Tapi je znao da će ga ubiti, čekao je metak posle Ćuruvije: Srpskog masona ugušili kesom tokom saslušanja u policiji?

Dragan Malešević Tapi, slikar i mason najvišeg, 33. stepena i grand komander Vrhovnog saveta Srbije drevnog i prihvaćenog Škotskog reda, misteriozno je umro u prostorijama beogradske policije 29. oktobra 2002. godine, tokom saslušanja.

Nekoliko sati ranije priveden je u sklopu istrage protiv Željka Maksimovića Make i njegove navodne grupe, koja se tereti za ubistvo generala policije Boška Buhe, ubijenog četiri meseca pre toga ispred hotela “Jugoslavija”.

Maka je od tog trenutka nedostupan organima gonjenja, i  bekstvu je već dve decenije, a nad uhapšenim članovima njegove grupe, Draganom Ilićem Limarom, Nikolom Maljkovićem, Vladimirom Jakšićem Karlosom, policija je sprovela brutalnu torturu da bi od njih iznudila iskaz, ne samo da su učestvovali u ubistvu generala Buhe, nego i da su sa Makom spremali ubistvo tadašnjeg premijera Zorana Đinđića.

U hapšenjima i iznuđivanju iskaza, potvrdiće se kasnije i zvanično na suđenju, učestvovali su i pojedini političari i šefovi BIA, ali i pripadnici “zemunskog klana”, koji će samo nekoliko meseci kasnije, biti pohapšeni kao atentatori na predsednika srpske vlade!

Bivši komandant JSO Milorad Ulemek Legija, osuđen na 40 godina zbog ubistva premijera Đinđića, na suđenju pripadnicima Makine grupe posvedočio je da je u prostorijama BIA udarcima lopatom iznuđivao iskaz od Dragana Ilića Limara, te mu se za sudskom govornicom izvinio što mu je izlomio obe šake i prste koji su trajno krivo srasli. Takođe, potvrdio je i da su iznuđivanju iskaza prisustvovali i političar Čedomir Jovanović i tadašnji zamenik šefa BIA Milorad Bracanović.

Profimedia

U noći kada su inspektori policije došli po Tapija da ga vode na saslušanje, upozoreni su na njegovo narušeno zdravlje, pa su na insistiranje gospođe Malešević sa sobom poneli i slikarevu terapiju, uključujući i nitroglicerin.

Tokom višečasovnog saslušanja, inspektori su uporno tražili od Tapija da kaže kakva saznanja ima o ubistvu generala Buhe, a on je takođe uporno tvrdi da o tome ne zna ništa.

Negde pred zoru tog 29. oktobra, njemu je pozlilo, pozvana je Hitna pomoć, lekari su pokušali da ga reanimiraju, ali uzalud. Tapi je preminuo.

YouTube/Пабло Ласо

Vrlo brzo u javnosti se pročulo da su inspektori, nezadovoljni Maleševićevim iskazom, pokušali to veče da ga nateraju da kaže ono što oni žele da čuju, pa su mu na glavu stavljali kesu i gušili ga.

 Pojedini svedoci su, u kasnijoj istrazi Unutrašnje kontrole zbog torture nad Makinom grupom, rekli da su iz prostorije gde je saslušavan Tapi čuli kad je neko od prisutnih policajaca uzemireno uzviknuo:”Ubismo čoveka”.

"Neka glasa ko hoće, mi ćemo da brojimo"

Zbog gradnje kuće, neki kažu masosnkog hrama, Tapi se sukobio sa pojedincima iz vrha Demokrastke stranke, koji su tek bili došli na vlast, optužujući ih da mu traže reket od 300.000 maraka.

Predhodno, mladog političara u uzletu Slobodana Vuksanovića, odlično kotiranog u redovima demokrata, Tapi zove i prima 1999, procenjujući da se Đinđić kompromitovao nesmotrenim izjavama i delovanjem za vreme bombardovanja i da planiraju u Demokratskoj stranci da ga zamene novim adutom Vuksanovićem.

Profimedia

Uoči izbora za predsednika stranke, Tapi se sreo sa Dragoljubom Markovićem Krmivojem, inače kumom Zorana Đinđića, koji je srpskom masonu rekao:”Neka glasa ko hoće, mi ćemo brojati glasove”. Đinđić je odneo pobedu, a protiv Tapija počinje igranka, zbog koje se jedno vreme sklanja u Švajcarsku, a zatim u javnosti daje izjavu:

Ovako će me ubiti

-Jedan od šefova policije me je obavestio šta mi se sprema i izneo mi je detalje plana po kojem će me ubiti u osam sati uveče kada budem izlazio iz restorana u kojem sam imao zakazan sastanak. Taj prijatelj mi je to dugovao, a verujem i da se plašio osvete ukoliko preživim. A druga likvidacija trebalo je da nastupi neposredno nakon ubistva Slavka Ćuruvije. Znam da je trebalo da budem ubijen 6. juna 1999. godine. Jedna poznata folk pevačica koja je bila s jednim od vodećih ljudi SDB-a pričala je da sam posle Ćuruvije ja na redu, pričao je Tapi novinarima.

Poslednji intervju

Potom odlazi  u Crnu Goru, krije se, ali se vraća u Beograd posle tri meseca, verujući da će mu prisustvo u javnosti zaštititi od nasilne smrti.

-Moj život se izmenio 3. januara 2002, kada su me drugari obavestili da se nešto čudno događa oko moje kuće, gde se motaju kola DB-a s novim ljudima, koji su njima bili nepoznati. Informisali su me i da su isti dovukli neku opremu i instalirali je u mojoj blizini, ali da ne znaju o čemu se radi. Vrlo brzo sam uočio da je preko puta moje adrese, u Maršala Tolbuhina 32, postavljena kamera u stanu DB-a koji su nekada koristili Bokanovi ‘Beli orlovi’. Saznao sam i da je u cilju praćenja u komšiluku, u stanu Miše Grofa, postavljen i laser jer moj stan ima ogroman prozor. A onda su počele da se događaju neverovatne stvari, rekao je Tapi u svom poslednjem intervjuu avgusta 2002. za nedeljnik „Oko”.

Tapi je sahranjen u prisustvu rodbine, velikog broja prijatelja i javnih ličnosti, po pravoslavnom obredu, ali s masonskim simbolima.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi