Žena ga udarila čašom u glavu, pa ga lomila bejzbolkom zajedno sa ćerkama: "I žene biju muškarce, ali se oni stide da priznaju"
Tukle su me bejzbol palicom, a onda su pozvale policiju sa optužbom da ja njih tučem., ispričao je D.S. iz Jagodine
Zlostavljanje muškaraca je dugo vremena bilo tabu tema u Srbiji. Iako su pre desetak godina pojedini muškarci progovorili o nasilju, koje su trpeli od strane nežnijeg pola, i dalje je vrlo mali broj onih koji žele da o tome pričaju. Strah i sramota su jači, smatraju stručnjaci.
Prema podacima Zavoda za statistiku, broj prijava protiv žena za nasilje u porodici od 2012. godine do 2019. godine je povećan za više od dva puta. Zvanična statistika kaže da je 2012. godine podneto 314 prijava protiv žena, a četiri godine kasnije taj broj je bio čak 820, dok je 2019. godine bilo skoro 900 prijava protiv pripadnica nežnijeg pola.
Da nije sve samo statistika i puke brojke, pokazuju i slučajevi nekoliko muškaraca koji su se osmelili da kažu da su žrtve i progutaju muški ego.
Sramota ih da pričaju da su prebijeni
Pre nekoliko godina pedesetogodišnji I.V. iz Zaječara je ispričao kako je uložio sve što je imao u zajedničku kuću u kojoj je živeo sa suprugom. Bilo je lepo dok je trajalo, a završilo se tako što su mu kroz prozor dodate dve torbe sa stvarima.
Pročitajte još:
- Sve sam uložio u kuću koja se vodi na moju bivšu taštu. Prodao sam svoje akcije u preduzeću, imao sam i nešto ušteđevine, ukupno oko 16.000 evra - ispričao je svojevremeno I.V.
Sličnu sudbinu doživeo je D. S. iz Jagodine. Ostao je bez kuće, na ulici, prebijen, a optužen za nasilje u porodici. Dva puta se ženio. U prvom braku imao je dva sina, a druga supruga je imala dve ćerke iz prvog braka.
Ubrzo su počela maltretiranja, a nesrećni čovek je čak i fizički napadnut.
- Posvađao sam se sa suprugom, okrenuo joj leđa. Ona je skočila na mene i časom me udarila u slepoočnicu. Nakon što sam pao, ona i njene ćerke su me šutirale i udarale bejzbol palicama - ispričao je on.
Agresivne žene najčešće koriste psihoteror, omalovažavaju partnere da su nesposobni da obezbede porodicu, nameću im seksualnu apstinenciju, ucenjuju ih da nikad neće videti decu ako se ne odreknu stana ili kola.
- Nasilnica se ne libi ni da se prikaže kao žrtva zlostavljanja, a muškarci nailaze na osude i plaše se da pričaju o svojim problemima - izjavio je svojevremeno Dušan Trifunović koji je 2009. godine osnovao NVO "Muška sigurnost- sigurnost za sve."
Profimedia
Dejan Pavlović iz "Udruženja očeva" kaže za 24sedam da na 100 prijavljenih slučajeva nasilja u porodici, 66 osoba su muškog pola dok su 34 žene.
- To je kada govorimo uopšte o prijava za nasilje, uključujući ono prema partnerima, deci, starima.... - kaže naš sagovornik i dodaje da za njega ni nasilnik ni žrtva nemaju pol.
- U Srbiji je toliko nasilja, ubijaju i žene i muškarci. Kada je reč o vrstama nasilja koje trpe ono može biti fizičko, psihičko-emocionalno, ekonomsko i seksualno - objašnjava Pavlović.
- Kada je reč o nasilju žena prema muškarcima u preko 70 odsto slučajeva je reč o psihičko - emocionalnom nasilju. Muškarci nerado govore o tome. Najčešće se odvija zloupotrebom dece. Toga ima i sa druge strane. Postoji od strane žena i uslovljavanje kao i traženje određenih benefita, najčešće finansijskih. Sve to na štetu dece - izričit je naš sagovornik.
On kaže da žene idu toliko daleko da često uskraćuju viđanje deteta, traže povećanje alimentacije, uskraćuju detetu odlazak na letovanje jer ne daju pasoš.
- To dovodi do otuđenja od oca - objašnjava on.
Kada je reč o fizičkm nasilju Pavlović kaže da je ono često brutalno, jer žena nije fizički jaka pa koristi oružje i slično.
- Energični napad može da dovede do teške ozlede. Takođe, koriste silu da bi dobile određene koristi. Znam za jedan slučaj gde je žena provocirala muža, a on nije hteo da odregauje. Ona ga je ubola makazama u ruku, a onda je on uzvratio i polomio joj zub. Često se tome pribegava u postupcima razvoda kako bi ta jedna strana imala prednost na sudu - priča on.
Naš sagovornik dodaje i da se u javnosti stvara pogrešna slika da su samo muškarci nasilnici a da žene nisu nasilne.
- Prema mom mišljenju, postoji reaktivno i proaktivno nasilje. Nijedno nije opravdano. Reaktivno je odgovor na nasilje, a proakivno kada neko sam od sebe krene da vrši nasilje. Loša stvar je da se u javnosti kaže da je žena muža ubila jer ju je zlostavljao, a ne govori se da je muž uradio nešto jer ga je žena maltetirala. Stvorena je pogrešna slika da muškarci vrše nasilje, a da se nasilje žena opravdava - naveo je Pavlović.
I u svetu muškarce tuku i zlostavljaju
Profimedia
Ni u ostatku sveta situacija nije mnogo drugačija. U Nemačkoj se godišnje oko 26.000 muškaraca registruje kao žrtava porodičnog nasilja.
Ali, ko će verovati muškarcu kad kaže da ga žena tuče? Ranjivi muškarac, koji je žrtva nasilja, u društvu nije predviđen.
To potvrđuju i istraživanja naučnice Elizabet Bejts sa Univerziteta u Velikoj Britaniji.
- Na televiziji i u programima komičara je nasilje nad muškarcima humorističko sredstvo. Mi se onda smejmo nasilju žena nad muškarcima, ali to ima posledice. Niz stvari sprečava muškarce da zatraže pomoć. U to spada strah da se muškarcu neće verovati. A način kako mediji izveštavaju o nasilju može uticati na taj strah - objasnila je ona.
Istraživanje pokazuje da se muškarci zbog takvog odnosa društva često ni sami ne doživljavaju kao žrtve. Ali imaju teške zdravstvene poteškoće.
Brojke potvrđuju da muškarci širom sveta imaju slična iskustva. U Meksiku muškarci čine četvrtinu žrtava porodičnog nasilja. U Keniji, Nigeriji ili Gani su nezaposlenost i siromaštvo česti razlozi napada partnerki.
Bonus video
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari