Misterija smrti prvog Đinđićevog šefa obezbeđenja: Niko nije poverovao da se Branko ubio, pronađen sa rukama između nogu!

Branislav Branko Vasiljević, reprezentativac Jugoslavije, vrsni karatista, bivši funkcioner Srpskog pokreta obnove i šef obezbeđenja Demokratske stranke i njenog tadašnjeg lidera Zorana Đinđića, pronađen je mrtav pre 24 godine. Zvanična istraga je saopštila da je reč o samoubistvu, ali malo ko je poverovao u to, i ta sumnja ostala je do danas.

Vasiljević je pronađen mrtav 3. novembra 1999. godine u svom stanu u Ulici Save Kovačevića (danas Mileševska) na beogradskom Vračaru. On je zatečen sa prostrelnom ranom iza levog uva, a ruke su mu bile između nogu.

Pored mrtvog Vasiljevića ležao je pištolj kalibra 7,62 milimetra, popularni “tetejac”, za koji je imao urednu dozvolu.

Brat Branka Vasiljevića, neposredno pošto je nađeno njegovo beživotno telo, tvrdio je za medije da je rana od metka bila isuviše velika da bi mogao da je ostavi "tetejac".

U prilog tvrdnjama da Vasiljević nije digao ruku na sebe išle su i izjave njegovih prijatelja koji su tvrdili da ih je Branko, nekoliko meseci pre nego što je nađen mrtav, obavestio da ga neko prati.

"Ubistvo svakako"

Ni izveštaj sa obdukcije tela Branka Vasiljevića nije promenio mišljenje onih koji su verovali da je Vasiljević ubijen.

Ni sam Zoran Đinđić nije verovao u tu zvaničnu verziju Vasiljevićeve smrti. Otvoreno je u javnosti govorio o liklvidaciji čoveka od poverenja.

- Ubeđen sam da Branko Vasiljević nije digao ruku na sebe kako se ističe u prvim informacijama SUP-a. Vasiljević nije bio umešan ni u kakve afere niti kriminal. Ne mogu da sumnjam da li je u pitanju političko ubistvo, ali je ubistvo svakako - rekao je tada lider demokrata.

Posle Vasiljevićeve smrti, u obaveštenom delu javnosti se spekulisalo da je reč o ubistvu i da bi jedan od mogućih motiva mogao da bude taj što je on bio viđen za prvog ministra policije u postmiloševićevskoj Srbiji. Da su na njega najozbiljnije računali na tom mestu, jasno su istakli Vuk Drašković i Zoran Ðinđić, opraštajući se od njega u zajedničkoj čitulji koja je objavljena u novinama posle Vasiljevićeve smrti.

Branko Vasiljević je bio pripadnik Srpske dobrovoljačke garde sa Ðorđem Božovićem Giškom na čelu. Ova paravojna formacija bila je posebno angažovana 1991. godine na ratištu u Hrvatskoj. U Srpsku dobrovoljačku gardu ušao je preko Srpskog pokreta obnove, u kojem je ostao do 1996. godine, kad je prešao u Demokratsku stranku.

Brak sa Olgom Kavran

Kao dugogodišnji reprezentativac Jugoslavije u karateu, radio je kao telohranitelj Vuka Draškovića i Zorana Ðinđića. U vreme kad je Ðinđić bio gradonačelnik Beograda, Vasiljević je bio zamenik sekretara Skupštine grada. Po odlasku iz gradske skupštine, prestao je aktivno da se bavi politikom i prešao je u privatan biznis.

Profimedia

Neko vreme devedesetih godina Vasiljević je bio oženjen Olgom Kavran, koja je bila portparolka glavne haške tužiteljke Karle del Ponte. Olga Kavran i Branko Vasiljević upoznali su se još kao studenti prava. U braku su ostali nekoliko godina, a decu nisu imali.

Olga je, posle razlaza, otišla u Holandiju, dok se Branko oženio po drugi put i dobio ćerku, koja je u vreme njegove smrti imala svega osam meseci.

U Tribunalu u Hagu, inače, Olga Kavran radi od 1997. godine, a srpskoj javnosti je poznata kao jedan od vođa studentskog protesta 1992. godine, zajedno sa Draganom Ðilasom i Vlatkom Sekulovićem.

U Holandiji se udala po drugi put, gde je i upoznala sadašnjeg supruga, filmskog montažera Mirka Bojovića. Ćerka je profesora dr Dragoljuba Kavrana, stručnjaka za pitanja državne uprave i člana Krunskog saveta, koji je od 1981. do 1986. godine bio specijalni tehnički savetnik generalnog sekretara Ujedinjenih nacija.

Zvanična verzija, po kojoj je Vasiljević počinio samoubistvo, odmah je osporena, ali do današnjeg dana nije učinjeno ništa da se dokaže suprotno.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi