“Zamišljala sam svoju smrt čak dva puta! Strašna dijagnoza ledila mi je krv u žilama”

26.05.2021

20:37

0

Autor: Radmila Briza

Neustrašiva Rada Nikolić (45) iz Užica, u ispovesti za "24sedam", otovoreno govori o golgoti kroz koju je prošla boreći se sa rakom i snazi koju je dobila kako bi pomagala i drugim ženama

Rada Nikolić /Privatna arhiva

– Sebe smatram zdravom. Živim drugi život. Ja sam izlečena. Potpuno sam zdrava. Tako jedino mogu da idem dalje – počinje Rada Nikolić (45) iz Užica, majka troje dece, svoju nesvakidašnju ispovest za „24sedam“.

Da ima rak dojke saznala je kada je imala 38 godina. I to u času kada je prestala da doji najmlađe dete. Bila je to 2014. godina. Dve godine kasnije, Rada saznaje da je taj rak, koji je odmah izvađen iz njenog tela, dao metastaze u karlici.

Sada, 2021. godine, ona se, osim za sebe, svoju porodicu, život, onaj iskonski, pesmu ptica, hodanje bosim nogama po zemlji, toplinu sunca, sreću, bori i za druge žene. Sve one koje sada biju istu bitku kao i ona što je, ali i ostale koje tek ulaze u taj rat.

Početak

Rada je čak dva puta zamišljala svoju smrt. Da stvar bude gora, majka joj je umrla od raka dojke.

– U tom času imam 38. godina. Moj sin Pavle 22 meseca. Prestao je da doji. Primetila sam kvržice u levoj dojci. Odmah sam otišla kod lekara. Inače idem redovno na kontrole zbog majke. Rečeno mi je da su u pitanju takozvani benigni fibroadenomi. Kontrola mi je zakazana za šest meseci. Uhvatio me je nemir. Imala sam noćne more. Nisam mogla da čekam. Na kontrolu sam otišla posle četiri meseca – seća se Rada prvih momenata borbe, za koju tada nije znala da je počela.

Rada Nikolić /Privatna arhiva

Prema njenim rečima, dobila je isti odgovor – da je sve u redu, ali da su malo fibroadenomi porasli. Ništa zabrinjavajuće, rekoše lekari.

– Potom sam otišla kod dr Maje Gulan, hirurga u užičkoj bolnici. I ona je rekla da ništa nije alarmantno. U to vreme smo se spremali na more. Dr Maja mi je rekla da mogu da idem. Da se opustim – kazuje naša sagovornica i dodaje da nije bilo šanse da se opusti. Vratila se kod doktorke posle tri dana i molila je za prvi slobodni termin za operaciju.

Na operacionom stolu

– Zahvaljujući njenoj dobroti na operacionom stolu bila sam posle 10 dana. Izvađeni su ti fibroadenomi, koji su, u stvari, bili rak! Bila sam prestravljena. To saznanje za mene je značilo smrt! Stalno sam se pitala zašto to baš meni da se desi. Pavle ima 22 meseca, srednja ćerka Nina četiri godine, a najstarija Nađa završila je prvi razred – navodi ta hrabra žena i opisuje agoniju.

– Nađi je tada bio rođendan. Sakrila sam svoje stanje. Emocije. Sve. I to što sam mislila da mi je kraj. Proslavili smo rođendan – priča Rada i seća se da su joj prethodno, dok je još ležala posle operacije u bolnici, došle žene iz užičkog Udruženja „Jefimija“, koje su prošle kroz isto što je kod nje tek startovalo. Bile su sve nasmejane. Lepe.

– To je bio čas kada sam shvatila da život postoji i posle bolesti. Pričale su mi kroz šta su prolazile – navodi Rada i priznaje da joj je, ipak, po izlasku iz bolnice bilo teško da sve te loše vesti saopšti svojoj porodici.

Pixabay-Engin Akuyrt

– Otišla sam u udruženje. Tamo sam pronašla psihologa, ali i dr Maju Gulan. Dobila sam podršku i sazananje šta me sve očekuje u toj fazi lečenja. Rekle su mi da moram da budem jaka, ali i da je najbolje da sve kažem deci. „Bitno je da sve izbaciš iz sebe, svu tugu…“, govorile su mi – ističe Rada i dodaje da je tako i bilo.

– Sin nije znao šta to znači. Svi su bili uz mene. Onda su krenule hemioterapije. Šest ciklusa. Htela sam posle četvrte da odustanem. Ali mi je doktorka Maja rekla da je jako bitno da nastavim. Zbog dece. Slagala bih kada bih rekla da je to nešto lako. To je jako teško. Usledila su zračenja. Imala sam ih 25 – opisuje ona.

Pramen u ruci

Kako kaže, shvatite da ste bolesni tek kada počne da vam opada kosa.

– Jednom sam išla ulicom. Slučajno sam provukla ruku kroz kosu. Otpao mi je pramen. Nisam htela da me deca gledaju kako ostajem bez kose. Istog trenutka sam otišla kod frizera i ošišala se skroz. Mnogo mi je lepo stajalo. A onda sam nosila turban na glavi. Nisam mogla periku. Turban i velike minđuše – kaže ta žena.

Kada su se terapije završile, nastavlja Rada, odlazila je na redovne kontrole.

Rada Nikolić sa porodicom/Privatna arhiva

Bol u karlici

– Tako je bilo dve godine. A, onda sam osetila bol u predelu karlice. Izgledalo je kao tipična išijalgija ili narodski rečeno išijas. Obišla sam mnoge lekare. Svi su govorili da je sve u redu. Ali, nešto mi nije davalo mira. Onda sam pitala šta još postoji od dijagnostičkih metoda i dobila odgovor scintigrafija kostiju i da se to radi u Čigoti. Naravno, uradila sam i to – nastavlja Rada.

Prema njenim rečima, taj pregled pokazao je da postoje promene u karlici i to na nepristupačnom mestu.

Pročitajte i

Metastaza

-U pitanju je bila metastaza. Ponovo sve kreće. Ponovo mi se izmiče tlo pod nogama. Tada sam prvi put trpela i bolove, nisam mogla da idem u šetnju, da uđem u kadu, noga mi je otkazivala. Mislila sam da ću biti nepokretna – kaže naša sagovornica dodajući da se opet našla u ringu.

– Konzilijum u Kragujevcu određuje 18 zračenja. Nisam se predavala. Uz pomoć psihologa radila sam na sebi. Svima sam pričala da idem u solarijum. Doteram se, našminkam i kažem sebi: “Dobila si nagradu. Ideš u solarijum, gde niko nema šanse da stigne“. Kad bih legla da me zrače, prvo bih izgovorila „Oče naš“, a onda zamišljala kako zraci prolaze kroz mene i razbijaju sve to. Posle bih ustajala i odlazila na piće – priča ona.

Rada za druge žene

Rada je članica Udruženja žena obolelih od raka dojke “Jefimija”, sa kojom organizacija “Evropa Dona Srbija” vodi kampanju „Neustrašive“. Cilj je da se u Srbiji uvedu inovativni lekovi, koji se svuda primenjuju.

– Svaka čast državi koja je uložila velike napore da obezbedi vakcine za naše građane. Znamo da se umire od korone, ali daleko više, u dužem vremenskom periodu, se umire od kancera. Zato sam ja danas tužna kada znam da imamo fantastičan lek, koji daje odlične rezultate, a nije dostupan u našoj zemlji. I zato apelujem na sve da podrže ovu kampanju jer nikada se ne zna da li će možda baš vama, vašoj prijateljici, majci, sestri trebati baš ovaj lek, koji rak pretvara u hroničnu bolest – kaže Rada.

Tako je bilo. Metastaza nije nestala. Smanjila se. Ali je Rada dobila životnu prijateljicu, dr Ivanu Rosić, koja se našla na tom putu njenog izlečenja.

– Sada mogu da kažem da već sedam godina živim bez stresa, u ljubavi, uživam u pticama, prirodi, porodici. Sve što nisam do bolesti tada primećivala. Nekad se zaboravim i krenem da trčim da završavam poslove, a onda povučem ručnu. Vratim se miru. Idem na pecanje – priča Rada i dodaje da se njen sin plaši kad ona ide na kontrole, a da svoju decu uči da bolest nije smak sveta.

– Srednja ćerka ne voli da sluša ove priče. Možda ima neki strah. Emocije ne smeju da se sakrivaju. Bitno je i da plačemo – savetuje ta žena i nastavlja:

 

Rada Nikolić /Privatna arhiva

-Mislim da svaki čovek, kada se suoči sa kancerom, odmah pomisli na kraj. Počinje da se oprašta od života i tek tada shvata koliko je život lep. Kako je lepo svaki dan ustati, videti i zagrlili svoju decu, prijatelje, tek tada počinje da uživa i živi život. Počinje da primećuje male stvari, koje, u stvari, i čine život. Prošla sam faze plakanja, besa, straha i ljutnje, ali sada gledam na to kao na nešto što je moralo da mi se desi da bih naučila šta su mi prioriteti u životu i kako da živim kvalitetnije. Naučila sam da su suze lek, da ne zaboravljam sebe, da se radujem svakom danu, zagrljaju. Jednostavno volim i živim život.

Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – 24sedam.rs

Komentari (0)

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i uslovima korišćenja sajta.

Najčitanije vesti