Na licu mesta: Malo Orašje i Dubona - sela u kojma je zamrla mladost!

Nikome nisu smetali, ni za šta nisu bili krivi. Našli su se na pogrešnom mestu u pogrešno vreme.

Na mestu pored koga je prošao pomahnitali Uroš Blažić, naoružan arsenalom oružja dovoljnim da ubije svakog ko mu se nađe u vidokrugu i iz čista mira počeo da puca na njih. Petoro mladih ubio je u Malom Orašju, a nešto kasnije još troje u Duboni, dok je 14 ranio. Jedan od ranjenih iz Malog Orašja kasnije je preminuo, pa se ukupan broj žrtava popeo na devet. Od te krvave noći između 4. i 5. maja prošla su tri meseca.

Sa ovog mesta danas odzvanja zvuk tišine. Meštani ovog sela prolaze pognute glave, iz njih isijava neopisiva tuga, a za ono što osećaju nakon smrti devetoro dece nedostaju im reči da to opišu.

Svoj krvavi pir Blažić je počeo u selu Malo Orašje, koje pripada smederevskoj opštini. Tamo se, oko 23 časa, nalazila grupa mladih koji su sedeli oko logorske vatre uz grickalice i piće kod spomenika i fudbalskog terena. On je, kako se sumnja, iz automatske puške i pištolja ubio Marka M. (18), Aleksandra M. (18), N. M. (15), Lazara M. (20), Nemanju S. (21) i Petra M. (20), koji je kasnije podlegao povredama.

Oni su se tu okupili da bi proslavili to što je Marko postao ujak. Osim njih, tu je bilo još nekoliko mladih koji su došli kako bi se družili, smejali. Kada je Blažić izašao iz vozila jedan od ubijenih mladića doviknuo mu je da stane, ali se Uroš tu nije zaustavio, već je nastavio da ispaljuje hice.

- Nikada više ovde neće biti kao pre. Sve je zamrlo od te noći. Gledala sam ih kako odrastaju, srećni, nasmejani, razdragani. Selo je zanemelo. Niko se više ne smeje. Dece nema na ulicama, nema graje. Samo muk, tišina, bol - priča danas za 24sedam jedna od meštanki Malog Orašja.

"Sedimo i palimo sveće"

Jedna devojka Malog Orašja, kojoj su ubijeni drugovi, kaže da ne može da se pomiri sa činjenicom da njenih prijatelja više nema.

- Sve se nadam da je ovo neki san i da će me u jednom trenutku probuditi, ali nažalost nije tako. Volela sam ih i pamtiću ih uvek, ali ne mogu da se pomirim sa tim da su mrtvi, da ih nikada više neću videti ni čuti njihov smeh. Mnogo boli - sa tugom kaže drugarica poginulih iz Malog Orašja.

Na mestu na kome su ubijeni mladi danas se može videti mngo cveća, sveća, srce na kome piše "Ja te obožavam", grickalice, limenke sokova i piva, flašice. Na obližnjoj pustoj autobuskoj stanici, zalepljene su umrlice i one izdate na četrdesetodnevni pomen žrtvama.

Nedaleko od mesta gde su mladi ubijeni te noći, počeli su građevinski radovi. Meštani veruju da će tu biti postavljeno spomen obeležje svim žrtvama iz Malog Orašja.

- Ljudi često dođu ovde, posede... Ne samo njihovi najbliži. Ostaje nam da sedimo pored grobova i palimo sveće, da oplakujemo mlade živote. Užasno - priča žiteljka Malog Orašja.

Mural na zidu škole

Samo pet kilometara dalje, u Duboni, delu opštine Mladenovac, takođe - neizreciva tišina. Kao i pređašnje, i ono je pusto. Tek poneko prođe ulicom. Nemo, pognute glave. Svojim poslom.

U Duboni na klupi u školskom dvorištu sedeli su brat i sestra Milan (22) i Kristina P. (19) i njihov drug Dalibor T. (25). Vreme su provodili sa prijateljima u razgovoru, ni ne sluteći šta će se kroz nekoliko minuta dogoditi.

Blažić je posle pucnjave u Malom Orašju seo u automobil i krenuo ka Duboni. Tamo je ubio policajca Milana, njegovu sestru Kristinu i njihovog prijatelja Dalibora.

- Svake večeri sedeli su tu i družili se, do kasno u noć i uvek su bili veseli i nasmejani. Naišao je Uroš i pucao iz blizine, a kada je čuo da i dalje vrište, preskočio je ogradu i ponovo pucao u njih, da bude siguran da ih je ubio. To veče Kristina, Milan i Dalibor su ubijeni, a Ivan, Nevena i još nekoliko devojaka su ranjeni. To je zauvek promenilo sudbinu našeg sela, više nikad ništa neće biti isto - opisao je Stefan, jedan od organizatora oslikavanja murala.

Na mestu tragedije, sada stoji upravo taj mural. Zid škole koji je nekada bio bele boje, sada je ofarban u crno dok su u fokusu oči i osmeh troje mladih ljudi pred kojima je bio život dok ih nije ubio Uroš Blažić. Pored murala, u planu je da se postavi spomen ploča u neposrednoj blizini klupe kod koje su ubijeni. Ta klupa sada je prevrnuta naspram murala. Uz ogradu, ljudi su palili sveće. Stoje i dve čokoladne bananice...

- Nekada je ovde vrveo život. U školskom dvorištu uvek je bilo dece, bio raspust ili ne. Danas, iako je otključana kapija, nema nikoga. Nema dece, nema smeha, nema života. Samo bol je ostao - zaključuje jedan od žitelja Dubone.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi