Jovan Ranković preživeo masakr kod Mladenovca: "Ej ti iza drveta", doviknuo mu je Uroš Blažić kad je izrešetao njegove prijatelje

Jovan Ranković (21) iz Malog Orašja, preživeo je masakr kod Mladenovca. Tada ga je 4. maja teško ranio pomahnitali Uroš Blažić (21) iz Dubone, koji je u krvavom piru ubio osam tinejdžera, a njih 14 ranio.

- Izašao je iz kola i povikao "lezite dole", a drug mu je kroz osmeh rekao "ajde na pivo", ja sam dobacio "ladno je", ali je on počeo da rešeta! Pravio sam se da sam mrtav, da me ne dokrajči - ispričao je 40 dana posle masakra Ranković.

Taj dan, ranjeni mladić nikada neće zaboraviti.

- Dogovorio sam se sa drugovima N. S. i L. M. (mladići koji su ubijeni) da odemo do školskog dvorišta i celo popodne smo bili zajedno. Sedeli smo, pili pivo i šalili se, a onda smo odlučili da odemo u "Ravni Gaj" kako stanovnicima kod škole ne bi smetali, jer smo bili bučni - opisao je Jovan i dodao:

- Neposredno pre nego što je ubica došao dopisivao sam se sa prijateljem, koga sam zvao da dođe da se druži s nama i napisao mu da nas 16 sedi kod spomenika. Video sam da se parkira "mercedes". Tada sam pomislio da dolazi drug, koji vozi isti taj auto, a onda nam taj mladić grubo dobacuje: "Lezite dole!". A, drug ga zove na pivo, dok se ja, takođe, šaljivo nadovezujem da je "hladno".

Vratio se na njega

Jovan dodaje da je tada počeo pravi horor. Dok je on pokušavao da se sakrije iza stabla, pomahnitali Blažić je pucao u njegove prijatelje i drugare, ali se opet vratio na njega.

MUP

- Beli duks me je odao, video je kako virim iza drveta i rekao mi: "Ej ti, iza drveta!" i počeo da puca na mene, tada me je pogodio opet u stomak. Pokušao sam da bežim, ali sam se sapleo i u trenutku odlučio da ostanem tu i da nepomično ležim. Pravio sam se da sam mrtav, nisam se pomerao... - pričao je Ranković. 

On je ranjen sa četiri hitca, u desni lakat, plućno krilo, slezinu i debelo crevo.

- Ležao sam i osluškivao gde se kreće, a ubrzo sam čuo škripu kako se otvaraju vrata i gas. Pomislio sam otišao je. Od tada kao da sam izgubio svest, jer se ničeg ne sećam. Ono čega se sledećeg sećam jeste kuknjava, jauci i mnogo ljudi, gužva... Tada sam samo podigao nogu da im dam znak da sam živ - sećao se užasa Jovan.

Mladić je proveo mesec dana na bolničkom lečenju.

Ponovo na mestu pucnjave

- Metak mi je prošao tačno iznad lakta, pa sada imam šipke koje moram da nosim nekoliko meseci, zatim isto toliko treba da nosim gips kako bi ruka bila fiksirana. Nakon toga neka procena lekara je da bi trebalo da idem na terapije - objasnio je Jovan i dodao da je imao sreće jer poslednji metak nije ostao u stomaku, već je izašao kod lopatice.

24sedam/Milan Ivanić

Povređeni mladić iz Malog Orašja rekao je da je nakon napuštanja bolnice smogao snage i otišao na mesto pucnjave.

- Kupio sam sveće i otišao kod spomenika. Bilo mi je teško i neka jeza mi je prošla kroz celo telo, teško je opisati uopšte koji sam osećaj imao tada - rekao je potresnim glasom preživeli Jovan.

Meštani su mu mahom prilazili kako bi ga pozdravili i poželeli mu brz oporavak. Jedna žena koja je došla na pomen grlila ga je i ljubila, a kada ga je uplakana upitala da li ga boli, on joj je odgovorio "ma ne boli me ruka", aludirajući da njegove povrede nisu ništa naspram tragedije koja se dogodila.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi