Oglasio se brat ubice sa Cetinja: “Da sam znao za kakvo je zlodelo rođen, moja bi mu ruka presudila!” Ne želi da zna gde mu je grob

Boško Borilović, brat masovnog ubice sa Ceteinja Vuka Borilovića obratio se redakciji tamošnje televizije sa molbom da objave njegovo pismo, u kome žali što on i njegova porodica nisu doživeli sudbinu nevinih žrtava.

Kako navodi, zna da nijedna njegova reč ne može ublažiti tugu i patnju porodica koje je njegov brat zavio u crno.

-Ovim putem želim da se obratim i izjavim saučešće porodicama i komšijama nastradalih, a ni sam ne znam kako. To su bili sve dobri i pošteni ljudi i znam da ni jedna moja rieč ne može ublažiti tugu i patnju za njihovim najmilijima. Žao mi je što nismo ja i moja porodica na mestu njihovih najvoljenijih, da ne nose ovu muku i patnju, napisao je Boško Borilović.

Čitav život, dalje navodi, borio se za neki životni mir i sreću svih, ali niti će njegova familija ikada više biti srećna i mirna, kao ni oni ni oni što izgubiše svoje najmilije od ruke nesretnika sa kojim je odrastao.

 -Da mi je jedna dlaka na glavi u životu promislila da je za takvo zlodelo rođen, moja bi mu ruka sudila. Niti mu groba znam, niti želim da znam, jer za zlodelo koje je napravio nema nijedne reči opravdanja i utehe. Samo ne želim da iko doživi sudbinu njihovih porodica i moje, koja je sada beznačajna i uništena, naveo je brat čoveka koji je Cetinje I celu Crnu Goru zavio u crno.

Printscreen/Facebook/Vuk Borilović

Vuk Borilović ubio je deset svojih komšija, među kojima dvoje dece, a njih šest ranio. I sam je ubijen nakon krvavog pira, ali još nije utvrđeno da li je neutralisan policijskim metkom ili je to učinio njegov komšija Nenad Kaluđerović, za kog se smatra da je zaustavio masakr na Cetinju.

Masakr na Cetinju najteže je masovno ubistvo koje je pojedinac počinio u savremenoj istoriji Crne Gore.

Pre trideset godina, 3. juna 1992, Kosta Damjanović (22) ubio je devet meštana u selu Pušonjski Do kod Pljevalja, a potom je i on ubijen.

Godinu kasnije, u naselju Čokrlije u bjelopoljskoj opštini, maloletni M.C. (14), ubio je članove najuže porodice - roditelje, brata, trogodišnjeg sestrića i babu, a potom počinio samoubistvo.

AP Photo/Risto Božović

U Bijelom Polju se te 1993. dogodio još jedan zločin, kada je Novo Sošić (44) usmrtio četvoro bliskih rođaka, u njihovom domu.

Među ubijenima je bilo dvoje dece od 12 i osam godina, a preživeo je samo jedanestogodišnji dečak.

Srđan Stamenković iz Niša i još pet osoba poginulo je 2001. u Beranama u planiranom miniranju trospratnice u centru grada. Ispostavilo se da je Stamenković uneo eksploziv u torbi po naredbi Zorana Stevančevića (34) iz Beograda, koji je dva meseca posle zločina uhapšen i osuđen za višestruko ubistvo na najdužu vremensku kaznu.

Milan Zeković usmrtio je 2006, za novogodišnju noć, petočlanu porodicu u njihovoj kući u Zelenici kraj Herceg Novog.

Među žrtvama su bila tri dečaka od 12, 10 i šest godina.

Bivši policajac Slavko Milović iz Andrijevice 2012. godine je u Rijeci Marsenića ubio troje ljudi. Nakon što je usmrtio tasta, taštu i šuraka, počinio je samoubistvo.

BONUS VIDEO

 

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi