Da li ste pomerili kazaljke na satu? Počelo je letnje računanje vremena

Pomeranjem časovnika za jedan sat unapred, odnosno sa dva na tri sata ujutru, u Srbiji je danas počelo letnje računanje vremena, jer i ove godine zemlje članice EU i Evropska komisija nisi donele konačnu odluku da li će se opredeliti za zimsko ili letnje računanje vremena.

Branko Simonović iz Astronomskog društva “Ruđer Bošković” kaže za Tanjug da je uvođenje letnjeg čitnja vremena 1983. godine u Srbiji imalo za cilj da se iskoristi što veći deo obdanice, kako bi i produktivnost u radu bila veća, ali da su se u međuvremenu prilike promenile, pre svega uvedeno je novo radno vreme, a i navike ljudi što se tiče odlaska na spavanje su se promenile.

SADA LETNJE RAČUNANJE A DA LI ĆE TO BITI PRAKSA?

Prema njegovim rečima, Srbija je i ovog puta prešla na letnje računanje vremena, a do kada će to biti praksa ostaje da se vidi, budući da ćemo se prilagođavati opštim rešenjima u okruženju i šire.

-Ono što je nevolja sa ovom preporukom koja će pre ili kasnije stupiti na snagu jeste što je predloženo da se ukine letnje čitanje vremena, odnosno ukazno vreme i ostavljeno je svima na volju da se opredele za letnje vreme ili trajno letnje stanje. E, to je ono što je neka nevolja u najavi jer je pitanje kako će različite države da podese svoje čitanje vremena što potencijalno može da bude nezgodno, jer od jednog reda prelazimo u neuređeno stanje- rekao je Simonović.

Kako je rekao, postoji dilema koje vreme više odgovara ovom podneblju, ali da on smatra da bi moglo da se uvede i “treće vreme”, odnosno prelazak na čitanje vremena od pre 1983. godine.

To rešenje podrazumevalo je zimsko čitanje vremena i trajno ostajanje u srednjoevropskoj časovnoj zoni, ali i pomeranje radnog vremena jedan čas unazad, kako bi se povoljnije iskoristila obdanica.

Pročitajte još

Počinje letnje računanje vremena: Kazaljke u nedelju pomeramo sa dva na tri sata, spavamo kraće!

Ipak, smatra on, u međuvremenu su se stvari “zamrsile” u odnosu na nekadašnje vreme, pre svaga radno vreme.

-Zimsko čitanje vremena u ovom slučaju je nepovoljno jer prespavamo neefikasno, odnosno prespavamo onaj prvi deo obdanice tokom godine i malo od obdanice nam ostaje u drugom delu dana. Letnje (trajno) čitanje vremena je u tom pogledu povoljnije jer se bolje iskorištava obdanica, ali nas ona izmešta iz naše osnovne srednjeevropske časovne zone u istočnoevropsko, odnosno odvaja nas od većeg dela Evrope kojem pripadamo- rekao je Simonović.

Ukoliko bi se čitanje vremena vratilo na ono od pre 1983. godine, kaže Simonović, moglo bi da se prilagodi i radno vreme – odnosno, radno vreme bi se pomeralo, primera radi, na sedam sa osam sati.

-Ja bih dodao i kao još jednu mogućnost, a to je da se uopšte ne dira časovnik nego da se uvede ukazno radno vreme. Da se recimo dekretom uvede da se za stanje na časovniku vežu oni koji od njega zavise svojim radom. A to su trgovine, škole, preduzeća i onda da se ukazno pomeri samo radno vreme – rekao je Simonović.

On je rekao i da pretpostavlja da će vlada odlučivati o tome kako će se menjati čitanje vremena, ali i da bi jedna od mogućnosti mogao i da bude referendum na kome bi se građani pitali po kom vremenu žele da se računa vreme.

-Da bismo otišli na referendum podjednako je važno da ljudi sasvim dobro razumeju šta dobijaju, a šta gube i kako to u stvarnosti izgleda, jer iz iskustva govoreći , rasprave koje se vode o tom pitanju u suštini su sasvim pogrešno postavljene, tako da mislim da bi o toj temi trebalo svi da se obavestimo dovoljno dobro a onda da se javno odlučujemo- rekao je Simonović.

POMERANJE SATA IDEJA BENDŽAMINA FRENKLINA

O različitom računanju vremena zimi i leti razmišljalo se duže vreme kroz istoriju. Začetnikom te ideje smatra se Bendžamin Frenklin, koji je smatrao da pomeranjem sata može bolje da se iskoristi letnji sunčani period. Pristalica takve ideje bio je i britanski građevinac Vilijam Vilet, koji je 1907. izdao pamflet “Trošenje dnevne svetlosti” u kojem je predlagao pomeranje sata za 80 minuta unapred u aprilu, čime bi se uštedelo na troškovima struje i što bi učinilo ljude produktivnijim. Vilet se nekoliko puta zalagao da ovaj predlog uđe u britanski Parlament, a godinu dana nakon njegove smrti dogodilo se prvo pomeranje kazaljki.

Srbija je počela da koristi letnje računanje vremena 27. marta 1983. godine, a odmah nakon toga ovo su ponovo primenile Velika Britanija, Francuska, Italija, Rusija i Australija. Kako je oduševljenje brzo raslo, nije dugo trajalo pa su neke zemlje prestale sa ovom praksom, da bi u Drugom svetskom ratu ponovo uvodili ovu ideju. Evropska unija je na svojoj teritoriji vreme standardizovala tek 1995. godine.

IMA I ONIH KOJI NE POMERAJU KAZALJKE

Nakon završetka rata neke zemlje su odbacile ovu praksu pre svega zbog pritužbi farmera koji su tvrdili da takav ritam ne pogoduje poljoprivredi i stočarstvu. Neke države ni danas ne pomeraju satove kao što su Japan, Ekvador, Island i neke države u SAD. Rusija, Belorusija i Ukrajina takođe su ukinule ovu praksu, a Dmitrij Medvedev je ovu odluku objasnio dobrom za zdravlje stanovništva.

Tokom 20. veka u naučnim krugovima puno se raspravljalo o pomeranju sata. Iako je glavna prednost tvrdnja da se takvom promenom štedi energija, lekari upozoravaju da loše utiče na sveukupno zdravlje ljudi i životinja, pa se tako javlja glavobolja, nesanica.

Uzrok svemu tome je što se naš unutrašnji sat organizma prilagođava svetlosti, pa tako određuje da li smo pospani ili ne, a najveći problem imaju noćne ptice.

Neka naučna istraživanja imaju zabrinjavajuće rezultate, na primer jedno istraživanje je pokazalo da se ljudsko telo nikada ne navikne na promenu sata jer je ona veštačka, što za posledicu ima trajno podizanje hormona stresa kortizola u krvi.

Zaključak bi bio da smo zbog gubitka sna nesrećni, a svaka ušteda na električnoj energiji poništava se gubitkom produktivnosti radnika.

 

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi