Marjan Marinković za 24sedam: Biblioteka grada Beograda je njegovo kulturno srce

28.01.2021

18:17 >> 11:53

0

Autor: Dejan Ćirić

Od svog nastanka naša ustanova kulture se isprofilisala kao istaknuto mesto obrazovnog, kulturnog i umetničkog razvoja građana, mesto na kojem ćete pronaći

Marjan Marinković za 24sedam: Biblioteka grada Beograda je njegovo kulturno srce
Marjan Marinković Promo/Arhiva biblioteke

Razgovori o književnosti, knjigama, piscima, bibliotekama i kulturi uvek su inspirativni, posebno ako prekoputa sebe imate zanimljivog sagovornika koji na živopisan način, autentično i slikovito, ume da vas uvede u taj izazovni i nikada do kraja otkriven svet, satkan isključivo od pravih vrednosti koje se nikada ne dovode u pitanje. Devedeseti rođendan Biblioteke grada Beograda bio je lep povod da širom otvorimo njena vrata i otkrijemo mnogo toga novog i značajnog, što potvđuje činjenicu da knjiga, uprkos svemu, nikada neće izgubiti svoju vrednost. Vodič nam je bio Marjan Marinković, čovek koji zna da biblioteka nije samo “pult za iznajmljivanje literature”, već mesto koje ima svoj duh, život, emociju i tajnu.

Biblioteka grada Beograda je nedavno obeležila devet decenija trajanja. Šta se, tokom svih tih godina, uprkos iskušenjima i teškim vremenima, nije promenilo, a jeste žila kucavica ove kulturne ustanove? 

Na jednom stručnom bibliotečkom skupu povela se rasprava o tome koliko su biblioteke danas uopšte značajne, koliki im je uticaj u vremenu dominacije interneta i televizije. Moje stanovište bilo je da su biblioteke uticajnije od oba ova medija. Opravdavao sam ga činjenicom da svet zaista pokreće i menja manji broj ljudi, dok ih velika većina samo sledi. Kada bismo pogledali kakav odnos ti pokretači imaju prema knjizi i koliko je biblioteka važna za njih, uvideli bismo da je značaj biblioteke u razvoju društva jako veliki. Pod pokretačima ne podrazumevam samo genijalne osobe poput Da Vinčija, Kopernika, Tesle, Ajnštajna, već svaku onu osobu koja aktivno menja svoje neposredno okruženje, svoju lokalnu zajednicu. Dakle, u biblioteci se stvaraju pametni i kreativni ljudi koji menjaju svoje zajednice, svoje okruženje, bilo na lokalnom ili globalnom planu. To je jedna konstanta koja važi i za Biblioteku grada Beograda. Naši članovi su bili, a tako je i danas, najpoznatiji srpski umetnici, naučnici, intelektualci…

Naveo bih još nešto podjednako važno. Od svog nastanka Biblioteka se isprofilisala kao istaknuto mesto obrazovnog, kulturnog i umetničkog razvoja građana. Mesto na kojem ćete pronaći dobru knjigu, odslušati interesantno predavanje, upoznati voljenog pisca, razgovarati sa drugima o za vas važnim temama. Mesto na kojem ostavljate svakodnevne probleme i zakoračujete u prostore intelekta, duha i mašte. I dan-danas Biblioteka je, sa fondom od skoro dva miliona knjiga i sa preko 3.000 besplatnih programa godišnje, zadržala tu moć da privlači i sabira Beograđane oko kulturnih, umetničkih i društvenih fenomena i pitanja. Zbog toga je, po mom mišljenju sa punim pravom, krasi slogan Kulturno srce Beograda.

Biblioteka grada Beograda Promo/ Arhiva biblioteke

Cela godina će biti u znaku ovog jubileja. Šta ljubitelji pisane reči mogu očekivati? 

Naše određene planove poremetila je, nažalost, pandemija. Međutim, mi uspešno pronalazimo nove načine za komunikaciju sa korisnicima, i uvodimo inovativne usluge na daljinu. Zbog toga će naši korisnici, a to nisu samo ljubitelji pisane reči već svi oni koji žele da uče, uživaju u umetnosti, druže se i kvalitetno provode slobodno vreme, na raspolaganju imati niz tradicionalnih i savremenih usluga.

Pored naših bogatih knjižnih fondova u 70 objekata širom Beograda, udobnih čitaonica i kvalitetnih kulturno-obrazovnih programa kojih u redovnim okolnostima bude preko 3.000 godišnje, korisnici će moći da koriste i niz onlajn usluga. Moći će da istražuju i pregledaju bogatu digitalizovanu kolekciju starih i retkih knjiga, periodike, karata i druge građe na našoj digitalnoj biblioteci www.digitalna.bgb.rs. U njoj se nalaze knjige poput Mineja prazničnog, štampanog 1538. godine u štampariji Božidara Vukovića u Veneciji.

Digitalna biblioteka BGB Promo/Arhiva biblioteke

Ljubitelji filmske umetnosti moći će da besplatno gledaju najbolje svetske dokumentarne i kratke filmove na onlajn video-platformi koju pokrećemo u saradnji sa nemačkom kompanijom Reelport – www.ava-library.com. Znatiželjni čitaoci moći će da dobiju preporuku za čitanje na portalu Šta da čitam (www.stadacitam.rs), koji uređujemo sa još 30 partnerskih biblioteka. Obezbedićemo besplatno onlajn čitanje gotovo svih domaćih dnevnih novina, nedeljnika i magazina na preko 10 naših lokacija širom grada. Organizovaćemo različite Fejsbuk akcije i kampanje koje podrazumevaju aktivno učešće građana, poput skoro završene akcije Retroteka, kojom su beležena sećanja građana na stari Beograd. Objavićemo i monografiju o Biblioteci i značaju bibliotekarstva – Biti biliotekar, pokrenuti ediciju Festovih 50, posvećenu najznačajnijem beogradskom i srpskom filmskom festivalu, organizovati velike izložbe o Borislavu Pekiću i Momi Kaporu… U okviru međunarodnog Erazmus+ projekta, pokrenućemo krajem ove ili početkom naredne godine besplatne radionice u oblasti medijske pismenosti i kritičkog percipiranja medijskih sadržaja.

Biblioteka grada Beograda Promo/Arhiva biblioteke

Ako sve bude išlo po planu, do kraja godine izradićemo mobilnu aplikaciju putem koje će korisnici moći da pretražuju naše fondove, produže rok za vraćanje knjige i rezervišu knjige, informišu se o dešavanjima koja organizujemo, našim lokacijama i radnom vremenu, postavljaju pitanja bibliotekaru… Na njoj će se nalaziti i virtualna članska karta koja će u potpunosti zamenjivati fizičku. Dakle, čitava biblioteka spakovana u našem džepu, na ekranu našeg mobilnog uređaja. Jednom rečju, u godini svog jubileja Biblioteka će nastaviti da bude ono što se trudi da bude svih ovih godina: moderna ustanova koja spaja tradicionalno i savremeno, sa uslugama po meri, želji i potrebama svih građana.

Pročitajte još

Spominjete biblioteku na ekranu mobilnog telefona. Da li je to neminovnost u današnjem digitalnom vremenu, kada nam tehnologija kroji stvarnost, i koliko se zbog toga gubi ona suštinska draž čitanja, uživanje u tom činu, u mirisu knjige, u uzbuđenju pred svakim novim delom?  

Uspešne, moderne biblioteke, u koje bez lažne skromnosti ubrajam i našu, neprestano prate korak sa vremenom, osluškuju potrebe korisnika i trude se da odgovore ne njih. Takve biblioteke spajaju tradicionalno sa modernim i inovativnim. Ove ustanove kulture odavno nisu više samo čuvari knjiga, već su živa mesta u koja građani dolaze da nauče nešto novo. Mi smo razvili čitav niz usluga u tom smeru. Pre pet godina formirali smo takozvanu Tehnoteku, poseban kreativno-edukativni prostor opremljen različitim digitalnim alatima i učilima, u kojem korisnici kroz zajednički rad i igru, a uz pomoć novih tehnologija, stiču nova znanja i veštine, eksperimentišu i izrađuju različite proizvode. I sva ta savremena tehnologija – 3D štampač, 3D skener, 3D olovke, Lego Education roboti, VR naočare… – našla je ovde sjajnu primenu. Uz to, mi godinama unazad na specijalizovanim radionicama vršimo informaciono opismenjavanje građana, učeći ih kako da koriste računar i internet. Animiramo starije sugrađane da podele sa drugima svoje znanje pišući i dopunjujući članke na Vikipediji. Edukujemo građane u oblasti finansijske pismenosti. Aktivno razvijamo različite onlajn usluge… Ukratko, pružamo sve ono suvislo što današnjem čoveku treba. A one biblioteke koje imaju moć transformacije, i negujući tradiciju odgovaraju na zahteve savremenosti, uvek će biti preko potrebne zajednici.

Šta se nezaustavljivo menja u pogledu interesovanja novih generacija čitalaca i koliko je danas teško mlade ljude zainteresovati za književnost? 

Najšire rečeno, književnost na promišljen i stilizovan način govori o životu, i svako ko se zanima da bolje upozna život, svet i sebe u njemu, čitaće knjige. Mislim da se tu ništa nije promenilo kroz vekove, oni koji imaju potrebu za promišljanjem, traganjem i saznavanjem putem pisane reči, oni će čitati. Ovo ne važi samo za književnost, već i za stručnu literaturu, jer se o životu može saznavati podjednako čitajući ljubavnu poeziju ili udžbenik iz mikrobiologije. Sve zavisi od naših afiniteta.

Dečje odeljenje, 1959. godine Promo/Arhiva biblioteke

Mogu li biblioteke da utiču na ukus čitalaca, da ga formiraju i grade, i šta je u tom smislu najvažnije? Kako se Biblioteka grada Beograda postavlja u tom smislu, ili je ipak važno u ponudi imati sve, bez obzira na kvalitet? 

U dve reči: mogu i moraju. U savremenom društvu knjiga je, poput drugih “proizvoda”, u značajnoj meri podređena zakonu tržišta, koje masovno zadovoljava pre svega potrebu za razonodom. Uslovljena je profitom i ekonomijom obima, često na račun kvaliteta. Devedesetih godina prošlog veka logika tržišta je stupila i u srpski izdavački prostor. U takvim uslovima se dobre knjige lako “gube” u poplavi svakojake literature. Osim toga, samo mali deo objavljenih knjiga doživi kritički osvrt. U Srbiji gotovo da nema relevantnih, objektivnih preporuka za čitanje, ni u klasičnim medijima, ni na internetu. Uglavnom se preporučuju komercijalne knjige i uglavnom te preporuke pišu ili naručuju sami izdavači. Liste najtraženijih knjiga nam pokazuju da postoji značajan broj čitalaca koji potražuju popularnu, često šund literaturu.

Jedan od najvažnijih zadataka biblioteka, po mom mišljenju, jeste da razvijaju valjan čitalački ukus građana. I tu se one susreću sa problemom kako da usklade potražnju od strane nemalog broja korisnika sa svojom misijom razvoja čitalačke kulture. Ovaj problem nije nov, ali je složeniji, budući da je u prošlosti ponuda nekvalitetne literature na tržištu knjiga bila znatno manja nego danas.

Portal Šta da čitam Promo/Arhiva biblioteke

Biblioteka grada Beograda, kao centralna tačka u oblikovanju kulturnog života u svojoj zajednici, shvatila je da mora sprovoditi kvalitetnu nabavku knjiga, ali i tražiti nove, inovativne i delotvorne načine za podizanje čitalačke kulture. Osmišljenom nabavnom politikom, kojom rukovodi stručna komisija, pažljivo formiramo svoje knjižne fondove, u velikoj meri uvažavajući želje korisnika, ali uz uslov održavanja dobrog ukusa. Ipak, svesni smo da brižno formirani fondovi nisu dovoljni za stvaranje pozitivnih trendova u čitalačkoj kulturi. Jednako su važne promišljene, ciljno usmerene permanentne promocije kvalitetne bibliotečke građe. Zbog toga smo pored klasičnih promocija dobre knjige, 2017. godine, uz podršku Ministarstva kulture i informisanja, pokrenuli pomenuti portal Šta da čitam, prvi domaći specijalizovani onlajn servis za preporuke knjiga za čitanje. Namera ovog portala nije da bude elitistički, da promoviše samo takozvanu visoku književnost, već da u svim književnim vrstama i žanrovima ističe one knjige koje su najbolje. U tom smislu portal je namenjenim svima onima koji u moru literature traže nešto zaista dobro za sebe. U ovom poslu nismo sami, jer u radu portala, kako sam već napomenuo, učestvuje još tridesetak srpskih javnih biblioteka, sa preko četrdeset renomiranih biliotekara koji pišu preporuke.

Koliko je knjiga tokom prethodnih godinu dana bila spas i lek, i kakvom sadržaju su se čitaoci najviše posvećivali od početka pandemije?

Kao i uvek, dobra knjiga nas nagoni na razmišljanje, maštanje i emotivno nas pobuđuje, izazivajući specifičnu ushićenost. Koliko su, i da li isključivo, ova stanja lekovita, nisam siguran, verovatno je to lična stvar svake individue ponaosob. Mi u Biblioteci nismo primetili neke posebne promene u čitalačkim navikama po izbijanju pandemije. Svako i dalje čita ono što mu prija ili treba. Knjige koje su u javnosti spominjane jer tematizuju opasne zarazne bolesti, poput Pekićevog Besnila ili Kamijeve Kuge, i inače su čitane knjige.

Ivo Andrić u poseti biblioteci povodom izložbe dečjih ilustracija pročitanih knjiga 1962. godine Promo/Arhiva biblioteke

Šta nikada, uslovno rečeno, ne izlazi iz mode kada je književnost u pitanju? 

Ako pod večnom modom podrazumevamo neprekidnu aktuelnost i trajanje u vremenu, onda su to knjige koje su vrhunski napisane. Nema mnogo velikih, za čoveka suštinski bitnih tema, kao što je odavno primećeno – ljubav, život, smrt, postojanje, radost, tuga, stvaranje, dobro, zlo, priroda, društvo – sve što je ikada napisano bavi se nekim od navedenih pojmova. Ona dela koja su napisana sa najviše veštine i duha stiču moć vanvremenske komunikacije sa čitaocima. Ta dela postaju takozvani klasici, i ona su svesezonski svagdašnji čitalački modni trend.

Pročitajte još

Koju knjigu lično preporučujete, i zbog čega? 

Obično nisam naročito originalan prilikom opštih preporuka knjiga, kada ne poznajem potencijalnog čitaoca i njegove čitalačke naklonosti, već se obraćam širem krugu ljudi. U tom slučaju preporučio bih autore koji pripadaju književnim vrhovima, a koji su meni posebno značajni. Tolstoja, Kafku i Džojsa, kada je roman u pitanju, Vilijama Blejka, Poa i Remboa, kao vrhunske pesnike-posvećenike koji balansiraju na granici onostranog, te Čehova, Poa, Borhesa i Bukovskog, kvartet majstora kratke proze.

Pixabay

Ako bih morao da izdvojim po jedno delo u okviru svake vrste, bili bi to Rat i mir, zbog čudesnog epskog sveobuhvata vremena, prilika i likova kojim je kreiran jedan celovit verodostojan svet, Pesme nevinosti i iskustva Vilijama Blejka, zbog jedinstvene poetske snage i originalnosti pronicanja u suštinu ljudskog bića, i sabrane Čehovljeve priče, zbog neponovljive naracije kojom suptilno prikazuje tugu i radost življenja.

Kakvu energiju, duh, emociju i atmosferu čuva Biblioteka grada Beograda i posle punih 90 godina? 

Na starim fotografijama Biblioteke možemo videti čitaonice pune čitalaca, inteligentnog izgleda, zadubljeno nadvijenih nad knjigama. Prema tim ljudima, dok ih posmatra, čovek oseća svojevrsno poštovanje. Na nekim drugim starim fotografijama nalazimo pak mnoštvo nasmejane dece, kako radoznalo razgledaju knjige, police ili slike omiljenih pisaca. Na trećim, opet, elegantno odevenu publiku koja s pažnjom sluša uvaženog predavača.

Dečje odeljenje, predratna fotografija Promo/Arhiva biblioteke

Kao dugogodišnji član gradske biblioteke i radeći petnaestak godina u njoj, isto ovo što je sačuvano na starim fotografijama video sam i osetio i sam. Taj specifičan, rekao bih uzvišeni doživljaj, budi se u vama čim uđete u ovaj hram kulture. A on se javlja jer, bilo to svesno ili ne, osećate da ste kročili na mesto koje se bavi duhom, maštom i kreacijom, gde obične, profane stvari gube na značaju, a ono suštinski važno, ono dobro i lepo vibrira svuda oko vas. Taj i takav duh Biblioteka grada Beograda sa pažnjom i ljubavlju čuva od svog osnivanja do danas.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi

Najčitanije Vesti