"Osetio je da mu nešto srozava samopouzdanje i da je nepravedno zbog nečega osuđen": Stručnjaci o nezapamćenom masakru u školi na Vračaru

- Jedinica iz istorije koju je osumnjičeni učenik dobio je bila samo "kapisla". Osetio je da mu nešto srozava samopouzdanje i imao je osećaj da je nepravedno zbog nečega osuđen. To je doživeo traumatski, a želja za osvetom je potekla iz neke teške emotivne traume - kažu stručnjaci o K. K., učeniku sedmog razreda Osnovne škole "Vladislav Ribnikar" u beogradskom naselju Vračar, koji se sumnjiči da je danas ubio devet osoba, a sedam ranio u toj ustanovi.

Masakr koji Srbija ne pamti dogodio se oko 8.40 sati. K. K. je, kako se sumnja, u hodniku škole ubio radnika obezbeđenja i troje dece, a u učionici još petoro đaka. Takođe je ranio nastavnicu istorije i šest đaka. Razoružan je i uhapšen u dvorištu škole. On nije krivično odgovoran, jer nema punih 14 godina.

Učionica istorije u koju je upao bila je najbliža ulazu u školu, a čas je imalo njegovo odeljenje.

Učenici škole su za dečaka rekli da je K. K. bio tih i povučen. Prema nekim informacijama, trpeo je vršnjačko nasilje i nedavno je premešten u drugu smenu. Dečak je zadobio povredu usne u privatnoj školi glume koju je pohađao.

Otkriveno je da je učestvovao na mnogim školskim takmičenjima. Kako se navodi u školskoj evidenciji, više puta je učestvovao na takmičenjima iz matematike i dobijao pohvale, a prošle godine osvojio je i treće mesto na opštinskom takmičenju iz istorije.

Navodno je upravo iz istorije dobio jedinicu, te se sumnja da je zbog toga počinio ovaj krvavi pir, koji je i usmerio ka nastavnici tog predmeta.

K. K. je inače, sin poznatog radiologa i s njim je išao u streljanu i vežbao pucanje. Otac dečaka je uhapšen i određeno mu je zadržavanje do 48 sati zbog sumnje da je počinio krivično delo teško delo protiv opšte sigurnosti.

Tanjug/Str

Psihološkinja Snežana Repac kaže da je i ona pogođena ovim događajem, jer radi sa decom.

- Razmišljam o tome koliko mi kao stručnjaci nešto ne vidimo, što može ovako kobno da se završi, a što olako može da se desi. Znam da su u školi kolege izuzetne, poznajem ih lično, žao mi je što se to u školi desilo. Izjavljujem saučešće ljudima kojima je neko stradao u ovom zločinu, a koje je počinilo dete. Došli smo na prekretnicu svih prekretnica, da smo doživeli ovako nešto. Ovo je nešto što se nikada nije desilo u istoriji naše zemlje. Desilo se možda u Americi pre nekog vremena. To liči na sadržaje koje su deca mogla da gledaju u poslednje vreme, mislim da se tako nešto i desilo u američkim školama - kaže Repac.

Privatna arhiva

Kaže da ne možemo sa sigurnošću da zaključujemo, jer do sada ovakav slučaj nismo imali.

Dodaje da se pita da li je dete imalo priliku da gleda te sadržaje i da li je to njega dodatno podstaklo.

- Da li je prepoznao neku sličnost ako je to gledao, nešto što je njega nagnalo da se idetifikuje sa zlodelima i da sam sebe prozove psihopatom. Mada je on to sam za sebe opisao kao psihopatu, ne možemo da kažemo da je to verodostojna izjava, jer je razvoj ličnostii deteta na tom uzrastu nije dovršen - kaže naša sagovornica.

Dodaje da je problem što on nije umeo da razgovara otvoreno.

- Ako je dete tiho i povučeno, znači da nije imalo kvalitetan kanal komuniknacije sa decom niti sa odraslima. Kroz taj kanal komunikacije jedino možemo da se oporavimo od svih  muka sa kojima se susrećemo svakodnevno, a deca pogotovo. Na kraju krajeva i podršku koju ćemo dobiti. Mi smo kroz ovo vreme došli do potpunog otuđenja - navodi Repac dodajući da ljudi ne prepoznaju emocionalne potrebe drugih, nemaju empatijske podrške za nekoga ko je u problemu, da je primetan nedostatak želje da se nekome pomogne, kao i da ljudi ne bi trebalo samo da se zanimaju svojim egoizmom.

Psihološki profil

Kaže da profil osobe kao što je K. K. možemo da uočimo tako što je ta osoba zatvorena i ne priča mnogo o sebi.

- To je neko ko pokazuje nedostatak odbrambrenih strategija prilikom vršnjačkih čarki, vršnjačkih razgovora, dešavanjima na ekskurziji, u grupi. Neko ko nije u stanju da da svoju ekspresiju, neko ko ne može da se emocionalno nosi sa drugima, za koga su drugi velika pretnja i opasnost. Neko ko se plaši drugih, ko se plaši sebe. Integritet deteta je još u razvoju, još uvek su to labave granice dece - kaže Repac.

Dodaje da deca sebe mogu da upoznaju na mnogo načina, ali da je najgore ukoliko se identifikuju sa kriminalnim miljeom, što vrlo lako može da nađe na internetu, da nađe neku sličnost sa negativnim uzorom, kao i da to sprovede u delo, provodeći se sa negativnim modelom.

- Da li se dete povezalo sa nekim na društvenim mrežama i da li je odatle krenulo, to tek treba da otkrije istraga. Moglo je da krene isto tako i od dečjeg metabolizma. Ako je bilo nervno iscrpljeno, ako je noći provodilo besano, a sigurno je da nije kvalitetno spavalo. Dete u tom uzrastu ukoliko je opterećeno iz njemu neobjašnjivih razloga, sadističkim i progoniteljskim impulsima, verovatno da i nema dobar san i što doprinosi duševnom rastrojstvu. Pritom, neko ko se bavi streljaštvom i poznaje oružje, daje mu osećaj veće moći ukoliko postoji lična nemoć. Bez obzira što svi treneri uče decu da to ne sme da se zloupotrebi. Dete koje se bavi borilačkim veštinama ili vešinama kojima se brani i napada druge ljude, upotrebiće ih kad tad, ukoliko je emotivno ranjivije. Potrebna je visoka samokontrola da se ne isproba sopstvena veština, na štetu drugih - kaže Repac.

"Važno mu bilo da kazni sebe"

Dodaje da kazna ne dolazi od nekog drugog nego od sebe samog.

- Nekada je detetu važnije da sam sebe kazni, nego da ga drugi kazni, jer dete ne može nekada da izdrži odnos u kojem se dešava kazna, da li je to vezano za porodicu, za školu, za njega lično, o tome će posle tumačenje detetove ličnosti i izjave nama reći više - dodaje naša sagovornica.

Uvek treba voditi računa da se prepoznaju znaci da li se nešto dešava sa emocijama deteta.

- Ako se radi o detetu koja živi u kulturnoj i obrazovanoj porodici i u takvoj školi gde su najpopularnije ličnosti i najkvalifikovaniji ljudi iz oblasti obrazovanja, praktično su pred njime postavljeni visoki zahtevi i moguće da su autoriteti za dete previsoko kotirani i da je onda kaznu od tih autoriteta doživljava previše dramatično, ali toliko da samo sebe uništio zbog toga, jer su to za dete  situacije koje ne može da izdrži - kaže Repac.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi