Kome pripada imovina kada nema testamenta? Ko ima prednost, a kada ide u ruke države

U situaciji kada preminula osoba nije ostavila testament, raspodela imovine sprovodi se isključivo prema Zakonu o nasleđivanju. Zakon precizno određuje ko ima pravo na nasledstvo i kojim redosledom, kroz jasno definisane nasledne redove.

Nasleđivanje se odvija po principu prioriteta – dok god postoji makar jedan naslednik iz višeg reda, naslednici iz nižih redova nemaju pravo da učestvuju u podeli imovine. Ukupno postoje četiri nasledna reda, a tek ako nijedan od njih ne postoji, nasledstvo prelazi u vlasništvo Republike Srbije.

Prvi nasledni red – supružnik i potomci

Najviši prioritet u zakonskom nasleđivanju imaju deca preminulog i njegov bračni partner. Oni nasledstvo dele ravnopravno, bez obzira na broj dece. Ukoliko ostavilac ima, na primer, supružnika i dvoje dece, imovina se deli na tri jednaka dela.

Profimedia

 

Ako je neko od dece preminulo pre ostavioca ili iz drugih razloga ne može da nasledi, njegov deo prelazi na njegove potomke, odnosno unuke. Ovaj princip poznat je kao pravo predstavljanja. Pravo u ovom redu imaju i vanbračna deca, pod uslovom da je očinstvo pravno priznato.

Sve dok postoji makar jedno dete, naslednici iz ostalih naslednih redova ne dolaze u obzir.

Drugi nasledni red – supružnik i roditelji

Ukoliko ostavilac nema dece, nasledstvo se deli između supružnika i roditelja. U tom slučaju, bračni partner dobija polovinu imovine, dok drugu polovinu ravnopravno dele otac i majka.

Ako je jedan roditelj preminuo, njegov deo prelazi na drugog roditelja ili, u određenim okolnostima, u celosti pripada supružniku. Kada oba roditelja nisu živa, celokupno nasledstvo pripada bračnom partneru.

U slučaju da ostavilac nije imao supružnika, roditelji postaju jedini naslednici. Ako ni njih nema, prelazi se na naredni nasledni red.

Treći nasledni red – babe, dede i njihovi potomci

Kada nema potomaka, supružnika ni roditelja, u nasledstvo stupaju preci drugog kolena – babe i dede, kao i njihovi potomci, među kojima su ujaci, stričevi, tetke i njihova deca.

Nasleđe se u ovom redu deli po linijama:

očinskoj liniji – predaci po ocu

majčinskoj liniji – predaci po majci

Ako u jednoj liniji nema naslednika, ceo nasledni deo prelazi na drugu liniju. Iako se ovaj red u praksi retko primenjuje, zakon ga predviđa kako bi se obezbedilo da imovina uvek ima zakonitog naslednika.

Četvrti nasledni red i prelazak imovine na državu

Četvrti nasledni red obuhvata pradedove, prababe i njihove potomke, uz primenu istih pravila podele po linijama i predstavljanja. Oni dolaze u obzir isključivo ako ne postoje naslednici iz prethodnih redova.

Ukoliko ne postoji nijedan zakonski naslednik ni u ovom redu, nasledstvo prelazi u državnu svojinu. Republika Srbija u tom slučaju postaje naslednik i nema pravo da se nasledstva odrekne.

Kada supružnik gubi pravo na nasledstvo

Iako bračni partner po pravilu ima pravo na nasledstvo, zakon predviđa i situacije u kojima se to pravo gubi. Do toga dolazi ako je:

ostavilac pokrenuo razvod, a sud nakon njegove smrti utvrdi da je razvod bio osnovan

brak poništen, a supružnik je znao za razlog ništavosti

zajednički život trajno prestao krivicom supružnika ili sporazumno

U takvim slučajevima, supružnik se isključuje iz zakonskog naslednog reda, bez obzira na eventualni testament.

Posebna prava supružnika i roditelja

Kada supružnik deli nasledstvo sa roditeljima ostavioca, a nema dovoljno sredstava za život, može zahtevati dodatnu zaštitu. To može podrazumevati pravo doživotnog korišćenja cele ili dela imovine ili postizanje dogovora o doživotnoj novčanoj renti.

Roditelji ostavioca takođe mogu tražiti veći nasledni deo ukoliko se nalaze u stanju materijalne potrebe. Ovi zahtevi moraju se podneti u ostavinskom postupku, najkasnije u roku od godinu dana od smrti ostavioca.

Nužni naslednici i njihov zakonom zaštićen deo

Zakon posebno štiti tzv. nužne naslednike, među koje spadaju potomci, bračni partner i roditelji. U određenim okolnostima, to mogu biti i druga lica – ako su trajno nesposobna za rad i nemaju sredstva za život.

Nužni deo ne može biti uskraćen testamentom, osim u zakonom propisanim situacijama. Visina tog dela iznosi polovinu zakonskog naslednog dela za potomke i supružnika, odnosno trećinu za ostale nužne naslednike.

Isplata nužnog dela vrši se nakon izmirenja dugova ostavioca, najčešće u novcu, ali može obuhvatiti i konkretnu imovinu. Rok za ostvarivanje ovog prava je tri godine od smrti ostavioca ili proglašenja testamenta.

Kada je nužni naslednik isključen

Nužni naslednik može biti isključen samo ako postoje ozbiljni razlozi, poput teškog kršenja porodičnih obaveza, izvršenja krivičnog dela prema ostaviocu ili vođenja očigledno neodgovornog života. Razlozi za isključenje moraju biti jasno navedeni u testamentu i postojati u trenutku smrti.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi