Rešena misterija groba jednog srpskog vladara: Stručnjaci sa sudske medicine identifikovali skelet preko butne kosti oca!

07.01.2022

21:15

0

Prilikom radova na rekonstrukciji crkve u ktitorskom grobu, nađen je skelet muškarca za kog se verovalo da pripada despotu Stefanu Lazareviću

Rešena misterija groba jednog srpskog vladara: Stručnjaci sa sudske medicine identifikovali skelet preko butne kosti oca!
24sedam/Katarina Mihajlović/Wikipedia

Stručnjaci sa Instituta za sudsku medicinu uradili su DNK-a analizu, na osnovu koje je identifikovan sklet despota Stefana Lazarevića, sina kneza Lazara! Oni su DNK-a analizu sproveli poređenjem gena sa leve butne kosti kneza Lazara, čije mošti počivaju u crkvi manastira Ravanica, a zatim su analizirali kosti njegove lobanje i zuba iz donje vilice, čime je potvrđena srodnost moštiju koje su otkrivene u manastiru Manasija i kneza Lazara!

Prilikom radova na rekonstrukciji crkve u Manasiji, koju je radio Zavod za zaštitu spomenika kulture u ktitorskom grobu, pronađen je skelet muškarca za kog se verovalo da pripada despotu Stefanu. Grobnica sa moštima despota Stefana otkrivena je u jesen 2006. godine, a prva sistematska artheološka istraživanja Manasije počela su 2005. godine.

Grobnica u kojoj je bio skelet, kako se pretpostavlja, najverovatnije je ranije bila opljačkana, budući da je nedostajao nakit i neki drugi vredni predmeti - kaže Oliver Stojković, rukovodilac DNK-a laboratorije na Institutu za sudsku medicinu i redovni profesor na Medicinskom fakultetu, koji je učestovavo u identifikaciji ovih posmrtnih ostataka.

Prof. Oliver Stojković, 24sedam/Katarina Mihajlović
 

- Jedan od najzanimljivijih slučajeva bio je kada smo identifikovali posmrtne ostatke despota Stefana Lazarevića pre nekoliko godina. Zavod za zaštitu spomenika kulture je radeći na rekonstrukciji manastira u podu crkve ispod ktitorske freske, pronašao grob u kom su se nalazili skeletni ostaci muškarca starosti od 50 do 60 godina. Skelet je bio dobro očuvan, u grobu su bile zatečene i neke skupe tkanine. Grob je očigledno bio ranije opljačkan pošto nikakvi metalni predmeti nisu pronađeni. Pretpostavlja se da su pljačkaši ušli u onom delu gde su se nalazile noge. Videli su ogrlicu na tom skeletu, povukli je i tom prilikom se tada najverovatnije otkotrljala glava do nogu - objašnjava prof. Stojković. 

"Pao sa konja i umro"

U vezi sa skeletom despota Stefana, postojale su brojne pretpostavke kako se njegovi posmrtni ostaci čuvaju u nekoj od crkava čiji je bio ktitor, ali se tada nije znalo gde je sahranjen.

- Despot Stefan je zidao brojne crkve po Srbiji, tako da su postojale priče o tome, da je u nekoj od njih sahranjen. Ono što je poznato jeste da je naprasno umro u svojim pedesetim godinama, nakon što je pao sa konja jer mu je pozlilo i posle nekoliko dana je preminuo. Njegova sahrana je organizovana na brzinu, pa stoga niko od tadašnjih velikodostojnika nije prisustvovao, a nije bilo ni zapisano gde je sahranjen. Taj podatak je ostao nezabeležen, ali se pretpostavljalo da je u nekoj od crkava. Po zapisima je ostalo da je bio visoke građe, da je imao lepe zube, što je imponovalo pronađenom skeletu - navodi prof. Stojković.

Naš sagovornik napominje, da su svojevremeno dobili dozvolu Srpske pravoslavne crkve, da uzmu isečak butne kosti kneza Lazara i na osnovu tog uzorka su identifikovali sklet despota Stefana Lazarevića.

- Od crkve smo tada dobili dozvolu da uzmemo biološki materijal od oca despota Stefana, kneza Lazara, koji je ubijen u bici na Kosovu 1389. godine. Njegovo mošti se čuvaju u manastiru Ravanica i tamo se nalazi sarkofag veoma lepo ukrašen. Telo je uvijeno u čaršave i skupe tkanine, i jednom godišnje se odmotava u nekom crkvenom ritualu, pa ga monahinje peru i zahvaljujući tome, izvanredno je očuvano. Nama je bilo dozvoljeno da uzmemo isečak butne kosti, kako bismo izvršili analizu - priča prof. Stojković.

Laboratorija na Institutu za sudsku medicinu, 24sedam/Katarina Mihajlović
 

Dodaje da su prilikom uzimanja uzorka sa moštiju kneza Lazara, primetili da je nedostajalo parče butnog mišića.

- Nedostajalo je parče butnog mišića, zato što je crkva dala deo tog materijala, otprilike sedamdesetih godina, kada se u Nemačkoj zidala Srpska pravoslavna crkva, a pošto je car Lazar bio kanonizovan, onda crkva taj biološki materijal doživljava kao mošti, pa su dali da se deo ugradi u temelje crkve, kako bi se na taj način osveštala jer postoji verovanje da je onda u temeljima svetac - objašnjava prof. Stojković.

Identifikacija posmrtnih ostataka iz ratova

Takođe, na ovom institutu je vršena identifikacija posmrtnih ostataka ljudi koji su stradali u ratovima na prostorima bivše Jugoslavije. Međunaroda komisija za nestala lica je u te svrhe otvorila laboratoriju 2002. godine na ovom institutu, kako bi učestovala u identifikaciji tih tela.

Prof. Oliver Stojković, 24sedam/Katarina Mihajlović
 

- Najviše tih ljudi stradalo je u vezi sa događajima u Srebrenici 1995. godine. Institut za sudsku medicinu je učestvovao i u identifikaciji onih ljudi koji su ubijeni na Kosovu, a koji su zakopani u užoj centralnoj Srbiji na vojnim i policijskim poligonima. Od početka naših aktivnosti, najvećim delom smo se bavili identifikacijom posmrtnih ostataka i to je do 2006. godine bila isključivo identifikacija posmrtnih ostataka iz tih ratnih sukoba iz devedesetih godina. Od 2006. godine ova laboratorija predata je Medicinskom fakultetu na upravljanje i od tada nastavljamo da radimo poslove u vezi sa identifikacijom onih osoba čija tela su obdukovana na ovom institutu, a koja u momentu vršenja obdukcije iz različitih razloga nisu mogla da se identifikuju. Dakle, radimo DNK-a analize za potrebe Višeg javnog tužilašta u Beogradu - objašanjava naš sagovornik.

Dodaje da vrše i DNK-a analize koje se odnose na utvrđivanje spornih srodničkih odnosa.

- Vršimo i analize koje se odnose na utvrđivanje spornih srodničkih odnosa, tako da više desetina potencijalnih očeva mesečno dolazi na institut, kako bi proverili svoje sumnje u vezi sa biološkim srodstvom. Takođe, radimo i identifikaciju bioloških tragova sa tela preminulog ili sa predmeta koji se dovodi u vezu sa učinjenim krivičnim delom, a koje je pronađeno na licu mesta. Biološki tragovi kao što su tragovi krvi, pljuvačke, semene tečnosti, urina, fecesa su biološke tečnosti koje se mogu analizirati ovim genetičkim analizama u kojima učestvujemo. Pored telesnih tečnosti i kontaktni tragovi se takođe analiziraju na osnovu DNK-a analize - zaključuje prof. Stojković.

Bonus video

24sedam

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi

Najčitanije Vesti