Amerikanci smakli Badžu: Evo ko mu je crtao metu, a umešali i Boba Marlija (FOTO)

U beogradsku piceriju "Mamma mia" ušao je nepoznati čovek. Vižljast, srednje visine, u maskirnoj uniformi i sa "heklerom" u ruci. Bilo je to u noći između 10. i 11. aprila 1997, pola sata posle ponoći.

- Lezite! - naredio je gostima, a potom sasuo rafal u čoveka okrenutog leđima.

Restoran je bio pun. Drugi gosti nisu ni okrznuti. Napadač je potom išetao i nestao u noći, zauvek.

Puna "Mama mia"

Na podu picerije "Mamma mia" u tadašnjoj Ulici generala Ždanova (danas Resavska) ležao je ubijeni general-pukovnik Radovan Stojičić Badža (46), u tom trenutku zamenik ministra policije i načelnik Resora javne bezbednosti MUP-a Srbije, ali i blizak prijatelj tadašnjeg načelnika DB-a Jovice Stanišića i policajac koji je poznavao mnoge kriminalce.

Likvidaciji je svedočilo nekoliko prijatelja, ali i Badžin sin Vojislav, koji je te večeri bio sa ocem.

RTS

 

Od brutalne likvidacije Stojičića prošle su decenije, ali i dalje intrigira javnost. Mnogobrojni su mogući motivi ovog zločina.

Zatečena događajem, tadašnja vlast je u osudi ubistva prvi put upotrebila termin "terorizam”, ukazujući na to da je Stojičić likvidiran u cilju destabilizacije zemlje, a da su zločin naručile i počinile strane obaveštajne službe. Istina je, bar prema svedočenjima pojedinih Stojičićevih kolega i ljudi koji su odlično znali šta se dešava u podzemlju, međutim, bila jednostavnija, ali nikada nije dokazana.

Misterija carinika

Kobne večeri, Stojičićev sin Vojislav sedeo je u restoranu "Mamma mia“ sa prijateljem carinikom. Oko ponoći mladić je telefonom pozvao oca i rekao mu da dođe. Stariji Stojičić ubrzo se pojavio u svom BMW-u. Seo je leđima okrenut ulazu restorana. Nasuprot njemu sedeo je Vojislav, a sa leve strane stola bio je prijatelj.

Pola sata posle ponoći na vratima se, držeći automat, pojavio ubica - visok oko 185 santimetra, u tamnoj jakni, tamnim farmerkama i sa čarapom na glavi. Svi hici pogodili su Stojičića u vrat i glavu i ubili ga na mestu. Niko drugi nije povređen. Ubica je zatim istrčao iz kafane, ispalio rafal u izlog i nestao bez traga.

Prvi put je je blokiran čitav Beograd, nešto što će se godinama kasnije nazvati Akcija "Vihor". Naoružani pripadnici MUP-a zaustavljali su gotovo sve automobile koji su napuštali Beograd, legitimisali vozače i zapisivali registracije. U samom gradu legitimisani su i pretresani prolaznici, a bilo je i zaustavljanja autobusa GSP. Ali ubica nikad nije pronađen.

U javnosti se spekulisalo da je 17 dana ranije Služba državne bezbednosti dobila upozorenje da će Stojičić biti likvidiran, ali ubistvo nije sprečeno.

Radovan Stojičić bio je čovek od poverenja nekadašnjeg predsednika SRJ Slobodana Miloševića. Posle ubistva, pominjalo se čak i krijumčarenjem cigareta, iako to nikad nije dokazano.

Printscreen/YouTube/Rudar7

Prva nezvanična sumnja za povod ubistva odnosila se upravo na navodnu Badžinu umešanost u krijumčarenje cigareta i sukob kriminalnih grupa oko podele plena. U istom tonu pominjane su ogromne sume novca. Čak je i general policije Branko Đurić, bivši šef beogradske policije, izjavio:

- Badžu su ubile cigarete. 

Time je aludirao na spekulacije da je Stojičić likvidiran zbog sukoba u šverca cigareta. Tu Đurićevu tezu potvrdio je kasnije, svedočeći pred anketnim odborom, i Radomir Marković, bivši šef Državne bezbednosti. Ali na tim tvrdnjama se sve završilo.

Uoči smaknuća, Badža je navodno organizovao spektakularnu zaplenu ogromne količine cigareta, koje su prenošene vazdušnim transportom za Crnu Goru. Avionu koji je leteo iznad Srbije, kontrola leta je saopštila da je dobila dojavu o podmetnutoj bombi u letelici.

To je bio jasan znak da se, po redovnoj zakonskoj proceduri, avion odmah preusmeri na najbliži aerodrom, a u ovom slučaju to je bio Niš. Avion je sleteo i ubrzo je "rutinskom kontrolom" utvrđeno da su cigarete švercovane. Postupilo se po zakonu i cigarete su zaplenjene.

Duvanski kartel

Duvanski kartel je, logično, brzo sproveo "istragu" i utvrdio da iza "dojave o bombi" stoji  Radovan Stojičić. Samo nekoliko nedelja kasnije je ubijen. U to vreme je bio načelnik Resora javne bezbednosti MUP-a i jedan od najmoćnijih ljudi u državi.

Druga, manje znana verzija upućivala je na nestanak Vojislava Raičevića, zvanog Voja Amerikanac, 1996. godine. U podzemlju se govorilo da je u njegov nestanak i, verovatno, smaknuće umešan neko iz policije, a da je na spisku osumnjičenih koje su prijatelji Voje Amerikanca sastavili navodno prvi bio Radovan Stojičić. Do takvih saznanja došao je i Radoslav Lukić Lule, bivši visoki funkcioner DB-a, koji je o tome svedočio:

- Pozvao me telefonom prijatelj i rekao da izvesni Mane hoće da se vidi sa mnom. Pitao sam ga ko je Mane, a odgovorio mi je da je to advokat Mane Mandić. Kada smo se videli u njegovoj kancelariji, setio sam se odakle se znamo. Razgovarali smo i posle nekog vremena mi je rekao: Lule, nismo se dugo ni čuli ni videli. Znaš da je telo Voje Amerikanca nađeno u Dunavu, a džip je zapaljen u Rušnju. Rekoh da sam to pročitao, ali mi to ne znači ništa, jer to nije moj posao - rekao je Lukić.

Evo, zbog toga će biti likvidiran Radovan Stojičić Badža. I to za 15 dana. Ovo sam vam sada rekao i nikada više to neću ni potvrditi ni izgovoriti…

- Kada sam, sutradan, otišao u Službu i rekao da imam tu informaciju, to nikoga od šefova nije zanimalo, sve u stilu: pusti nas tih Amerikanaca i tvojih veza sa ulice. I na tome se završilo. Tačno 17 dana nakon tog razgovora desilo se ubistvo. Pozvao me je Jovica Stanišić i pitao ko je čovek koji mi je rekao za ubistvo. Nisam hteo da odam svoj izvor.

Krenuo iz Tašmajdanskog parka

I drugi izvor upućivao je na isti krug ljudi odakle su mogli da budu egzekutori. Znatno pre ubistva Badže, a neposredno po nestanku Voje Amerikanca, u beogradsku kriminalističku policiju došao je isti advokat Mane Mandić i tražio razgovor sa Miloradom Vlahovićem, tada već načelnikom Uprave kriminalističke policije. Vlahović nije sam hteo s njim da razgovara pa je došao i Dragan Simić, u to vreme načelnik Odeljenja za krvne delikte, i jedan iskusni policajac beogradske policije. Mandić je pred njima direktno optužio beogradsku policiju da stoji iza ubistva Voje Amerikanca i najavio da se na tome stvari neće završiti.

Stojičić je policijsku karijeru počeo kao pozornik u Tašmajdanskom parku. Već u srednjoj milicijskoj školi bavio se rvanjem i džudoom, a zatim je završio višu trenersku školu, pa DIF, da bi magistrirao na temi o fizičkoj kondiciji specijalaca. Postao je referent fiskulture u SUP-u u Beogradu, a sredinom osamdesetih i zamenik komandanta u Specijalnoj jedinici MUP Srbije.

Učestvovao je u izbacivanju rudara koji su štrajkovali u Starom trgu na Kosovu, a zatim je rukovodio teritorijalnom odbranom u istočnoj Slavoniji, dok je tamo sa svojim "tigrovima“ bio i Željko Ražnatović Arkan. Zajedno su se čak i fotografisali 1991. godine u Erdutu. Iz tog vremena datiraju optužbe da se Stojičić upleo u kriminal i šverc velikog obima, što je kasnije navođeno kao motiv za ubistvo.

I pored svega, istraga Stojičićevog ubistva nije dala rezultate, niti je počinilac zločina identifikovan. Kao legenda, ostalo je da se priča kako je u jutarnjem programu jedne radio-stanice posle pročitane informacije o ubistvu prvog čoveka srpske policije puštena pesma "I shot the sheriff” (Ubio sam šerifa) Boba Marlija.

Bonus video

 

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi