Ko je kriv za to što Holivud sve više izbegava seks? (II deo)

21.01.2022

10:20

0

Poricanje seksa i seksualnosti na filmu je isto što i poricanje naše ljudskosti. No, da li filmadžije i pored toga sve više izbegavaju erotiku?

Ko je kriv za to što Holivud sve više izbegava seks? (II deo)
Film "50 nijansi sive"/Profimedia

Fred Mekmarej je opsednut nakitom na članku Barbare Stenvik u filmu „Dvostruka obmana“ (Double Indemnity). Vigo Mortensen i Marija Belo bračnu svađu pretvaraju u požudni, agresivni seks na stepeništu u „Istoriji nasilja“ (History of Violence). Kim Bejsinger i Miki Rurk uživaju na podu u kuhinjskoj razonodi u „9 i po nedelja“.

Ovo su samo tri primera vrele žudnje na bioskopskom platnu od mnoštva sličnih situacija u istoriji kinematografije.

Bilo da se radi o seksi razmeni pogleda, seksualnom maženju pažljivo kadriranom ispod čaršava ili eksplicitnoj golotinji, seksualnost je nerazdvojiv deo filmskog doživljaja - jer je seks nerazdvojiv deo naših života.

Poricanje seksa i seksualnosti na filmu je isto što i poricanje naše ljudskosti. No, da li filmadžije i pored toga sve više izbegavaju erotiku?

Nastavak priče donosi još neke zanimljive činjenice. Prvi deo možete pročitati ovde.

Film "Niske strasti"/Profimedia
 

Fil Klep, direktor britanske asocijacije bioskopskih prikazivača je nedavno izjavio da je veliki broj filmova sa ograničenjem za publiku mlađu od 15 ili 18 godina doživeo pad u gledanosti u poslednjoj deceniji i da su veliki studiji „pojačano počeli da ciljaju porodično orijentisanu publiku ne bi li povećali povrat sa bioskopskih blagajni".

Štaviše, kada blokbaster filmove pravite da budu stereotipni i dovoljno neškodljivi da bi privukli veliki broj gledalaca, oni imaju tendenciju da se najbolje uklapaju sa akcijom, sadržajem, ekspozicijom i nasilnim scenama prepunim CGI efekata.

Drugim rečima - potrebno im je da budu efikasni. Nasilna akcija ispunjava sadržaj. Ali seks nije efikasan. On nije - da budemo precizni - neophodan.

Rizičan je i neuredan, a konglomerati koji su nosioci zabave u današnje vreme najmanje žele da imaju veze sa nečim što je rizično po konzumente.

- I tu, verovatno, imamo na delu neku vrstu autocenzure koja scenaristima ne dozvoljava da pišu drugačije priče - rekao je velikan arthaus kinematografije Pedro Almodovar za trenutnu dominaciju superherojskih filmova.

- Postoji mnogo, mnogo filmova o superherojima. A za superheroje seksualnost ne postoji. Oni su svi uštrojeni.

Film "Devet i po nedelja"/Profimedia
 

Mora se ipak priznati da je skorašnji Marvelov film „Večni“ konačno prikazao i prvu scenu seksa u celom serijalu - iako, s obzirom na kratkoću i neprikladne komentare koji su je pratili, čovek mora da se zapita da li je ovo u stvari urađeno samo da bi se ućutkali kritički komentari u vezi sa odsustvom seksa u Marvelovim filmovima.

Pa ipak, i pored svih primedbi, postoji suprotan stav i rastući osećaj da u bioskopskim dvoranama ima i previše seksa. I pored podataka koji dokazuju da je sve manje seksa u filmovima, argument da seksualne scene nisu „neophodne" i da zato i mogu da budu izostavljene postaje preovlađujući na Tviteru i drugim onlajn forumima.

- Fascinantno je i iscrpljujuće slušati tako uporan diskurs u vezi seksa u filmovima. Jednostavno ne mogu da shvatim šta to ljudi zaista gledaju što ima previše seksa u filmovima u 2021. godini - ističe Hagenova.

Jedino logično objašnjenje je da je nekim gledaocima jednostavno neprijatno da gledaju scene seksa, iako ih je ovih dana tako malo u filmovima. Ovakvo odsustvo interesa (ili, ako je suditi po društvenim mrežama, čak i aktivno gađenje) prema seksualnim sadržajima, verovatno je uticalo na one koji donose odluke u velikim filmskim kompanijama.

Ova nova nelagodnost u vezi sa prikazivanjem seksa je takođe povezana i sa otkrićima pokreta #MeToo. Obračun sa napadima i zlostavljanjem u filmskoj industriji je doneo ogromnu pozitivnu promenu, ohrabrio filmadžije da prestanu sa degradacijom žena i doveo do uvođenja koordinatora intimnosti koji pomažu glumcima koji učestvuju u seksualnim scenama. Njihov napor obezbeđuje pristanak glumaca i određuje granice do kojih se može ići tokom snimanja.

Profimedia
 

Ali čak i pored svega toga, ostaje strepnja po pitanju opravdanosti samog prikazivanja scena seksa. U poslednje vreme, čini se da seks postaje ozbiljna tema: o njemu niko više ne zbija šale, niti želi da „napravi neku grešku". Filmadžije na tu strepnju odgovaraju tako što obigravaju oko ovakvih tema. Niko ne želi da oseti bes društvenih mreža na vlastitoj koži.

U članku iz 2019. godine, kritičarka Vašington Posta En Hornadej poentira na temu potrebe za balansiranim pristupom seksu u filmskoj inustriji.

„Nema dileme da nemamo za čime da žalimo u slučaju nestajanja softkor fantazija muškaraca iz industrije koji su bili nametani poslednjih sto godina. Ali da li je apstinencija zaista jedino rešenje?" napisala je ona.

„Sa svim ovim mladim filmadžijama koji su usvojili taj diznijevski i marvelovski koncept i sa procenama da milenijalci i pripadnici generacije Z manje upražnjavaju seks nego njihovi prethodnici, nova čestitost u bioskopskim dvoranama deluje razborito, ali ne i kao sasvim privlačna nova normalnost.“

Helen Luis smatra da je televizija shvatila ono što bioskopski film još nije - kako baratati sa vrućim krompirom.

- Na BBC-ju je nedavno prikazana živopisna scena seksa u okviru jedne epizode serije „I May Destroy You“ - ali tu nije bilo nikakvog golicanja u onom staromodnom smislu termina eksplicitni seks. Scena je bila izazovna, neprijatna i nepokolebljiva - kaže ona.

- Mislim da filmovi počinju da se suočavaju sa pitanjima kao što su: „Otkud ova scena ovde?“ ili „Kome je ona namenjena?“.

Profimedia
 

Preispitivanje je očigledno dovelo i do pozitivnih promena koje se tiču ženske žudnje na platnu. Frensis Rejner, osnivačica vebsajta Klitoris test (The Clit Test), koji istražuje film i televiziju kroz prizmu toga da li scene seksa prikazuju uživanje i seksualnu iskrenost kod žena ističe:

- I dok je najveći broj seksualnih scena i dalje okrenut u najvećoj meri heteroseksualnim odnosima, sve je više seksualnih prizora koji se bave isključivo ženskim uživanjem, kao što su scene sa kunilingusom. A primećen je i porast scena u kojima žene masturbiraju, što ranije nije bilo upražnjavano.

Da li film gubi i senzualnost

Da bi scene seksa bile progresivne, pre svega je potrebno da postoje.

Postavlja se pitanje da li je moguće da smo se, posle više od 100 godina američkog filma, u stvari približili puritanizmu, čak iako je društvo u celini postalo otvorenije prema seksu?

Hagenova kao da upravo to sugeriše u studiji o seksu, iako bi trebalo pomenuti i to da se njena statistika odnosi bukvalno samo na prizore seksa na platnu, ne i na one trenutke sirove senzualnosti koje se ni na koji način ne mogu izmeriti.

Filmski govoreći, putenost može da bude i samo aluzija ili sugestija; uživanje u zreloj, sočnoj breskvi ili prizor satenske haljine ostavljene na parketu.

Sugestija je ugrađena u film na molekularnom nivou; ona je jedan od principa kompletnog koncepta montaže. U našim glavama pravimo lateralne skokove sa jedne slike na drugu, dodajući im implikacije toliko brzo da se to teško može nazvati svesnom radnjom. A kada govorimo o seksualnim nagoveštajima, tu je američki film uvek bio pomalo prepreden.

Hemfri Bogart i Lorin Bekol/Profimedia
 

Cenzura je suvereno vladala Holivudom još od 1932. godine, uvođenjem Hejsovog produkcionog propisa, dok se on nije lagano izgubio u kasnim 50-tim godinama. Ovaj propis se fokusirao na zabranu predbračnih odnosa, a odbijao je čak i da prikaže bračne parove u krevetu, da ne pominjemo prikazivanje vidno trudnih žena, međurasne odnose ili čak i implikacije na homoseksualnost. Ali ništa od ovoga ne znači da pametni autori nisu mogli da se narugaju propisu hiljadama različitih nagoveštaja ili pogledima ispod oka.

Ponekada je seksualno bilo metaforično, kao što je to bio slučaj u horor klasiku Žaka Tarnera „Ljudi mačke“ iz 1942. Tu je nekontrolisana ženska seksualnost i bukvalno bila predatorska. Ali prava golotinja, to jest „scena seksa", jednostavno nije postojala u mejnstrim američkom filmu sve do ranih 60-tih godina.

U holivudskoj istoriji seks je bio krijumčaren, nagoveštavan ili gesturalan; toliko malo toga je bilo eksplicitno, sve do seksualne revolucije koja je došla 60-tih i 70-tih godina prošlog veka.

Istorija nam je pokazala da eksplicitne scene seksa nisu nepohodne da bismo osetili seksualno uzbuđenje. Baš kao što je veliki holivudski majstor Ernst Lubič (reditelj filmova kao što su „Design For Living“, „Ninočka“ i mnogih drugih skrubol klasika) jednom prilikom rekao:

- Poštuj svoju publiku…dozvoli im da sami saberu dva i dva… i zauvek će te voleti.

U svakom slučaju, najveća briga je ne samo to što imamo sve manje i manje eksplicitnih scena seksa, već i što svedočimo opštem gubitku senzualnosti - a i za to možemo da pronađemo razloge u ekonomskim kategorijama.

Profimedia
 

Novinar Holivud Reportera, Stiven Galovej, kaže:

- Holivud se jednostavno više ne bavi dramama srednjeg budžeta koje bi mogle da sadrže fizičke veze.

Smanjenjem broja romantičnih drama i romantičnih komedija kao filmskih žanrova, izgleda da nije proteran samo seks, već i uzbuđujuća hemija između filmskih zvezda koja je decenijama bila jedan od najvećih užitaka na filmu.

Holivudski film je na raskršću

Naoružan znanjem i greškama učinjenim u prošlosti, kao što su seksizam i homofobija, možemo samo da se nadamo da će umetnici pristupiti prikazivanju seksa na filmu sa više obzira i osećajnosti nego ranije.

I dok se neki još bave pitanjem da li je seks na filmu neophodan, mora im se odgovoriti jednostavno: zar to ne važi i za skoro sve dobre stvari?

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi

Izvor: bbc.com