Strane službe iskoristile smrt gardista da bi ušle u najčuvaniji vojni objekat u potrazi za Ratkom Mladićem

07.10.2021

09:33

0

Autor: Lj. Keković

Da je u vreme agresije NATO znao da u "Karašu" boravi Slobodan Milošević, sravnili bi Dedinje sa zemljom

Strane službe iskoristile smrt gardista da bi ušle u najčuvaniji vojni objekat u potrazi za Ratkom Mladićem
Foto: Wikipedia

U mrtvčakom ropcu, u vojnom sanitetu na putu od kasarne Topčider do VMA, vojnik Dražen Milovanović uspeo je da izgovori: “Iznutra, iznutra”, a potom je izdahnuo.

Šta je smrtno ranjeni gardista video tog 5. oktobra 2004. godine, dok je bio na straži sa Draganom Jakovljevićem?

Da li su videli nešto što nisu smeli – šverc droge ili oružja koji se, navodno, odvijao u okviru elitnog vojnog objekta, ili su svedočili skrivanju u to vreme najpoznatijeg haškog begunca, generala Ratka Mladića, ili nešto treće – do danas nije utvrđeno, iako je ovaj slučaj, uz naknadno ponovljeni uviđaj, istragu nezavisne državne komisije, otišao na veštačenje čak do Amerike.

Prema zvaničnoj verziji, vojnik Jakovljević ubio je vojnika Milovanovića, a potom izvršio samoubistvo. Potpisao ju je patolog Branislav Aleksandrić, koji je prošle godine preminuo.

Tela dvojice vojnika pronađena su iznad podzemnog objekta “Karaš“, brižljivo čuvanog od očiju javnosti. Odmah su obaveštene sve nadležne službe, a tada vojni istražni sudija Vuk Tufegdžić obavio je uviđaj. Posle prikupljenih dokaza, saslušanja svedoka i urađenih veštačenja saopšteno je da je, posle prepirke i fizičkog kontakta, Jakovljević uzeo pušku od Milovanovića i pucao u njega. "Iako ranjen, Milovanović je krenuo ka njemu, a Jakovljević je, osvrćući se, ispalio u njega još dva hica. Misleći da ga je ubio, presudio je i sebi.”

Roditelji gardista nisu mogli da poveruju u ovu tezu, a na noge se digla i javnost, kao i mnogi političari. Formirana je nezavisna komisija, na čelu sa Božom Prelevićem, a njihovi rezultati šokirali su javnost.

- Gardiste je ubila treća osoba. Zločinac je prvo razoružao Milovanovića i povukao se ka Jakovljeviću, a potom ih ubio obojicu. Ustanovljeno je da je pored Jakovljevića pronađeno pet okvira za municiju, iako su obojica bila zadužena sa po dva puna i dva prazna.

Bivši ministar pravosuđa Vladan Batić tvrdio je da postoji uzročno-posledična veza između podzemnog objekta “Karaš“ i pogibije dvojice gardista, a od samog početka provlačila se teza da su nesrećni mladići ubijeni jer su videli haškog begunca.

Utvrđeno je da je bilo propusta tokom samog uviđaja, jer osobama koje su u ovom objektu radile kao civilna lica u vreme pogibije gardista nisu uzete parafinske rukavice. A jedna od tih osoba bio je i Nenad Ćosić, sin tadašnjeg komandanta ove kasarne Radomira Ćosića.

Nenad je nekoliko godina kasnije uhapšen zbog krađe oružja iz jednog drugog objekta, a osoba koja je sa njim radila po ugovoru u vojsci poginula je u saobraćajnoj nesreći na Voždovcu bežeći od N. N. lica koja su je jurila i na nju pucala.

Youtube/MNA Agency
 


Vojno pravosuđe je ubrzo stavilo tačku na ovaj slučaj, ali 1. januara 2005. godine, kad su vojni predmeti prešli u nadležnost civilnog pravosuđa, pravni zastupnici porodica Jakovljević i Milovanović su aktivirali postupak podnošenjem krivične prijave protiv nepoznate osobe zbog ubistva. U kasarni “Topčider” je 14. marta 2005. godine obavljen još jedan uviđaj, a ovoga puta vodio ga je istražni sudija Dragan Lazarević, kojem je predmet dodeljen.
Usledilo je još jedno neslaganje između mišljenja dveju komisija. Zatraženo je mišljenje međunarodne renomirane institucije iz Vizbadena, ali Nemci nisu garantovali nalaz u razumnom roku, pa je posao poveren ekspertima FBI.

Sam protiv svih, profesor Aleksandrić je uključivanje FBI u ceo slučaj ocenio kao politizovanje smrti gardista da bi strane službe ušle u tajni objekat "Karaš" u Topčideru, za koji tokom NATO agresije nisu znali da postoji, u potrazi za DNK Ratka Mladića.

Neko treći

U izveštaju stručnjaka Ljubiše Dragovića iz Mičigena, između ostalog je navedeno:

Po vašem zahtevu upućenom preko gospodina Danijela Lemiša, U. S. Department of Justice, pregledao sam celokupan priloženi materijal, kao i dokaznu dokumentaciju koju mi je naknadno prosledio specijalni agent Majkl van Arsdejl (FBI Labaratory, Quantico, Virginia, U. S. A.) u vezi sa pogibijom vojnika Jakovljevića i Milovanovića, u objektu posebne namene u Topčideru 5. oktobra 2004.

Očigledno je, iz celokupnog priloženog istražnog materijala, da su iz objektivnih i subjektivnih razloga učinjeni brojni propusti na samom početku istrage smrti ovih vojnika, počev od narušavanja integriteta lica mesta, nastavljajući se tokom autopsije usmrćenih, do laboratorijskih analiza njihovih uniformi, oružja i dodatne vojne opreme. Propusti su doveli do smanjenja fizičke definisanosti dokaznog materijala da su se praznine u daljem toku istrage nastojale popuniti maštovitim multidisciplinarnim teorijama, a postojeći kontradiktorni dokazni materijal je ignorisan.

Moje je mišljenje da je obojicu vojnika lišio života neko treći, dokle god se ne nađu neoborivi dokazi koji bi ukazali na suprotno.

Profesor Aleksandrić osporio je nalaze FBI-ja i Ljubiše Dragovića sa odeljenja za forenzičku patologiju i medicinska istraživanja iz Mičigena, rečima da su ništavni i sramni, a naročito je kritičan prema rezultatima Prelevićeve komisije, koja je, kako tvrdi, bila sklona friziranju, pa čak i izmišljanju dokaza.

Govorio je i da je za njega prosto neverovatno da niko nije objavio da je Prelević iz svoje komisije izbacio dvojicu članova, balističara Milana Kunjadića i trasologa Miroslava Busačevića, kada su napismeno dali svoje mišljenje, izdvojeno od ostalih članova komisije.

- Njihovo veštačenje u suštini je veštačenje koje sam ja potvrdio i dopunio. Drugim rečima, u Prelevićevoj komisiji postoje dva mišljenja - jedno koje se slaže sa mojim, i drugo na koje se Prelević večito poziva, da ih je ubilo treće lice – navodio je poznati patolog, konstatujući da je slučaj iskorišćen da bi se dezavuisale institucije Vojske.

Likvidirao ih oficir policije?

Zastupnik porodice nastradalih vojnika Predrag Savić tvrdi da postoji svedok Saša Reljić koji je u to vreme bio u kabinetu predsednika Tadića i koji je naveo imenom i prezimenom čoveka za koga tvrdi da je aktivan oficir policije i da je on ubio vojnike.

- Navodno su određene količine kokaina bile skrivene u objektu "Karaš", a vojnici su slučajno naleteli na jednu grupu koja je iznosila tu drogu jer su tada bili na dužnosti. To je jedna od varijanti na koju je Reljić ukazao, a takođe je rekao da ovaj predmet neće biti rešen dok je na vlasti u Crnoj Gori Milo Đukanović – dodao je on.

Cilj cele priče, rekao je, bio je da se uđe u tajni objekat "Karaš", jer da je NATO znao za njih 1999. godine, oni bi Dedinje sravnili sa zemljom, pogotovo što se Slobodan Milošević u vreme bombardovanja jedno vreme tamo krio, te da bi se uzeli brisevi da se vidi da li ima DNK tragova tada begunca Ratka Mladića.

Zanimljivo je i to da je na međunarodnom kongresu forenzičkih nauka juna 2007. godine na Ohridu, doktor Aleksandrić prezentovao smrt dvojice vojnika pred 70 kolega iz inostranstva i za svoje višednevno izlaganje dobio najvišu stručnu ocenu.

Za najvećeg krivca te afere smatrao je Više tužilaštvo u Beogradu, jer “nije imalo petlju da zaključi slučaj”.

Ipak, ostaje nejasno šta je vojnik Milovanović video i šta su značile njegove reči: "Iznutra, iznutra."

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi

Najčitanije Vesti