Na pomolu novi "surčinski klan": Podmladak istaknutih Surčinaca krenuo sa tačke gde su regrutovani Šiptar i Kum!

Kuvar Đura Nikolić (23) osumnjičen je da je u nedelju u Jakovu iz "kalašinjikova" ubio Vuka Jolovića (30), a uhapšen je u utorak, posle dva dana skrivanja. On je oko podneva sam došao u policijsku stanicu u Surčinu i predao se.

Đura Nikolić zapucao je na mladića ispred svoje kuće u Jakovu. Jolović je pao, a Đura je u njega ispalio još jedan hitac. Vukov brat Miloš M. smestio ga je u automobil i prevezao do Doma zdravlja u Surčinu, odakle je prebačen u Urgentni centar, gde je nakon nekoliko sati i preminuo. Posle zločina, Đura je seo u svoj "golf 4" i pobegao.

Prema rečima porodice Vuka Jolovića, Đura i on su se ranije sukobili zbog toga što je Đura, navodno, maltretirao jednog dečka koji nema roditelje, a kojeg je Vuk pokušao da zaštiti. Ipak, prema pisanju nekih medija i prvih informacija sa lica mesta, motiv ubistva je bio uterivanje duga. Pravi razlog biće utvrđen daljom istragom.

Kako 24sedam saznaje od izvora koji poznaju Đuru Nikolića, on se navodno predao jer su ga tako savetovali.

- Njegov rođak je mutan čovek, povezan sa svim i svačim. Đuri je verovatno tokom potrage za njim savetovano da se preda, jer će tako proći bolje nego da ga policija nađe - kaže izvor našeg portala.

Na osnovu ovih informacija i ranijih događaja čiji su akteri mlađi članovi i rođaci članova zloglasnog "surčinskog klana", može se zaključiti da devedesete nisu u tako dalekoj prošlosti, bar što se tiče dešavanja i onih koji u njima učestvuju.

Od kradljivaca automobila do najjačeg klana

Ekipu sa periferije Beograda, poznatu kao "surčinski klan", često su potcenjivali i ismevali, ali su se oni uvek vraćali.

Ono šte je vrlo izraženo kad je u pitanju ovaj klan jesu jasna piramidalna struktura i porodice koje se generacijama bave organizovanim kriminalom.

U poslove sa automobilima ušli su još pre raspada nekadašnje Jugoslavije, tako da su krah tadašnje države, ali i policije, kao i ratove i bezakonje dočekali spremni. Imali su odlično razvijenu infrastruktura i bili organizacija kojoj policija nije bila dorasla.

Pričalo se da svaki automobil ukraden na Novom Beogradu završava u Surčinu, u nekoj od ilegalnih garaža. Neke automobile su vraćali uz otkup, što im je uglavnom bio početni kapital za ulaganje u druge poslove.

Brzo su ostvarili i saradnju sa policijom, pa se tako pamti i veliki fijasko onih u plavim uniformama koji su devedesetih pokušali da izađu na kraj sa Surčincima. Vrlo verovatno su Surčinci znali za veliku raciju pre policajaca koji su u njoj učestvovali, a od gromoglasnog saopštenju o desetinama oduzetih vozila, o oduzetom novcu i oružju, na sudu je završio samo kik-bokser Zoran Šijan, koji je u to vreme bio jedan od najistaknutjih članova. Automobili su uredno vraćeni, a Šijan je osuđen na simboličnu kaznu.

Surčin je bio baza, i to su svi znali, a pogotovo tržni centar "Kotobanja", koji je bio glavni štab klana. Iako su njihovi poslovi delovali bezazleno, to je tko moglo da prolazi sve do ubistva usred dana, u martu 1998. godine, kada je nasred ulice likvidiran Zoran Petrović Šempa, takođe kriminalac iz Požarevca. On je ubijen upravo ispred "Kotobanje", a čovek koji je bio pored njega u kolima je teško ranjen. Svedoka nije bilo, iako su svi pričali da je Šempu likvidirao jedan od viđenijih Surčinaca, a Dejan Milenković Bagzi je kasnije na svedočenjima govorio da je to uradio Ljubiša Buha zvani Čume, prvi srpski svedok-saradnik, koji je bio i jedno od glavnih imena ovog klana.

Zoran Šijan izrešetan je u novembru 1999. godine dok je čekao da se upali svetlo na semaforu na uglu Nemanjine i Ulice Svetozara Markovića, što je jasno dalo znak da je došlo do rata među klanovima.

Sa odlaskom Šijana, Čume i zvanično izbija u prvi plan. Surčinci su tada već ušli i u druge "delatnosti", a jedna od njih je i trgovina narkoticima. U ekipu je primljen i čovek iz sela Gajtan - Dušan Spasojević Duća. Svoju karijeru je počeo kao Čumetov pomoćnik, pa i vozač, ali se Duća pokazao dobar u preprodaji droge. U jednom trenutku dolazi do razlaza, i Spasojević, potpomognut svojim vernim prijateljem Miletom Lukovićem Kumom i još nekim članovima ekipe, osamostaljuje se i formira takozvani zemunski klan.

Surčinci su počeli tada da padaju u zaborav, ali rodbinske veze i ona čuvena da iver ne pada daleko od klade ostali su nepromenjeni.

Šijanov sin - od pljačke do pucnjave

U Zvorniku u Republici Srpskoj u martu ove godine uhapšen je Vukašin Šijan, sin pokojnog Zorana Šijana, zbog sumnje da je učestvovao u pucnjavi na Autokomandi u Beogradu nedelju dana ranije.

Naravno, javnosti je dobro poznat Mirko Šijan, sin pevačice Goce Božinovske i Zorana Šijana, ali je i Vukašin našao svoj put do medija kao sin Zorana Šijana. Protiv njega je i ranije podnošena krivična prijava, i to Trećem osnovnom tužilaštvu zbog neovlašćenog držanja opojnih droga.

Takođe, Šijanov naslednik je pre nešto više od dve godine priveden sa još dvojicom mladića zbog sumnje da je učestvovao u pucnjavi na Novom Beogradu u kojoj je u šaku ranjen Stefan R. (30). Vukašin je tada osumnjičen da je podstrekivao druga da ubije muškarca koji je pokušao da spreči divljanje ove grupe mladića.

Vukašin je, inače, sin Zorana Šijana, kojeg je on dobio u drugom braku sa komšinicom Goranom. Zoran i Gorana su bili komšije sve do 1996, nakon čega je on odlučio da se razvede od Goce Božinovske i venča sa njom. Ona je Zoranu 1999. godine rodila sina, i to samo tri nedelje pre nego što je ubijen.

Porodica Buha

Boško Buha i njegov brat od strica Nikola (27), sinovi Ljubiše i Novaka Buhe, privedeni su februara 2020. godine zbog sumnje da su od Aleksandra S. u Surčinu na silu uzeli novac.

Naime, oni su tog dana došli ispred kuće žrtve i pozvali ga da izađe napolje. Nakon što je mladić izašao, udarili su ga u glavu tvrdim predmetom, nakon čega je on pao na zemlju. Osumnjičeni su potom iz njegove torbice uzeli 500 evra, otišli do automobila, vratili se nazad i vratili žrtvi 200 evra.

Osumnjičeni su ubrzo privedeni, a Buha je na saslušanju u tužilaštvu ispričao da je tog dana sa bratom od strica Nikolom otišao da pita Aleksandra S. zašto obilazi kuću njegovog oca Ljubiše i fotografiše je. Naime, interesovalo ga je i da li te slike šalje njegovoj bivšoj supruzi Ivani Tulović.

Bošku Buhi se najpre na teret stavljalo razbojništvo u saizvršilaštvu, koje je prekvalifikovano u nanošenje teške telesne povrede.

Ipak, sin Boško i bratanac Nikola nisu jedini problematični potomci porodice Buha. Tu je i Čumetov drugi brtanac, Nemanja Buha.

Naime, on je prijavio da je u Surčinu u avgustu 2020. godine pod neutvrđenim okolnostima ranjen. Sa vidnom povredom glave zatečen je na mestu vozača u parkiranom „audiju“ u Vojvođanskoj ulici u Surčinu. Kolima Hitne pomoći prevezen je tada u Urgentni centar, gde su mu konstatovane lake telesne povrede.

Međutim, nekoliko dana je trebalo istražnim organima da shvate da nikakve pucnjave nije bilo i da je Nemanja imao samo lakšu nesreću koju je doživeo vozeći automobil.

Nakon toga je Treće osnovno javno tužilaštvo u Beogradu sklopilo sporazum o priznanju krivice s Nemanjom Buhom, na osnovu kog je on priznao krivično delo lažno prijavljivanje u zamenu za uslovnu kaznu zatvora od tri meseca.

Pred tužilaštvom se protiv okrivljenog Nemanje Buhe vodio krivični postupak, zbog toga što je u avgustu 2020. godine policijskim službenicima i službi Hitne pomoći prijavio da je N. N. lice iz vatrenog oružja pucalo u njegovom pravcu i izvršilo krivično delo ubistvo u pokušaju, iako je znao da je povrede zadobio u saobraćajnoj nezgodi u kojoj je prethodno učestvovao.

BONUS VIDEO:

 

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi