Ja tebe oprostiti ne mogu, kako: Majka Nađe (11) ne miri se sa gubitkom ćerke

"Znam koliko si volela život, koliko si se svemu radovala, znam koliko si se borila svih narednih 10 dana kome, koliko je tvoja i naša volja da živiš bila jaka. Verovala sam, verovala i u čuda. I znam da nije Božja volja da ti neko nanese takve povrede. Ostali smo zarobljeni u tom danu i okovi tuge samo stežu. Nedelja je praštanja. Ja tebe oprostiti ne mogu. Kako? Kajanje za tvoj oduzet život niko ni nakon 24 meseci izrazio nije".

Ove potresne reči napisala je majka Jelena Tasić iz sela Šilovo kod Lebana, čija ćerka Nađa Tasić (11) je pre dve godine udarena automobilom ispred svoje kuće, a preminula 10 dana kasnije u bolnici.

Printskrin/facebook/Jelena Tasic

Apelacioni sud u Nišu osudio je na osam godina zatvora Aleksandra Milića (75) iz Lebana  zbog  teškog dela protiv bezbednosti javnog saobraćaja i nepružanja pomoći nemoćnoj osobi povređenoj u saobraćajnoj nesreći koja se dogodila 15. marta u lebanskom selu Šilovo. Posle 11 dana, tačnije 26. marta 2022. godine, uprkos naporima lekara Kliničkog centra u Nišu, Nađa Tasić je preminula.

Time je, inače, preinačena presuda Osnovnog suda u Lebanu, kojom je Milić bio osuđen na ukupno šest i po godina zatvora.

Okrivljenom izrečena i mera bezbednosti zabrane upravljanja motornim vozilom B kategorije na pet godina računajući od dana pravnosnažnosti presude, bez uračunavanja vremena provedenog u pritvoru u trajanju te mere. Dužan je bio da nadoknadi troškove sudskog postupka u Lebanu, a pravni zastupnici porodice devojčice upućeni su na parnični postupak za nadoknadu štete.

"Nepomično ležiš u kanalu"

Reči Nađine majke kidaju srce: "Utorak je. Pitaš: mama, mogu li da izađem da igramo odbojku, dolaze Milica i Teodora? Biće tu i Marija i Luka, 15 je sati. Oni ti zvone na vratima, ti izlaziš. Da sam samo znala da te jako zagrlim, da te ne pustim, nikada te ne pustim.

16:30. Čujem jauk, viku, dozivanje mene… Noge klecaju, shvatam da se nešto dogodilo. Trčim, noge se grče, telo oduzima. I vidim kako nepomično ležiš u kanalu pokraj puta. Jaka sam, moram, samo da ti budeš dobro….

Trenutak kada počinje budan košmar, počinje borba da samo budeš bolje, da samo budes živa. Najbolji doktor izlazi iz kola Hitne pomoći. Pomišljam: “Sam Bog ga je poslao“

„Povreda glave“ čujem doktora.

Zvuk sirene. Čvrsto te držim za ruku dok jure kola Hitne pomoći.

“Nađice ne plaši se, diši..."

“Nađice ne plaši se, diši, mama je pored tebe, biće sve u redu”, pričam ne znajući da li me čuje.

“Doktore, recite mi hoće li biti dobro?“

„Doktore jel životno ugrožena?“.

Sve odjekuje u meni i danas i svakog dana.

Toliko sam verovala, verovala da ćeš biti dobro, da će tvoja snaga i ljubav pobediti.

Moja devojčica, moj borac, ponos, radost… Drugačije ne bih nikako mogla jer drugačije nešto nijedan roditelj ne prihvata.

I nikad neću prihvati, moja usnula princezo."

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi