreira.

Marjan Marinković Promo/Željko Jovanović

Već dve godine smo „zarobljeni“ pandemijom. Da li je „ušla“ u Biblioteku grada Beograda ili ste ipak uspeli da je odbranite i pretvorite je u jednu vrstu utočišta, gde ljubitelji knjige mogu da pronađu beg od stvarnosti? 

Biblioteka grada Beograda se, rekao bih, na najbolji mogući način nosi sa ovakvom situacijom, trudeći se da napravi optimalni balans između pružanja svojih usluga i održavanja zdravstvene bezbednosti korisnika i zaposlenih. Dok su se mnoge ugledne biblioteke u Evropi i svetu odlučile da dugoročno zatvore vrata za korisnike, BGB ih je već u maju 2020. ponovo otvorila, organizujući svoj rad smišljeno, svakodnevno prateći situaciju i instrukcije nadležnih institucija. Tako smo omogućili građanima da optimalno moguće u datim okolnostima koriste naše usluge.

Značajnu pažnju smo usmerili na različite onlajn usluge, poput digitalne biblioteke, onlajn bioskopa, virtuelnih programa… tako da dobijamo i neke nove korisnike.

Kada posmatramo statistiku, vidimo da su svi najznačajniji poslovni pokazatelji Biblioteke u 2021. godini bolji nego što su bili u 2020, što svedoči da smo se uspešno prilagodili specifičnoj epidemiološkoj situaciji i nastavili da opravdavamo ulogu kulturnog srca Beograda. Upisali smo oko 15.000 članova više, izdali 200.000 više knjiga, održali ukupno 1.882 programa, 250 više nego u 2020.

Prema tome, možemo reći da smo odbranili biblioteku i sačuvali je kao siguran kutak koji odgovara na kulturne i društvene potrebe građana.

Biblioteka grada Beograda Promo/ Arhiva biblioteke

Da li je odziv korisnika onlajn bioskopa onakav kakav ste očekivali? 

Da, u novembru 2021. godine pokrenuli smo uslugu onlajn bioskopa na posebno kreiranoj platformi BGB AVA, na adresi https://bgb.ava.watch. U ovom onlajn bioskopu nalazi se 200 vrhunskih svetskih dokumentarnih, igranih i kratkometražnih filmova u slobodnom pristupu. Oko 50 filmova je sa srpskim titlom, dok su ostali sa titlom na engleskom jeziku. Platformu mogu koristiti svi punoletni članovi BGB, nakon jednostavnog procesa registracije.

Filmovi su svrstani u više kolekcija, po temama, geografskim prostorima i festivalima na kojima su se prikazivali.

Realizovanjem ovog inovativnog servisa Biblioteka grada Beograda je nastavila da širi spektar svojih onlajn usluga, izlazeći u susret potrebama savremenih korisnika i uspostavljajući nove trendove u srpskom i evropskom bibliotekarstvu.

Interesovanje za onlajn bioskopom je veliko, i to ne samo na nivou Beograda. Interesantno je da je veliki broj ljudi iz drugih mesta u Srbiji izrazio želju da koristi uslugu. Na taj način mi proširujemo krug delovanja sa Beograda na čitavu Srbiju, je svaki građanin Srbije može da postane naš član.

Biblioteka ima svoj veb-sajt, Fejsbuk, Tviter i Instagram profil, kao i  Jutjub kanal. Ima li još nečeg novog u oblasti internet komunikacije sa korisnicima?

Krajem godine, kroz projekat koji je podržalo Ministarstvo kulture i informisanja, završili smo izradu prve srpske bibliotečke mobilne android i iOS aplikacije. Izrađivali smo je više od šest meseci, čitav jedan veliki tim bibliotekara i programera je posvećeno radio na tom poslu. Da li je dobra, najbolje će reći sami korisnici, i to s nestrpljenjem očekujemo, jer upravo ovih dana započinjemo promotivnu kampanju. Ipak, stiglo nam je više iskrenih pohvala i čestitki od kolega iz drugih biblioteka iz Srbije i regiona, što nas raduje i daje nadu da smo zaista napravili nešto posebno i ponudili jedno drugačije iskustvo korišćenja biblioteke, usklađeno potrebama savremenog korisnika.

Pixabay

Kakav je vaš stav o e-knjigama i da li su one pretnja „pravim“ knjigama?

Svaka knjiga, u bilo kom formatu, na pergamentu, papiru ili ekranu, podjednako je knjiga, i podjednako može biti dobro ili loše napisana. Dobro napisana knjiga koju čitamo na ekranu svakako je bolja od loše napisane na papiru. I obratno.

Trendovi su takvi da je cirkulacija naučnih tekstova dominantno elektronska, dok se beletristika i dalje prevashodno čita u papirnoj formi.

Po mom mišljenju, uvek je bolja različitost, jer se time povećavaju i mogućnosti. Situacija sa koronom nam je pokazala značaj e-knjige, jer i kada je sve bilo zatvoreno, uključujući i nas same, e-knjiga je i dalje bila dostupna.

Lično, meni je bliži miris papira, no mom sinu je verovatno draže svetlucanje ekrana, barem trenutno, dok je u tinejdžerskom dobu.

Šta se čita i koliko se čita danas u Srbiji, a u kojoj meri je hiperprodukcija počela da kroji ukuse i mišljenja, ali i savremeno bibliotekarstvo?

Ne postoji relevantno istraživanje koje bi nam dalo precizan odgovor na pitanje koliko se danas u Srbiji čita. Generalno posmatrano, čita se mnogo, jer se komunikacioni kanali poput i-mejla, Fejsbuka i Vajbera intenzivno koriste. Naravno, to je daleko od onog pravog čitanja, čitanja knjige.

Hiperprodukcija čini čitaoce dezorijentisanim, jer u obilju knjiga nisu više sigurni za koju da se odluče, pogotovo kada ne postoje mesta na kojima mogu naći relevantne preporuke za čitanje. Književna kritika u medijima je oskudna, a stručne časopise čita mali krug ljudi. Zbog toga su čitaoci zbunjeni i često posežu za onom knjigom koja se najviše reklamira. Dakle, marketing je taj koji usmerava čitalačku pažnju i određuje šta će biti popularno i dosta čitano. Velike izdavačke kuće dosta sredstava ulažu u takozvane lake promocije knjiga, koje ne podrazumevaju ozbiljan razgovor o napisanom već različite vidove brzih i upečatljivih reklama.

Pixabay

Liste najčitanijih knjiga u srpskim bibliotekama pokazuju da su takozvani bestseleri, među kojima se često nalazi prilično kvalitetna žanrovska književnost, dosta traženi. U najpozajmljivanije spadaju i knjige pisaca koji su osvojili neku poznatu nagradu, poput Nobelove, Gonkurove, Ninove, Nagrade „Meša Selimović“. Sa duge strane, konstantno su dobro čitani takozvani klasici, kao i one knjige koje su deo obavezne školske lektire.

Što se Biblioteke grada Beograda tiče, mi ne nabavljamo šund literaturu. Kvalitetnu žanrovsku literaturu da, ali lošu, petparačku literaturu ne. Naravno, biblioteka ne nabavlja samo beletristiku već i mnogo naslova iz različitih oblasti – filozofije, umetnosti, istorije, psihologije, sociologije, književne kritike i teorije... Imamo i sjajnu kolekciju stripova i grafičkih novela. Putem specijalnog veb-sajta Šta da čitam? preporučujemo za čitanje kvalitetnu literaturu u svim vrstama i žanrovima.

Kakvi su konkretni planovi Biblioteke grada Beograda u ovoj godini? 

U godini pred nama planiramo da nabavimo još veći broj knjiga nego do sada, a protekle godine nabavili smo skoro 95.000, kako bismo odgovorili različitim čitalačkim potrebama naših članova. Trudimo se da se u fondovima biblioteke uvek nalaze svi dobri i aktuelni naslovi objavljeni na srpskom jeziku.

Pored stručnih poslova, najviše naših aktivnosti, kao i do sada, biće direktno usmereno ka korisnicima. Nastavićemo sa realizacijom brojnih kulturno-obrazovnih programa, u fizičkom prostoru i virtuelno, sa nizom kreativnih radionica za decu, o čijem čitalačkom razvoju vodimo posebnu pažnju. Pokrenućemo i nove onlajn usluge, omogućiti korisnicima da u određenim našim objektima besplatno putem interneta pristupaju bazi svih najznačajnijih dnevnih novina i magazina, kao i novinskoj arhivi.

Marjan Marinković Promo/Biblioteka grada Beograda

Započećemo i implementaciju novog evropskog projekta DigiBlend, posvećenog razvoju digitalne pismenosti odraslih putem gemifikacije.

Ovo su samo neke od mnogobrojnih planiranih aktivnosti za 2022. godinu. Ukratko, činimo sve kako bismo ostvarili svoju viziju koja glasi:

U Beogradu smo centar znanja, kulture i zabave.

U Srbiji smo vodeća javna biblioteka.

U Evropi smo deo porodice najsavremenijih javnih biblioteka.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi