Otkrivamo: Šta i kome porodica mora da plati kada im član premine od kovida i - koliko?

Pitanje broj jedan ovih dana je šta se dešava kada osoba premine od koronavirusa, odnosno kakva je procedura i ko plaća sve to.  Samo juče je od te bolesti preminulo 19 građana, ukupno do sada 3.924.

Kao što to obično biva, duhove u Srbiji ustalasala je objava na društvenim mrežama fotografisanog fiskalnog računa, gde se lepo vidi da su pogrebnici iz Sremske Mitrovice, limeni sanduk i druge svoje usluge, naplatili porodici preminulog čak 20.500.

Bolnice i pogrebnici

Tim tragom smo krenuli i istražili sve što ste želeli da znate o toj temi, koja je u Srbiji i te kako realnost, a niste imali koga da pitate. U najkraćem, bolnice ne naplaćuju ništa, dok pogrebnici – sve svoje usluge!

I dok, s jedne strane, bolnice postupaju po Zakonu o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti koji tačno propisuje, kako za „24sedam“ objašnjava dr Zoran Mrvić, direktor Zdravstvenog centra „Studenica“, u Kraljevu, proceduru postupanja s posmrtnim ostacima, što je za porodicu besplatno, s druge, pogrebna preduzeća naplaćuju ožaloćenim članovima familije svoje usluge, baš kao što su i uvek radile, samo uvećane za – limeni sanduk, vreće, dezinfekciju…

Pa tako, predsednik Udruženja pogrebnika Srbije Ivan Stanisavljević kaže za „24sedam“ da ne postoji jedinstvena cena za sahranjivanje ljudi preminulih od korone, već da to svaki pogrebnik određuje sam.

Cenu određuju sami

– Jedna je cena u Nišu, druga u Prokuplju, treća u Novom Sadu… nema nikakvih kriterijuma, pa onda ni inspekcija ne može da reaguje jer je svakom dopušteno da sam propisuje cene – objašnjava Stanisavljević.

Prema njegovim rečima, kada se radi o preminulima od kovida, jedina stvar koja je dodatni trošak je limeni sanduk za pokojnika. Njegova cena je između 15.000 i 18.000 dinara.

– Pokojnik se prvo stavlja u vreću, nakon toga u limeni, pa u obični sanduk. I to je jedina promena u odnosu na uobičajni postupak sahranjivanja. Taj limeni sanduk se vari ili se stavlja traka i onda se sahranjuje – kaže on.

Stanisavljević dodaje da, što se tiče usluga pogrebnika, one bi trebalo da iznose oko 30.000 dinara. U tu cifru, kako navodi, su uračunati sanduci i prateća oprema, dok se usluga javnih komunalnih preduzeća posebno naplaćuju.

PIO pokriva

On objašnjava da po zakonskoj proceduri, koja je važila i do sada, sve troškove oko pokojnika plaća rodbina, odnosno oni koji preuzimaju njegovo telo, pa se to nije promenilo ni u slučaju preminulih od korone. Jedini izuzetak je ako se radi o penzionerima.

– To je trošak koji PIO fond pokriva još od ranije i iznosi 44.107 dinara. Ali, ista cifra važi i za ljude koji nisu preminuli od kovida – objasnio je Stanisavljević.

Objašnjavajući primer, s početka ovog teksta, iz Sremske Mitrovice, kada je ćerka preminulog od pogrebnog preduzeća dobila račun na čak 20.500 dinara, on kaže da “ne postoji propis kojim se regulišu cene ovih usluga, pa je dozvoljeno da pojedini pogrebnici koriste situaciju”.

Dezinfekcija 8.100!?

Kako je objavljeno, taj pogrebnik je pripremu i dezinfekciju tela naplatio 8.100 dinara, lemljenje limenog sanduka 6.000, PVC vreću za transport 4.000 dinara, dok su usluge hladnjače za jednu noć koštale 2.400 dinara.

– U nekim normalnim uslovima ovo ne bi smelo da košta više od pet, šest hiljada dinara. Prvo, priprema tela ne postoji jer se preminuli od kovida ne oblače i ne “sređuju”. Tela pokojnika se sa bolničkog odeljenja stavlja u vreću i tako spuštaju u limeni sanduk. PVC vreće se trenutno kreću od 1.500 do 2.000 dinara. Lemljenje u Nišu košta 1.800 dinara, što je cena koja je bila i pre kovida. To što sam video da je naplatio 6.000 dinara, ne znam da li je lemio čitavu kuću – rekao je Stanisavljević i dodao da je noć u hladnjači kod većine privatnika oko 1.000 dinara.

Dr Zoran Mrvić dodaje da niko od članova porodice ne plaća ništa u bolnici, kada se desi da neko njihov premine od kovida.

Postoji procedura

– Postoji tačna procedura zbrinjavanja pokojnika. Te procedure bi trebalo da imaju sve zdravstvene ustanove u Srbiji, a po Zakonu o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti. Tu je dodat novi član, kada se se usvajale izmene i dopune tog Zakona, koji propisuje da nije potrebna više ta plastična vreća. U početku smo preminulog u kovid bolnici stavljali u najlon crne vreće – priča taj doktor za „24sedam“.

Prema njegovim rečima, pokojnici su transportovani, tačno određenim putem, do bolničke mrtvačnice, a osoblje je bilo aposlutno zaštićeno zaštitnom opremom.

– Mada ti pacijenti više nisu zarazni jer ne dišu, ne kašlju… U bolničkoj mrtvačnici telo se polaže u metalni kovčeg. Naravno, prethodno obavestimo komunalno preduzeće, koje je nadležno za pogrebne usluge. Oni dođu, pokojnikovo telo prebace u taj metalni kovčeg i zaleme ga – objašnjava dalje dr Mrvić.

Kako on dodaje, naravno da je već obaveštena rodbina o smrtnom ishodu, tako da oni donesu drveni kovčeg, u koji se stavlja taj limeni.

Pročitajte još:

Raste broj zaraženih kovidom u Srbiji: 2.080 pozitivnih osoba, preminulo 19 pacijenata

Od usvajanja “korona zakona” prošlo nepunih mesec dana: I dalje strepimo od jedne mere!

Svi radimo isto

– Ako rodbina ne stigne da dođe, a dešava se zbog mnogo razloga, onda se taj metalni kovčeg prebacuje u gradsku mrtvačnicu. Cilj je što brža evakuacija posmrtnih ostataka iz bolnice. Takav je protokol i dosad nije bilo problema – naglašava on i ističe da, kada neko premine od kovida, tada ga porodica ne identifikuje zbog toga što je u pitanju zarazna bolest.

I na drugom kraju Srbije, u Negorinu, dr Vidosava Paunović Barbulović, v.d. direktorka tamošnjeg zdravstvenog centra, potvrđuje reči dr Mrvića i kaže da i oni rade po istom principu.

– Porodici se ne naplaćuju nikakave usluge zbrinjavanja pokojnika – navela je ona za “24sedam”.

Instaliraje našu iOS ili Android aplikaciju – 24sedam.rs

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi