Prvi beogradski kasapin: Saša bio dugačak za sanduk, pa ga istranžirao

Krevet isečen sekirom, najlonske kese razbacane oko kutije za posteljinu, i na sve strane krv.

Ovo je prizor koji je policija zatekla iza prvog beogradskog kasapina Čedomira Jovanovića. To je ostavio u kući broj 8b, u Ulici Bežanijski zimovnik, u Novom Beogradu. Iskasapljena žrtva bio je ubičin bratanac Staniša Jovanović (40).

Ubica, tada već u 68. godini života, predao se policiji 8. septembra 2004. godine. Nikada nije utvrđeno da li je rođaka ubio 31. avgusta ili 1. septembra.

Žika Aksentijević, komšija Jovanovića, do detalja je ispriča šta je prethodilo predaji njihovog mirnog penzionera, koji je jedino pijan pravio sitne probleme i sa bratancom uletao u kratke svađe.

Morao sam da ga ubijem

- Ujutru smo kupili dve flaše piva i Čeda je seo na plastičnu kantu u svom dvorištu. Dao sam mu cigaretu jer nije stigao da ih kupi. Dok je polako pio pivo, iznenada je spustio flašu, ustao i otišao. Kasnije ga je dovela policija - pričao je komšija.

Uviđajne ekipe beogradske policije zatekle su stravičnu scenu u prizemnoj kući, u blizini brodogradilišta. Bratanca su pronašli u sobi. Bio je u upakovan u kese i spakovan u deo za posteljinu.

Za to vreme, ubica je sedeo u svom dvorištu. Ponovo na plastičnoj kanti.

- Nekoliko puta sam sekirom udario bratanca po glavi. Kada je pao sa kreveta nastavio sam da mu zadajem smrtonosne udarce. Na kraju, pošto Sašino telo nisam mogao da ubacim u sanduk za posteljinu isekao sam mu noge. Upakovanog u kese, stavio sam ga u sanduk - ponovio je kasapin policajcima.

Preveliki smrad

Sud je utvrdio da je Jovanović prišao bratancu s leđa, dok je sedeo za stolom. Zamahnuo je sekirom i zadao mu sedam udaraca po glavi i vratu.

Ubica-kasapin nije znao kako da neutrališe nesnosan miris koji je izlazio iz njegove kuće. Komšije su danima tražile šta je uzrok prevelikom smradu. Sumnjalo se na šahte, uginule životinje... Kasnije otkriveno je da smrdi iz kuće Jovanovića, koji su rodom iz Leskovca. Ali, svi su znali da vode neuredan život i da ne vode računa o stvarima. Zbog toga niko im nije ni ulazio u kuću.

- A gde je Saša? Često smo ovo pitanje postavljali Čedi. Samo bi odmahnuo glavom i kratko rekao: Otputovao je. Tu se završavala cela priča - navodi komšija Ratko Novićević. 

Svi u Bežanijskom zimovniku pričaju da su se stric i bratanac svađali. Za Stanišu Jovanovića u Bežanijskom zimovniku tvrde da je bio vredan i o radan, a sa stricom je živeo od pre četiri godine. Najčešće je radio kao mesar ili majstor za roštiljenjem. Radio je u Crnoj Gori, centralnoj Srbiji, a godinu dana je bio na i u Francuskoj. U poslednje vreme radio je u mesari u Zemunu, a potom u naselju "Braća Jerković".

Nije pričao sa decom

Čedomir Jovanović je u penziju otišao šest godina pre zločina. Radio je u građevinskom preduzeću "Napred", gde je došao sredinom 1970. godine iz beogradskog brodogradilišta. Starosedelac u Bežanijskom zimovniku. Ima dve ćerke i dva sina, sa kojima nije godinama u kontaktu.

I tako do novembra 2005. godine. Kasapin je osuđen u beogradskom Okružnom sudu na 13 godina robije. Čedomir je tvrdio da ga je Staniša maltretirao i da je zbog toga digao ruku na njega, ali sud to nije prihvatio. Otežavajuća okolnost je činjenica da je pokušao da prikrije zločin.

- Čedomir je bez povoda usmrtio bratanca. U tom trenutku bio je u stanju smanjene uračunljivosti, ali ne bitno. Olakšavajuća okolnost je što pre ovog ubistva nije osuđivan i što je stariji čovek - rekla je sudija Milena Rašić.

Bonus video

 

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi