"Duša moja, nije dočekala, a toliko se radovala": Majka ubijenog Gorana Đokića otkrila Lidijinu neostvarenu želju!

31.12.2021

10:22

0

Autor: 24sedam

Baka Stojanka i strina ubijene Lidije Verica, kažu da im je svu bol naneo čovek koga je bolesna ljubomora vodila tokom mračnog puta

"Duša moja, nije dočekala, a toliko se radovala": Majka ubijenog Gorana Đokića otkrila Lidijinu neostvarenu želju!
24sedam/Goran Sivački

Nekada je porodična kuća Đokića u Moravcu bila mesto sreće. Кraj decembra i početak januara bili su dani kada su svi zajedno kitili jelku, dani kada su se svi okupljali zajedno oko bogate trpeze prepune raznih đakonija, dani kada je sve bili prožeto osmesima, šalom, srećom…

Ove godine, nažalost, biće to kuća tuge, kuća bola, kuća u kojoj nikome nije do slavlja. A kako drugačije i može da bude posle svega onoga što je ovu porodicu zadesilo u noći između 26. i 27. septembra. Ove godine Lidija neće staviti svoje posebne ukrase na jelku. Ove godine Gordana neće popiti kafu ili podeliti kolač sa ostatkom porodice. Ove godine Goran neće pričati viceve, koje su svi obožavali.

Baka Stojanka i strina ubijene Lidije Verica, kažu da im je svu bol naneo čovek koga je bolesna ljubomora vodila tokom mračnog puta. Zbog svega što veruju da je učinio njihovim najvoljenijima, Verica i Stojanka nemaju dilemu, Goran Džonić, prvoosumnjičeni za ubistvo Gorana, Gordane i Lidije, mora da bude kažnjen. Ali, ovo nije priča o njemu. Ovo je priča o nekim lepšim vremenima za porodicu Đokić.

Nekoliko dana pre ulaska u novu godinu, kao po tradiciji, Lidija bi dolazila i sva euforična bi vadila kutije sa ukrasima i jelkom kako bi svojoj baki Stojanki i strini Verici praznično ukrasila dom.

24sedam/Goran Sivački
 

- Njena iskonska sreća kada bi kitila jelku za nas je bila nešto čemu smo se uvek i iznova radovali. Naša Lika je svakom ukrasu posvetila toliko pažnje i ljubavi stavljajući ga na mesto koje mu je te godine ona odredila. Кitila je dnevnu sobu, ali morala je da bude okićena i moja, kao i bakina soba - priča Verica Đokić, prenose beogradski mediji.

Do Lidijinog trećeg razreda osnovne škole živeli su svi zajedno, slavili skupa sve praznike, bili su velika porodica, sa ogromnom količinom nostalgije priseća se Verica.

– Кasnije, kada je Lika porasla, kao i svaka tinejdžerka, Novu godinu je dočekivala sa društvom. Gordana i Goran išli su u kafanu sa svojim prijateljima, a već sutradan, prvog januara, dolazili su kod nas. Uvek smo se dogovarali šta žele da jedu, pa bi im baka i ja zajedno spremale – vraća film Verica.

Кada je Lidija bila mala, u kući je uvek bila graja. Sa suzama u očima Verica pojašnjava šta je sve volela da radi.

– Volela je da dok ja nešto mesim, ona dođe da mi kao pomaže. Zapravo je samo rasturala brašno. Uvek se smejala i bila je uvek nestašna. Voleli su da im spremimo domaću pitu od zelja, ćufte, punjene paprike. Donesu i oni nešto, pa svi zajedno ručamo i slavimo ulazak u novu godinu, pričamo o novim željama i ciljevima koji ćemo svi u ostvarivati u predstojećoj godini – setno priča Verica.

Goran Đokić je bio vezan za porodicu, voleo je da se svi okupe svakog vikenda, a pogotovo za praznike.

24sedam/M.K./Printscreen/facebook
 

– Moj dever je mnogo bio vezan i za moje ćerke, Iku i Mimu, kako ih je od milošte zvao, pogotovo otkad mi je suprug preminuo. Uvek bi se sa njima čuo i unapred dogovorio kada da dođu, pa da nas svi iznenade i da se okupimo. U nekom trenutku, Lidija bi ustala i iz auta donela veliku kesu punu poklona. Na svakoga je uvek mislila, svakom je nešto namenila – prepričava Verica.

Listajući porodične albume, potresena bolom koji oseća, Lidijina baka Stojanka, mazeći unukine fotografije, jedva je uspela da prozbori.

– Lido, moja Lido. Anđele bakin… E jadnice, što mi tebe uze. Danima čekam da mi dođeš, a tebe nema nigde. Кada telefon zazvoni, požurim da se javim, mislim, zove me moja Lika, a nje nema. Joj, bože – kroz jecaje, dok joj suze padaju na stare porodične fotografije, tiho izgovara Stojanka.

Lidiju su dugo želeli i čekali, kako roditelji, tako i čitava familija. Njena majka Gordana je od drugog meseca trudnoće ležala u bolnici kako bi se izborila sa teškom trudnoćom.

– Кada se moja Lika rodila, bila je mala kao pahulja. Rođena je početkom decembra. Planirali smo tokom 2021. da joj napravimo veliko slavlje za rođendan. Diplomirala je tokom ove pandemije, pa nismo želeli da pravimo neko veselje dok se situacija malo ne stiša. Dogovor je bio da za njen 25. rođendan proslavimo oba događaja koji su za nas bili veoma bitni. Duša moja, nije dočekala da baka slavi njen uspeh – kroz suze govori neutešna baka Stojanka.

Bonus video

24sedam TV

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi