"Čika Zoki, hoćete da ljudi po gradu pričaju da vadim pištolj a da ne pucam": Ovako je na put ka vrhu srpskog podzemlja krenuo Luka Bojović!
Pekar je 1998. godine osuđen na tri meseca zatvora zbog napada na policajca, ali ga je pomilovao Milan Milutinović
Luka Bojović, od čijeg izručenja Srbiji strepi čitavo podzemlje, poznat je policiji i kriminalcima još od rane mladosti. I danas se prepričavaju njegov sukob sa Mihajlom Divcem, vođom "novobeogradskog klana", i pucnjava u bašti tadašnjeg kafića "Trozubac" u Nušićevoj ulici početkom devedesetih godina. Za Lukino ime posle toga vezivano je mnogo krvavih obračuna, ali je pravosnažno oslobođen za mnogobrojna ubistva.
Stariji sin Anđelke, inače rektora Univerziteta umetnosti i profesora na Fakultetu likovnih umetnosti, i pokojnog Vuka Bojovića, dugogodišnjeg omiljenog direktora Beogradskog zoološkog vrta, javnosti je postao poznat kao jedan od najmlađih pripadnika Srpske dobrovoljačke garde Željka Ražnatovića Arkana. Kasnije je ostao Arkanov prijatelj i saradnik, a pošto je jedno vreme držao pekare u Beogradu, dobio je nadimak Pekar.
Beogradom se i dalje prepričava čuveno ranjavanje Mihajla Divca, kad je pucao Luka Bojović. Divac je sedeo u bašti kafića "Trozubac" u Nušićevoj ulici. Mrko se pogledao sa mladićem za obližnjim stolom. Ustao je i krenuo ka njemu. Kada je video Divca, izvukao je pištolj i sa pet metara udaljenosti pucao. Pogodio ga je u stomak.
Printscreen/YouTube/ vvesko1
Ranjavanje i obračun sa Lukom Bojovićem u "Trozupcu", Mihajlo Divac opisao je u kultnom filmu "Vidimo se u čitulji".
Pročitajte još:
- Reagovao sam kad je on mene pogledao, jebiga, onako provokativno. Onda sam ustao i krenuo prema njemu. I on je ustao. Ja sam napravio dva-tri koraka, a on je pucao u mene sa četiri-pet metara. Prvi metak me je pogodio u stomak - ja sam i dalje išao; drugi metak mi je prošao kroz ruku i stomak - i dalje sam išao prema njemu. Tada sam mu rekao: "Mali, nabiću ti tu utoku u dupe - razumeš." Šta sam trebao? Ovaj me upucao, ova p..ketina, i šta sam ja trebao?! - pitao je Mihajlo u filmu.
Osvete nije bilo
Iako se Beogradom pričalo da se sprema osveta, izvesno je da je osujećena činjenicom da je Bojović u to vreme bio Arkanov pulen. Luka se kasnije i pridružio Arkanovim "tigrovima".
- To je njegov poraz, ne moj. Nikad ne bih pucao u nenaoružanog čoveka. Veoma držim do kodeksa. Sramota je to što je uradio, ali ga razumem, mnogo se uplašio - pričao je kasnije Divac.
Nikola ubijen u centru Beograda
Rođeni brat Luke Bojovića, Nikola, ubijen je u Ulici carice Milice u aprilu 2013. godine, kada je u njega ispaljeno najmanje 20 metaka. Na snimku sigurnosnih kamera vidi se muškarac u belom kačketu koji čeka pored parkiranog kombija, gledajući u pravcu iz koga je došao Bojović. Kada se kombi isparkirao, ubica je ušao u prolaz, izvukao pištolj iz torbe i pucao u Bojovića. Bojović je pao i počeo da se okreće po zemlji, a ubica je kružio oko njega ispaljujući hice iz neposredne blizine i pobegao.
Apelacioni sud u Beogradu pravosnažno je osudio na 30 godina zatvora Miloša Delibašića kao organizatora kriminalne grupe čiji su pripadnici ubili Nikolu. Ostali pripadnici grupe osuđeni su na kazne od 17 do 35 godina zatvora. Saša Cvetanović je osuđen na 35 godina kao direktni izvršilac ubistva Bojovića, a Ratko Koljenšić na 30 godina robije.
Posle pucnjave u "Trozupcu", jedan od Bojovićevih kućnih prijatelja pitao ga je zašto je pucao.
- Čika Zoki, hoćete da ljudi po gradu pričaju da vadim pištolj a da ne pucam? - odgovorio mu je upitno Luka.
Tokom devedesetih godina za Lukino ime vezivala se i pucnjava u diskoteci "Trezor". Poznato je i da je 1998. godine pravosnažno osuđen na tri meseca zatvora zbog napada na policajca. Tu kaznu, međutim, nije služio, pošto je tadašnji predsednik Srbije Milan Milutinović doneo odluku o njegovom pomilovanju.
Foto: Facebook / LegendeDevedesetih
U to vreme je počelo urušavanje dotadašnje kriminalne piramide. Arkan je ubijen u januaru 2000. godine, a surčinski i zemunski klan preuzeli su vođstvo beogradskim podzemljem.
Milorad Ulemek Legija, Arkanov i Bojovićev prijatelj i pokrovitelj "zemunaca", bio je spona koja je dovela do kriminalnog uspona Luke Bojovića 2003. godine, posle akcije "Sablja". Policija je u to vreme tragala za nekolicinom odbeglih pripadnika "zemunskog klana", optuženih za ubistvo premijera Zorana Đinđića, ali su oni uvek uspevali da izbegnu hapšenje. Bilo je jasno da imaju dobru logistiku i nekog moćnog iznad sebe. Koga, postalo je jasno u vreme ministra policije Dragana Jočića, koji je 2007. prvi javno obelodanio da je novi šef nasleđenog "zemunskog klana" upravo Luka Bojović.
Nije dokazano da je krio "zemunce"
Policija Srbije uhapsila je Luku Bojovića 22. septembra 2007. godine pod sumnjom da je skrivao pripadnike "zemunskog klana“. Optužen je, međutim, samo za nezakonito posedovanje oružja i falsifikovanje dokumenata. Za ovo delo osuđen je 14. aprila 2008. godine na 15 meseci zatvora, ali je pušten da se brani sa slobode, a optužbe da je pružio utočište nekim članovima "zemunskog klana" zvanično su odbačene.
Sumnjičio se takođe da je krajem septembra 2006. godine učestvovao u pucnjavi kod vile „Jelena“ u kojoj je ranjen šef „voždovačkog klana“ Vladan Kontić Konta.
U martu 2007. godine Holandija je raspisala za njim poternicu zbog sumnje da je umešan u likvidaciju Srđana Miranovića, koji je izrešetan u januaru 2006. godine u Podgorici. Bojović je do hapšenja živeo u Italiji, Srbiji i Španiji, a u Beogradu se krio u tri stana.
Printscreen/YouTube/Marko Nede/Tanjug Profimedia
Kada je 2010. godine u Zagrebu izbio sukob između dvojice odbeglih "zemunaca", Sretka Kalinića i Miloša Simovića, Simović je u obračunu ranio Kalinića, koji se zatim pojavio u zagrebačkoj bolnici i predao se hrvatskoj policiji. Usledilo je odmah i hapšenje Simovića, a zatim je na osnovu svedočenja Kalinića, podignuta optužnica protiv Luke Bojovića i raspisana poternica za njim.
Iz Srbije je Luka pobegao samo par sati posle Kalinićeve predaje u Zagrebu. Kako se ispostavilo, otišao je u Španiju, gde je počeo nov život, u društvu nekoliko najbližih saradnika i supruge Barbare i dece, sa kojima se viđao u potpunoj tajnosti.
Uhapšen je u februaru 2012. godine i tamo je osuđen za pripadanje zločinačkoj kriminalnoj organizaciji na 18 godina zatvora. Ubistvo Milana Jurišića, koga su "zemunci" u Valensiji brutalno ubili, isekli i samleli njegovo telo, Luki Bojoviću nije dokazano. Za falsifikovanje isprava izrečena mu je kazna od tri godine zatvora, za zločinačko udruživanje pet, a za posedovanje oružja deset godina zatvora. Sa druge strane, u Srbiji su sve optužbe protiv njega oborene i on je ovde slobodan čovek.
U Srbiji je za to vreme protiv njega pokrenut sudski postupak zbog ubistva Branka Jeftovića Jorge i pokušaja ubistva Andrije Draškovića i Zorana Nedovića Šoka, sva navodno počinjena u ime osvete za likvidaciju Arkana. I za ova ubistva je Luka Bojović pravosnažno oslobođen, a poternicu raspisanu za njim Srbija je i zvanično povukla.
Bonus video
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari