Božić iza rešetaka: Pale badnjak, poste, idu na liturgiju i traže oproštaj!
Badnji dan i Božić obeležavaju se u svim zatvorima u Srbiji, i to je postalo već tradicionalno
Praznik mira, sloge, praštanja i ljubavi većina osuđenika u Srbiji proslaviće danas onako kako to običaji nalažu. Oni koji budu želeli prisustvovaće božićnoj liturgiji u kazneno-popravnim zavodima koji u svom krugu imaju crkvu. I trpeza je tih dana bogatija nego ostalih u godini. Svečano se obeležava i Badnji dan. U većini zatvora pali se badnjak, a prostorijama se širi miris tamjana. Zatvorenicima koji poste obezbeđena su posna jela.
Mnogo je osuđenika koji, iako, dok nisu dospeli iza rešetaka, nisu išli u crkvu i ispovedali se, na Božić idu na liturgiju, koja se u nekim zavodima već tradicionalno održava.
Božić je, pored ostalog, i praznik praštanja, pa je mnogo onih koji poluglasno u razgovorima sa zatvorskim cimerima ili pripadnicima zatvorske straže kažu da bi voleli da im oproste oni kojima su učinili nešto loše.
Neki od njih potom obećavaju sami sebi, a često i drugima, da će se promeniti, da će od Božića započeti neki novi život. Nekada zaista tako i bude.
Pročitajte još:
U Upravi za izvršenje krivičnih sankcija Ministarstva pravde Srbije izjavljivali su više puta za medije da sveštenici obavljaju pojedinačne razgovore, obrede, službe, verske radionice i druge verske aktivnosti.
Dodatni paket za praznike
Verske zajednice određuju i delegiraju svoje predstavnike koji obavljaju versku službu u ustanovama. Svi zavodi imaju određene prostore isključivo za verske aktivnosti, u skladu sa mogućnostima ustanove, prema broju pripadnika određene verske zajednice. Kako je procentualno učešće pripadnika Srpske pravoslavne crkve najveće, u svim ustanovama određeni su prostori za obavljanje verske službe. Oni su adekvatno opremljeni u saradnji sa SPC, često i uz dobrovoljni rad samih osuđenika.
Sami pravili ukrase za jelku
Novogodišnji lampioni i ukrasi, već tradicionalno, postavljeni su i u svim srpskim zatvorima, a ukrašavali su ih zajedno zaposleni i osuđenici. Većina ukrasa za novogodišnje jelke napravljena je u okviru radionica i okupacionih terapija koje se u zavodima širom Srbije održavaju tokom cele godine.
U mnogim ustanovama obnovljeni su i sazidani hramovi i kapele. Aktivnosti koje sprovode sveštenici SPC mnogobrojne su, i to od služenja liturgije, verskih obreda, krštenja, venčanja do raznih predavanja i verskih radionica.
Aktivnosti svih veroispovesti, objašnjavaju nadležni, obavljaju se u skladu sa Zakonom o izvršenju krivičnih sankcija i pravilnikom o kućnom redu ustanova. U skladu sa potrebama onih koji se nalaze na izdržavanju kazne, sveštenici dolaze bar jednom nedeljno ili više puta u toku sedmice, kao što je to slučaj u Okružnom zatvoru u Beogradu.
Kada postoje zakonski uslovi za to, uprava kazneno-popravnih zavoda dozvoljava osuđenicima da praznike provedu u krugu porodice. S jedne strane, to je ljudski, a sa druge pomaže i socijalizaciji osuđenih, naročito onih na izdržavanju višegodišnjih kazni, objasnili su u Upravi za izvršenje krivičnih sankcija Ministarstva pravde.
Za praznike je osuđenicima i pritvorenicima dozvoljeno da prime dodatni paket od porodice.
Slavlje do iza ponoći
"Povečerje", koje je po zatvorskom kućnom redu u 22 sata, 6. i 7. januara pomera se na kasnije sate. Vremenski nije određeno do koliko sati mogu da slave, već se to procenjuje na osnovu situacije u tom trenutku. Retko se, međutim, dešava da ostaju duže od jednog sata posle ponoći. U ovom „produženom terminu” dozvoljeno im je da gledaju televizijski program, a šta će pratiti zavisi isključivo od međusobnog dogovora.
Svi koji su u pritvoru ili na izdržavanju kazne imaju pravo na veru i verske aktivnosti.
Tanjug/Sava Radovanović
Islamskoj verskoj zajednici, u skladu s njenim sopstvenim pravilima i mogućnostima, obezbeđeni su verski prostori i neophodni uslovi, a posebne prostorije uređene su u KPZ u Nišu, KPZ u Valjevu i Okružnom zatvoru u Novom Pazaru, gde se i nalazi najveći broj osuđenika koji su islamske vere. Njima je omogućeno da, ako žele, ostvare pravo na ličnu svakodnevnu molitvu, kao i na zajedničku molitvu petkom.
Osobama rimokatoličke vere omogućeni su takođe verski obredi i pojedinačni razgovori shodno izraženim potrebama, što je slučaj i sa pripadnicima svih drugih verskih zajednica.
Kada je reč o ishrani u skladu sa verskim kalendarom, svima je omogućeno prijavljivanje na poseban režim ishrane, bilo da je reč o jednoj osobi ili o velikom broju osuđenika. Pripadnicima islamske zajednice omogućena je halal ishrana sertifikovanih dobavljača i uzimanje obroka prema posebnom verskom vremenu. U skladu sa pravilima pravoslavne vere omogućena je posna ishrana sredom, petkom i tokom svih obaveznih višednevnih postova za sve koji se prijave na takav režim ishrane.
Bonus video
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari