Počinje najstroža nedelja posta: Evo šta svaki dan znači i šta nikako ne smete da radite

Ulazimo u završnicu vaskršnjeg posta, period koji za vernike nosi posebnu težinu i dubinu.

Predstojeći dani obeleženi su pojačanom molitvom, pokajanjem i strogim uzdržavanjem. Svaki od njih ima posebno duhovno značenje, a uz crkvene običaje neguju se i narodni rituali koji simbolizuju zaštitu, blagostanje i unutrašnji mir.

Nedelja koja počinje Strasnim ponedeljkom predstavlja vrhunac Velikog posta. To je vreme kada se hrišćani intenzivno pripremaju za najvažniji trenutak svoje vere - Hristovo vaskrsenje.

Strasni ponedeljak

Ovim danom počinje poslednja, Velika nedelja posta. Naziv „veliki“ potiče od značaja događaja koji su obeležili ovaj period - Hristova dela kroz koja je, prema verovanju, pobedio smrt, greh i prokletstvo, otvarajući put ka spasenju.

Naziv „strasna“ vezuje se za pojačane molitve, bdenje i strogi post. U pojedinim krajevima Srbije postoji običaj uzdržavanja supružnika od bračnih odnosa tokom ove sedmice.

Iako je radna, ova nedelja podrazumeva intenzivne pripreme za Vaskrs, praznik kada se ne obavljaju svakodnevni poslovi.

Velika sreda

Velika sreda protiče u znaku svakodnevnih obaveza, ali i sve dublje posvećenosti duhovnoj pripremi.

Prema narodnoj tradiciji, žene na ovaj dan nisu šile, dok se posebna pažnja poklanjala ishrani stoke kako bi bila spremna za praznične dane.

U pojedinim krajevima bralo se lekovito bilje, za koje se verovalo da ima zaštitnu moć.

Veliki četvrtak

Ovaj dan bio je namenjen određenim poljoprivrednim radovima, a posebno se izdvajala setva bostana, za koju se verovalo da donosi dobar rod.

Postojao je i običaj da žene odlaze na reke, pale sveće i puštaju ih niz vodu u znak sećanja na preminule, ali i kao vid poštovanja prema precima.

Veliki petak - dan stradanja

Veliki petak podseća na Hristovo raspeće i smatra se najstrožim danom posta. Vernici ga obeležavaju u tišini i molitvi, sećajući se žrtve podnete za spasenje čovečanstva.

Farbanje jaja na ovaj dan ima posebno simbolično značenje. U pojedinim krajevima jaja su se koristila i kao zaštita za stoku, dok su negde ostavljana u crkvama kao znak poštovanja prema Hristovom grobu.

Velika subota

Dan uoči Vaskrsa posvećen je završnim pripremama. Nastavlja se farbanje jaja, najčešće u crvenu boju koja simbolizuje Hristovo vaskrsenje.

Pripremaju se i posebni praznični kolači, ukrašeni jajima i bosiljkom, kao simbolima života i obnove.

Vaskrs - praznik nad praznicima

Prema hrišćanskom učenju, Isus je stradao na Veliki petak, a trećeg dana, na Vaskrs, vaskrsao, pobedivši smrt i greh.

Ovaj praznik predstavlja temelj vere i simbol nade u novi život.

Vaskrs se obeležava kroz porodično okupljanje, razmenu jaja i zajedničko slavlje, čime se slavi pobeda života, duhovna obnova i vera u spasenje.

Bonus video:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi