Istina koja se čekala 27 godina: "Amerikanci" ubili Kirija, tajanstveni spisak sa 20 imena!

Major vojne kontraobaveštajne službe, blizak prijatelj Željka Ražnatovića Arkana, biznismen, a navodno i pripadnik Državne bezbednosti likvidiran je na današnji dan pre tačno 27 godina ispred hotela "Metropol" u Beogradu. Ime Zorana Stevanovića, poznatijeg kao Kiri, prvi i jedini put se u medijima, pojavilo u decembru 1990. godine, kada je sa Arkanom i prijateljima uhapšen u Dvoru na Uni u Hrvatskoj. Osim spekulacija o tome ko je bio Kiri, spekuliše se i o motivu ovog zločina, ali ubice zvanično nikad nisu otkrivene.

Stevanovića je, po svemu sudeći, likvidirala čuvena grupa "Amerika", koja je na svom spisku za odstrel imala čak 20 imena, među kojima je bio i Stevanović.

Milorad Vujičić je osoba koja je 2001. godine prijavila srpskoj policiji delovanje takozvane mafijaške grupe "Amerika”. On je otkrio ko su članovi ove kriminalne hobotnice, način njihovog rada, poslove, likvidacije koje su počinili, kao i saradnike iz policijskih struktura.

Da bi se sakrio njegov identitet, policija ga je u dokumentima zavela pod šifrom "Srećko”. U Srbiji tada nije postojala zaštita svedoka, organizovani kriminal zvanično nije postojao, iako je na ulicama cvetao. Čak su i nadležni demantovali takvu pojavu. Bez ikakve zaštite, Srećko je pobegao u Mađarsku, gde je ubijen i raskomadan.

MUP se tada, pre 27 godina nije oglasio zvanicnim saopštenjem, ni ko je, a još manje zašto, ubio Stevanovića, čoveka koji se, bar zvanično, posvetio biznisu i, navodno, digao ruke od opasnog zanata i opasnih poslova. U poplavi raznih "novinarskih istraga" isplivalo je da je, najverovatnije, Zorana Stevanovića likvidirala hrvatska tajna služba, kojoj se svojevremeno, mnogo zamerio. Ispostavilo se, međutim, da to nije istina.

Pogled ubice

Kiri je, kao i obično, tog 30. avgusta 1996. godine, nešto pre 10 sati, parkirao "folksvagen kupe" ispred butika "Reporter" i zaputio se ka hotelu "Metropol" da popije svoju prvu jutarnju kafu. Za njim je krenuo mladi, neobrijan čovek, koji je u levoj ruci držao putnu torbu, a u desnoj "škorpion" uvijen u novine .

Na samo nekoliko metara od ulaza u hotel nepoznati mladić je stigao Stevanovića, ispustio torbu, bacio novine i u njegova leđa ispalio dva kratka rafala. Tri metka su Stevanovića pogodila u glavu, a pet u leđa. Automatski pištolj imao je prigušivač i pucnji se uopšte nisu čuli.

Kada je u njega ispaljeno osam metaka, Stevanović se mahinalno uhvatio za glavu i naslonio na ivičnjak platoa, na kome su ostali krvavi tragovi od njegovih prstiju i pao na zemlju. Pogled ubice se ukrstio sa pogledom jedinog pravog očevica, frizera iz "Metropola".

YouTube/Rudar7

Frizer je istog trenutka pomislio da je i on vec mrtav, i oborio pogled ka zemlji. Pucnjave više nije bilo. Ubica je svoj "škorpion" ubacio u torbu i žurnim korakom otišao ka Pravnom fakultetu. Pretpostavlja se da ga je na obližnjem parkingu čekao šofer u automobilu.

Stevanović se u medijima, jedini put, pojavio 2. decembra 1990. godine kada ga je u grupi nazvanoj "četnička šestorka" uhapsila hrvatska policija u mestu Hrtici, nadomak Dvora na Uni. S njim, u "micubišiju" punom oružja, tada su privdeni i Željko Ražnatović Arkan, Dušan Bandić, Dušan Carić, Milan Knežević i Ljuban Dragosavljević (prva trojica iz Beograda, a ostali iz Kostajnice).

U istrazi Arkan je izjavio da je na put u Knin krenuo iz avanturističkih razloga, jer se upravo "sporečkao" sa tadašnjom suprugom Natalijom zbog njenog puta u Rim. Oružje je, kako je rekao, poneo, jer je bio izložen ozbiljnim pretnjama zbog angažovanja na neutralisanju uticaja Vojislava Šešelja i Vuka Draškovića na Zvezdine navijače. Na intervenciju državnih službi svi su oslobođeni.

Rođeni obaveštajac

Bio je i jedan od osnivača Srpske dobrovoljačke garde.

- U toku rata učestvovao je u specijalnoj brigadi koja je brojala samo 17 ljudi. Njegov dijapazon delovanja bio je veoma širok. Sve je radio, bio je rođeni obaveštajac. Takav obaveštajac se ne stvara, može samo da se rodi. I bio je Srbin do kraja. Imao je dečije lice, dečiju naivnost, ali fantasticne kombinacije - ispričao je svojevremeno jedan od njegovih saboraca.

Kao obaveštajac radio je u Nemačkoj, Švedskoj, Čehoslovackoj. Novcem donetim s ratišta pokrenuo je privatni biznis. Bio je generalni zastupnik italijanske firme "Čempion" i jedini uvoznik auto-guma "pireli", kao i suvlasnik butika "Reporter“ u hotelu "Metropol".

Ljudi upućeni u zbivanja u podzemlju smatraju da je Stevanović bio zadužen i za naplatu domaćih i inostranih dugova, čije se cifre mere stotinama hiljada nemačkih maraka. Oni, medutim, ističu da je Stevanović bio izuzetno korektan prema dužnicima, da je izuzetno pazio da nekog od njih ne uvredi.

Pored najuže porodice, (oca, sina, ćerkice od nekoliko meseci, supruge) od Stevanovića su se na Novom groblju u Beogradu oprostili i njegovi prijatelji iz brigade. Zvaničnih predstavnika iz KOS i DB nije bilo.

U svom dosijeu Stevanović je imao puno ekskluzivnih tajnih informacija. U njih se ubraja spisak svih ljudi koje je Kontraobaveštajna služba Hrvatske imala na platnom spisku u Jugoslaviji, čak i tačnu informaciju koliko je ko od njih bio plaćen. Mnogi su smatrali da mu je upravo taj spisak došao glave, odnosno da ga je likvidirala hrvatska služba, ali se to otkrivanjem spiska za likvidacije klana "Amerika" pokazalo neistinitim.

Bonus video

 

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi