Smrt sudije Nebojše Simeunovića nikad nije razjašnjena: Odbio da uhapsi rudare iz Kolubare, Tadića i Čovića, pa nestao i nađen u Dunavu!
"Trebalo je da mu se oda počast za hrabrost", kaže za 24sedam njegov prijatelj i bivši sudija Miroslav Todorović
Dva dana pred petooktobarske promene 2000. godine istražni sudija Nebojša Simeunović, uprkos velikim pritiscima, odbio je da potpiše nalog za hapšenje 13 rudara organizatora štrajka u Kolubari, Nebojše Čovića i Borisa Tadića, uz zvanično obrazloženje da nije ispoštovana procedura u redosledu zakonskih radnji. Početkom novembra iste godine sudija je nestao, a početkom decembra njegovo beživotno telo pronađeno je u Dunavu, nedaleko od hotela „Jugoslavija“.
Nebojša Simeunović bio je više od dve decenije istražni sudija beogradskog Okružnog suda, gde je radio na nizu važnih predmeta, uključujući slučajeve ubistva saveznog ministra odbrane Pavla Bulatovića, pomoćnika ministra unutrašnjih poslova i načelnika Resora javne bezbednosti policijskog generala Radovana Stojičića Badže, hapšenja osnivača JUL-a Nenada Đorđevića, pad ukrajinskog aviona „iljušin“ sa ruskom posadom u Surčinu.
Pixabay/Printscreen/Youtube
Smrt Nebojše Simeunovića, gotovo pune 22 godine, nije zvanično razjašnjena. Daleko je od toga, jer zvanično nije utvrđen ni uzrok i vreme smrti, uprkos mnogobrojnim sumnjivim okolnostima koje su utvrdili državni organi. Za Tužilaštvo predmet je do danas u fazi predistrage.
Za razliku od ostalih smrti povezanih sa režimom Slobodana Miloševića, a koje takođe nisu rasvetljene ili nisu dobile odgovarajući pravni epilog, ali bar jesu dobile mesto u kolektivnom sećanju, sudija Simeunović, čovek koji je najverovatnije sprečio krvavi obračun u Kolubari, i po svemu sudeći, bitno doprineo mirnom svrgavanju režima, praktično je zaboravljen gotovo od svih.
Pročitajte još:
Nekadašnji sudija Okružnog suda u Beogradu Miroslav Todorović, koji se danas bavi advokaturom i koji je bio veliki prijatelj Nebojše Simeunovića, prisetio se dana kad je poslednji put video prijatelja.
Tužilac zakazao
- Sedeli smo u Skadarliji u servisu bele tehnike "Oto", dva dana pre njegovog nestanka. Bio je veoma uznemiren, očekivao je neku neprijatnost. Delovao je utučeno i malo je govorio. U to vreme policija je trebalo da otkrije učinioca, a tužilaštvo da ga goni. Posao istražnog sudije bio je da deluje po zahtevu za sprovođenje istrage. Doneli su mu krivičnu prijavu i rekli da uhapsi rudare iz Kolubare, Čovića i Tadića. Prethodno je tužilac trebalo da stavi predlog i pofnese zahtev za istragu. Oterao je policiju rečima "Marš kod tužioca. Ja nisam policajac i ne hapsim ljude" - priča za 24sedam Miroslav Todorović.
Nikad nije utvrđeno zašto tužilac nije uradio svoj posao. Od te večeri, kako kaže naš sagovornik, Simeunović nije ušao u sud. Poslednji put viđen je par sati pred nestanak kako ide Vasinom ulicom između dva nabildovana momka.
Foto: Printskrin/Jutjub
- U izveštaju koji sam lično video pisalo je da su mu creva i želudac bili puni peska. To je ukazivalo na to kao da mu je neko držao glavu dole. Obducent čije ime ne želim ni da pomenem, a koji je kasnije umro, nije hteo da napiše da je smrt bila nasilna. Nebojša je inače imao strahove. Jedan je bio da ne ostane gladan. plašio se siromaštva. Imao je i užasan strah od vode. Kad bi smo šetali kejom nikad nije hteo da ide onim delom pored same vode. Zbog toga verujem da se nije utopio - objašnjava Todorović.
Osim toga, plašio se da će biti uhapšen, da će umreti gladan. Verovao je da bi u zatvoru umro. Bio je, kako kazuje naš sagovornik, častan i pošten sudija i voravao je da bi boravak u zatvoru za njega bio poguban, ne bi to mogao da podnese.
Suva lična karta
- Imao je takav pogled na život. Ono što mene buni i danas je suva lična karta koja je nađena u novčaniku u džepu utopljenika. To nije moguće i sve deluje da je taj novčanik stavljen naknadno i posle vađenja tela. Mi, njegovi prijatelji i kolege, osim što smo tražili da se njegova smrt detaljno istraži, smatrali smo da bi trebalo postaviti neku spomen-ploču na zgradu suda. Na taj način odala bi mu se počast, jer je imao hrabrost da ispravno postupi u ono vreme.Ta ploča nikad, međutim, nije postavljena. Svaki sudija mora da ima hrabrost, a ako je nema neka bude bankarski službenik - zaključuje Todorović.
24sedam/Dijana Antonijević
Nebojšina sestra tvrdi da je sudija najpre otet i držan u privatnom zatvoru, dok se čekalo hoće li doći do zaokreta u politici posle promene vlasti, a zatim, kako do zaokreta nije došlo, otrovan i njegovo telo bačeno u Dunav.
Simeunovićeva sestra zapravo je jedini razlog što njegovo ime nije sasvim zaboravljeno, jer je praktično jedina koja sve ovo vreme pokušava da sačuva sećanje javnosti na njega i održi pažnju na slučaju njegove smrti.
Nebojša Simeunović zvanično je nestao u noći između 6. i 7. novembra 2000. godina, a njegovo telo iz Dunava je izvučeno 3. decembra. Sat na njegovoj ruči stao je 20. novembra 2000. godine u 6 časova.
Bonus video
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari