Zakon povlači jasnu granicu: Strani priređivači ne mogu do dozvole u Srbiji

Ministarstvo finansija ne može da izda dozvolu za priređivanje stranoj kompaniji, bez obzira na to koliko uredno ona posluje drugde. Član 8. zakona pravo prenosi isključivo na pravna lica ili preduzetnike sa sedištem na teritoriji Republike Srbije. Odgovor je poznat pre nego što se predmet uopšte otvori, i ne zavisi od toga kako kompanija posluje.

To nije administrativna sitnica nego konstrukcija celog sistema. Država je nadzor vezala za tri tačke koje mora da može da nađe: sedište firme, opremu koju je pregledala ovlašćena laboratorija i podatke koji ostaju na serveru u zemlji. Sve što se nalazi izvan te tri tačke ne ulazi ni u sistem ni u evidenciju.

Pixabay

Tri stvari koje zakon vezuje za teritoriju

Prva je sedište. Bez registracije u Srbiji ne postoji subjekt kome bi dozvola mogla da bude izdata, pa strani priređivač nema ni put do domaćeg registra.

Druga je oprema. Automati, stolovi i informaciono-komunikacioni sistemi moraju da imaju uverenje o ispunjenosti tehničkih i funkcionalnih karakteristika, a to uverenje izdaje laboratorija koju ovlašćujeministar finansija. Troškove ispitivanja snosi priređivač. Nadzor se, dakle, vrši nad uređajima i softverom, a ne nad marketingom ili odnosom prema korisniku.

Treća je podatak. Zakon o igrama na sreću priređivača koji igre nudi elektronskim putem obavezuje da Upravi za igre na sreću obezbedi pristup svojim bazama ili preslikanoj bazi sa replikacijom, takozvanom mirror serveru, koji se nalazi na teritoriji Republike Srbije. Izveštavanje ide u realnom vremenu. Uprava posluje kao organ u sastavu Ministarstva finansija, pa se nadzor svodi na to da država ima svoj primerak evidencije.

Šta u tom slučaju nadziru strani regulatori

Malteški i gibraltarski režim ne rade ništa od navedenog. Oni ne traže sedište u Srbiji, ne ovlašćuju laboratoriju koju je odredio srpski ministar i nemaju server u Beogradu. Ono što nadziru je ponašanje priređivača: odvajanje sredstava korisnika od sredstava firme, postupanje po prigovorima, uslove zatvaranja naloga i obavezu izveštavanja prema sopstvenom nadzornom telu.

Reč je o dva različita predmeta nadzora, a ne o strožem i blažem režimu. Srpski sistem kontroliše infrastrukturu na svojoj teritoriji. Strani sistem kontroliše poslovanje kompanije koja je pod njegovom jurisdikcijom. Za čitaoce koji žive van Srbije važi ovaj drugi, jer se ulog ne plaća na srpskoj teritoriji, pa je merodavan regulator zemlje u kojoj borave. Vodič na engleskom koji drži spisak online kazina za igrače iz Srbije upravo zbog toga uz Ministarstvo finansija navodi i malteškog i gibraltarskog regulatora, umesto da se oslanja samo na domaći registar.

Gde zakon ipak dohvata inostranstvo

Teritorijalna logika ima nastavak koji se često previdi. Zakon posebno zabranjuje učestvovanje u igrama na sreću koje se priređuju u inostranstvu, a za koje se ulozi plaćaju na teritoriji Republike Srbije. Zabranjeno je i omogućavanje uplate ili polaganja uloga u Srbiji za učešće u takvim igrama.

Predmet zabrane, dakle, nije sajt nego mesto plaćanja. Zakon ne pokušava da uredi kako strani priređivač posluje, jer nad njim nema nadležnost. On uređuje tačku u kojoj novac napušta Srbiju. Time se nadzor prebacuje na platni promet, što je i razlog zbog kog se rasprava o ovoj oblasti sve češće vodi kao rasprava o naplati, a ne o kockanju.

Zašto je ovo pre svega fiskalno pitanje

Kada se dozvola veže za sedište, ovlašćenu laboratoriju i server u zemlji, država dobija tri tačke na kojima može da meri promet i naplati obavezu. Sve što se odvija izvan tih tačaka izmiče i evidenciji i naplati. Poresku stranu tog problema domaći privrednici godinama opisuju kao nelojalnu konkurenciju, jer se obaveze razlikuju u zavisnosti od toga da li je priređivač uopšte u sistemu.

Zato se kontrola u praksi najčešće vidi kroz terenske akcije. U koordinisanim proverama Ministarstva unutrašnjih poslova i Uprave za igre na sreću ranije je otkriveno 64 neregistrovana objekta, uz šesnaest uhapšenih. Takve akcije pogađaju upravo ono što režim ume da dohvati, a to je fizički objekat sa opremom, dok priređivanje bez ijedne tačke u Srbiji ostaje van domašaja terenske kontrole.

Sistem je, drugim rečima, dosledan sam sebi. Vezao je nadzor za teritoriju i dobio ono što se na teritoriji može proveriti. Ostalo se ne rešava dozvolom, nego pitanjem gde se plaća.

BONUS VIDEO:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi