Od šale do problema: Šta znači "paf, patike, top" i zašto brine roditelje?

"Paf", "patike" ili "top" - ovo su žargonski nazivi beogradskih osnovaca za e-cigarete, sintetičke stimulanse ili džoint.

Stručnjaci iz regiona u razgovoru za RTS potvrđuju da je poslednjih godina sve niži prag kada mladi probaju nešto iz ovog "asortimana". Ako je za "utehu", istraživanja pokazuju da je Balkan na nivou "evropskog proseka" i kada je reč o upotrebi alkohola među mlađim maloletnicima - u EU ga je probalo više od 70 odsto osnovaca. 

Snimci na Tik-toku na kojima mahom mlađi tinejdžeri objavljuju videe klipove dok su pod uticajem narkotika, u svetu dostižu milionske preglede.

Stroga pravila na ovoj društvenoj mreži zabranjuju navođenje droge koja se koristi, ali to se lako zaobilazi žarkonskim izrazima i šiframa, a u većini slučajeva prikazivanjem svojih proširenih zenica.

Haštag #Pingtok je donedavno bila adresa na koju su deca slala svoje video snimke. "Ping" je slenk za MDMA, poznat i kao ekstazi, a nakon što je ova stranica blokirana odmah su se pojavile nove,  sa modifikovanim izrazima, varijacijama na ovaj žargonski izraz.

 

 

Анастасия Короткова / Alamy / Profimedia

 

Evropski trendovi - istraživanje ESPAD-a

Influenserka Sara (26) ispričala je za Dojče vele da je i sama, sa 15 godina, postala zavisnica, a da je drogu, preko društvenih mreža bez problema dobijala na kućnu adresu.

- Više ne morate ni da izađete iz kuće. Možete dobiti sve što želite – direktno u svoju sobu - kazala je ova influenserka koja sada pomaže mladima da se edukuju o problemu upotrebe droga.

Prema podacima ESPAD-a (Evropskog školskog projekta istraživanja o alkoholu i drogama) za 2024. godinu, čak 73 odsto adolescenata u Evropi probalo je alkohol, a 44 odsto e-cigarete.

Podaci govore da je marihuana i dalje najčešća droga među mladima.

Istraživanje je obuhvatilo 13.882 učenika starosti 15. i 16. godina iz 37 zemalja Evrope, a zaključak je da Balkan prati "evropske trendove".

Stručnjaci iz Srbije, Crne Gore i BiH koji se decenijama bave problemom zavisnosti, ističu u razgovoru za Internet portal RTS da se iz godine u godinu ta donja granica sve više spušta, a da je "eksplozija" društvenih mreža" samo deo ove pazle.

Relativizacija obrazaca ponašanja

Psiholog iz Podgorice koja se bavi problemima najmlađih, Radmila Stupar Đurišić kaže da u Crnoj Gori ne postoje zvanična istraživanja na ovu temu, ali da se situacija može opisati kao - alarmantna.

- Kada počne da se radi i kada je na liniji da bude zvanično mi se izgleda toliko uplašimo naših podataka da odmah kažemo: 'Ovo je ipak nezvanična statistika'. Ono što dobijamo sa terena je zastrašujuće - kaže Stupar Đurišić.

Objašnjava da je za decu, već u uzrastu od 13 godina, postala "svakodnevica" da se susreću sa "sredsvima" koja služe za razvijanje bolesti zavisnosti.

- Cigareta, vejp, malo popiti alkohol je 'sasvim ok'. Kockarnica? 'Pa zašto da ne. To je samo evro, dva tri'... Imamo tu relativizaciju određenih obrazaca ponašanja koju u mi u psihologiji smatramo vrlo ozbiljno devijantnim ponašanjima - naglašava ovaj psiholog.

peter dazeley / Alamy / Profimedia

 

Problem je, nastavlja, kulturološki, jer se za takvo ponašanja uvek pronađe određeno opravdanje, pa i ono da mladi "bolje da probaju sada nego da kasnije budu željni".

- Mi koji se bavimo sa decom i pratimo njihov razvoj mislimo da smo u velikom problemu, ali nekako kao da nas ne čuju kada hoćemo ozbiljno da pričamo o ponašanju naše dece u savremenom dobu - ističe Stupar Đurđević.

Normalnost predstavljanja nenormalnog

Na pitanje šta je na nju ostavilo najteži utisak kada je reč o problemima sa kojima su mladi u Crnoj Gori suočeni, ovaj stručnjak odgovara da se "svaki dan nečim zgrane".

- Više ne znam šta je normalno, a šta nije. Zgrane me normalnost kojom predstavljaju ono što se dešava. Zgrane me roditelj koji kaže: 'Znate, ja mu ne mogu ništa'. To je zgrane, zaledi. Jer kada mama i tata nisu ti stubovi zbog kojih se protereseš ili nasloniš da te izvuku, mislim da smo u ozbiljnom problemu. Vidim da nije samo dete kome treba pomoć, nego moram osnažiti i roditelje - naglašava ovaj psiholog.

Iz dosadašne prakse izdvaja i slučaj srednjoškolke koja je rodila dete sa problemima zato što je koristila "snus" - suptancu koju su, kaže, mladi u Crnoj Gori pre tri-četiri godine masovno koristili.

- To je ta realnost. Te supstance nisu zdrave, ostavljaju trajne posledice, prave probleme. Nemojte to sebi raditi. Ovo je evidentan dokaz - kaže Stupar Đurđević.

Fenomen "baka na hoklicama" 

Kockanje kod maloletnika i dalje je gorući problem u Crnoj Gori bez obzira što je to rešeno zakonima.

Problem nije rešen, već se pojavio fenomen "baka na hoklicama".

- Imali smo problem da odrasla osoba uzme evro, dva, tri, pet od nekog tinejdžera i umesto nje uplati tiket. Trudimo se da medijski osvestimo ljude da to ne rade jer je to put ka lošem obrascu ponašanja. Potrebna nam je pomoć medija, tih 'baka sa hoklica', onih ljudi koji decenijama okreću glavu sa rečenicom: 'Nije moj problem. Nije moje dete' ili 'nije to ništa - kaže Stupar Đurišić.

Ricardo Rubio / Zuma Press / Profimedia

 

Kao drugi veliki problem u Crnoj Gori navodi korišćenje alkohola među decom.

- Prosto je u duhu naše kulture da 'nosiš bocu' i na žalost i na radost. To korišćenje alkohola u svakodnevici ostavlja utisak na decu da i oni trebaju da se opuste ili proslave na taj način. Mi dajemo snažan model našoj deci da je 'alkohol plus emocija'. Deci treba davati zdrav model izražavanja i suočavanja sa emocijama i da ne treba da se plaše svojih osećanja, već da pronalaze zdrave načine prevladavanja života sa svim tim emocijama - smatra ovaj psiholog.

Dodaje da je dodatni problem to što je u Crnoj Gori generacijama "zabranjivano pokazivanje emocija".

- Imamo kulturološku priču koju moramo menjati, a verujem da ćemo je promeniti jer ovoga puta plaćamo našom decom. Krajnji ceh koji plaćamo biće mentalno zdravlje naše dece. Mislim da je to dovoljan alarm da ljudi promene tradiocionalni način razmišljanja - zaključuje Stupar Đurišić.

Poražavajući trendovi na Balkanu

U Srbiji je, prema istraživanju ESPAD-a upotreba e-cigareta među najvišim u Evropi sa 34 odsto.

Istovremeno, čak 49 odsto mladića i 37 posto devojaka je probalo alkohol pre svoje 13 godine.

Mladi na Kosovu i Metohiji, prema istraživanju ESPAD-a, u samom su evropskom vrhu po zavisnosti od internet klađenja sa neverovanih 76 odsto.

Direktor Specijalističkog psihijatrijskog centra „Lavirint“ iz Prištine Safet Bljakaj upozorio je prošle nedelje da je na Kosovu i Metohiji, među albanskom populacijom, prosečna starost osoba koje se javljaju na lečenje pala na 16 godina, dok je početkom veka ona bila iznad 21 godine.

Neuropsihijatar Sami Redžepi tvrdi da konzumiranje droge među decom uzrasta 9–10 godina na KiM "nije samo fenomen, već ozbiljan alarm za stručnjake" koji treba da reaguju što ranije kako ovo ne bi postao široko rasprostranjen društveni problem.

DragonImages / Alamy / Profimedia

 

Iskustva zavisnika: adrenalin kao pokretač

Patološki kockar, Dejan sada ima 43 godine i na svoj porok je, procenjuje, potrošio najmanje milion konvertibilnih maraka (pola miliona evra). U tu sumu su ušli i dugovi zelenaša, krediti roditelja da se izvuče iz problema.

Račune za alkohol i kokain nikada nije podvlačio jer su bili deo "iste igre".

Već 26 meseci je u "Zemlji živih" - Zajednnici koja se jedina pod okriljem Srpske pravoslavne crkve bavi problemima bolesti zavisnosti.

Dejan sada pomaže drugima koji su na početku lečenja.

Rodom iz BiH, Istočno Sarajevo, pred njim je još nekoliko meseci u Zajednici, a napolje ga čekaju dve kćerkice koje su u dobi kada je on krenuo u "svet iskušenja".

- Problem sa kockom imam više od 20 godina, problem intenzivnog uzimanja alkohola više od deset i intenzivno sam uzimao kokain zadnjih pet godina pre ulaska u Zajednicu. Sve počinje u ratnoj Bosni i Hercegovini - počinje svoju ispovest Dejan.

Patološki kockar od 2004, u taj svet je uplovio mnogo ranije, sa 12 godina, u poslednjoj godini rata u Bosni.

Profimedia

 

Prvobitna zamisao je bila da na lak način "udvostruči" svoj džeparac igrajući poker aparate.

- Lako smo mogli da uđemo, a i ja sam izgledao malo starije od svojih vršnjaka. Lako sam manipulisao za novac koji su mi davali roditelji - priča.

Priznaje da je njegova porodica spadala u imućnije, pa je i džeparac bio "buckastiji", daleko veći nego kod drugih vršnjaka.

Razlog za kocku - dodatna zarada, vrlo brzo se promenila u potrebu za adrenalinom.

Na ruletu za dan izgubio 15.000 evra

- Polako sam ulazio u taj svet gde me je to 'radilo'. Nije više bio ni problem novca, već sam adrenalin koji kocka podiže. Na kraju se sve pakleno završilo".

Pod tim podrazumeva i pozajmljivanje velikih suma novca.

Pixabay

- Sa dvadeset i nekom godinom sam bio u, za tada astronomskim dugovima, više od 70.000 maraka. Samo u jednom danu sam izgubio 30.000 maraka na ruletu".

Ne hvali se ovim ciframa, samo konstatuje šta je bilo.

Konstatuje i koliko ga je sve to koštalo - u novcu.

- Što može da se sabere vezano za kredite mojih pokojnih roditelja, za moje kredite, za vraćanje novaca zelenašima to je sigurno ne manje od milion konvertibilnih maraka".

"Resetovanje na nulu"

Na alkohol i kokain je prešao kako je kocka počela da ga sve manje "radi".

- Sve vreme sam konzumirao alkohol, ali vikendima. Ozbiljne probleme počinjem da imam pred ulazak u Zajednicu kada me je posao odvojio od porodice. Gledanje utakmica, igranje tiketa su pratili obitavanje u kafanama i kafićima. Sve je to raslo u ozbiljne količine alkohola gde bih se nekad tek ujutro vraćao kući ili odlazio na posao".

Kao jedan od osnovnih prioriteta zbog čega se odlučio na lečenje su njegove kćerke.

Profimedia

 

Izlečenje nije moguće, ističe, ukoliko se zavisnik ne oslobodi svog "super ega" i "resetuje na nulu".

- Da bi mogli uopšte da pomislimo da budemo dobri bilo kome, a pogotovo našim najbližima, moramo da budemo bitni prvo sebi. Taj naš put od ega do super ega je bio popločan različitim porocima i trebamo da se dovedemo u pozitivu, da se potpuno ogolimo i dođemo do stanja nule kada počinjemo da se 'kitimo' pravim ljudskim i moralnim vrednosti koje nalaže samo hrišćanstvo i pravoslavlje", objašnjava.

Kaže da su njegove kćerke dovoljno velike da shvataju u kom se problemu našao.

- I one su zaključile da im ne trebam napola zdrav, nego totalno stabilan, da i napolju pokažem rezultate da je sve ovo bila moja prošlost i da sve može ići na bolje, a da ću ja opet imati priliku da im bude pravi otac - uveren je Dejan.

Narkotici sve dostupniji osnovcima

Centar za psiho-socijalnu rehabilitaciju i resocijalizaciju obolelih od bolesti zavisnosti "Zemlja živih" jedina je takva institucija u okviru Srpske pravoslavne crkve.

Osnovao je 2005. patrijarh srpski Porfirije dok je bio iguman manastira Kovilj.

Statistika pokazuje da njihov program daje najbolje rezultate u vraćanju mladih na "normalnost".

Glavni koordinator Centra, Andreja Jovanović kaže da je na osnovu iskustva rada u Zajednici utisak da su narkotici "drastično dostupniji" mladima u osnovnim školama u odnosu na pre 15 ili 20 godinaa.

- Mišljenja smo da je ranije to bilo mnogo manje dostupno. Nekako je ta globalizacija dovela dotle da i u najmanjim mestima, u najmanjim osnovnim školama deca imaju mogućnost i priliku da ako žele da nešto probaju to mogu vrlo jednostavno i lako da nabave - kaže Jovanović.

Slična situacija je, nastavlja, i kada je reč o igrama na sreću, odnosno kocki.

Izazovi internet sadržaja

Onlajn klađenje je klasične kladionice zamenilo mobilnim uređajima, a poznate ličnosti koje reklamiraju "igru" sve su dodatno zakomplikovale.

- Otežavajuća okolnost je, a to je trend poslednjih desetak godina, da kladionice i igre na sreću reklamiraju poznate ličnosti koje su, pogotovo u toj mladoj populaciji, počev od sportista i glumaca, prepoznati kao autoriteti. Imam utisak da se kroz TV sadržaje još više plasira da je kocka nešto što je poženo i sastavni deo života. I tu postoji jedan negativan trend -  naglašava.

Profimedia

 

Utisak je, dodaje, na osnovu iskustava sa zavisnicima koji im dolaze, da se prag konzumacije alkohola u droga polako snižava, a da tome doprinose i medijski sadržaji koji promovišu zabranjeno.

- Ono što jeste problem su medijski i internet sadržaji koji na određene načine promovišu i drogu i sve ostalo kao nešto što je sastavni deo života. Deca, shodno svom uzrastu, nemaju kapaciteta da na pravi način rezonuju i da donose prave odluke - ističe Jovanović.

Potreba da se bude deo "zajednice"

Ukazuje da je potreba da budu deo zajednice jedan je od ključnih "okidača" zbog čega deca probaju ono što ne bi smeli.

Ulazeći u taj "drugi svet" deca postaju deo "zajednice" u kojoj se brzo posle marihuane proba i nešto drugo.

- Obično se krene sa marihuano u društvu, sa drugom ili drugaricom. Naravno, deca nemaju predstavu da je to nešto loše. Da imaju, verovatno bi bili značajno obazriviji. I naravno, uvek je ta potreba da se bude prihvaćen - navodi ovaj stručnjak.

Podseća da je zdrava porodica temelje zdravog razvitka deteta, ali da u svetu u kome dominiraju materijalne vrednosti i svakodnevni stres zbog posla, oni često prestaju da budu oslonac koji je potreban.

- Deca prosto imaju potrebu da ostvaruju zajednicu na drugi način i na drugim mestima, tako da i sa te strane postoji 'okidač' da se bude prihvaćen u nekom društvu, u onom što nam se čini poželjnim, zanimljivim. Naravno, kada se krene sa jednim onda se tu bira društvo i onda se tu proba i nešto drugo. Tako to u principu ide - objašnjava Jovanović.

Profimedia

 

U "Zemlji živih" trenutno su na rehabilitaciji i dve devojčice od 17 godina.

Jovanović kaže da se one uklapaju u nove trendove kada mladi probaju nešto zabranjeno.

I dok su do šestog razreda osnovne škole deca mahom zavisna o društvene mreže i video igre, dotle se u kasnijim razredima počne sa korišćenjem u petom ili šestom razredu osnovne škole primetna zavisnost od društvenih mreža i interneta, dotle su već u petom ili šestom razredu osnove. U šestom i sedmom razredu to već postaje pravilo, a ne izuzetak.

- Ranije smo preventivno delovali na uzrast sedmog i osmog razreda. Sada imam utisak da bi trebalo i od šestog - kaže Jovanović.

Smatra da osim porodice i društva, preventivni programi treba da imaju značajnu ulogu, pre svega u upoznavanju mladih sa opasnostima korišćenja različitih supstanci ili mogućnosti ulaska u problem zavisnosti.

Upozorava da programi koji se trenutno primenjuju ne dopiru dovoljno do dece. 

- Takve tribine im se ne učine zanimljive zbog čega nisu ni skoncentrisani. Neophodno je formirati sadržaj koji im zaokuplja pažnju i mora biti prilagođen ovom vremenu i ne samo njihovom uzrastu, nego i socijalnoj inteligenciji i svemu onome što ih njihovo odrastanje određuje - zaključuje Jovanović.

Region suočen sa istim izazovima

Do sličnih zapažanja dolaze i u Bosni i Hercegovini.

U Aleksandrovcu kod Laktaša već dve ipo decenije postoji Centar za odvikavanje od zavisnosti "Marjanovac".

Koordinatorka ove zajednice, sestra Amata Anđelić iz samostana Klanjateljica Krvi Kristove, upozorava da su najmlađi, kada je reč o bolestima zavisnosti, danas suočeni sa daleko opasnijim izazovima nego pre 25 godina kada su počeli sa svojim programom.

"Prvi zavisnici su bili heroinski, bez iskustva sa metadonskom terapijom. Najčešće je bilo 'skidanje' uz neku minimalnu potporu. Sa medicinske strane to je najčešće bilo 'skidanje na suvo', s tim što mi tada nismo imali mogućnost da ostanu na bilo kakvoj terapiji. Međutim, već kroz desetak godina je došlo do promene u pristupu ovoj bolesti", kaže sestra Amata.

Objašnjava da kada je Bosna i Hercegovina suočena sa sličnim izazovima kao region.

- Ništa mi nismo drugačiji od Srbije, Hrvatske ili Slovenije. Sve je to podjednaka problematika. Dolaze nam generacije koje sve ranije počinju i koje zapravo ni same ne znaju sa čim sve počinju i eksperimentišu. To je podjednak problem i za zdravstvene radnike, a i za nas koji posle nastavljamo rad sa zavisnicima. Dok uspete doći do tog dela da se oni sami stabiluzuju, da možete sa njima da uđete emotivni način rada, to uveliko otežava i produžava način rada sa ovom grupom - navodi Anđelić.

Profimedia

 

- Marjanovac" svoj program zasniva na modelu "Projekt čovek" italijanskog Centra solidarnosti don Mario Piči iz Rima.

Program traje oko dve godine, ali sestra Amata kaže da zavisnici uglavnom ostaju duže.

- Dok ne budu načisto sami sa sobom i ne upoznaju sebe, ko su, a to je moguće samo kada više nisu na terapiji", objašnjava.

Dodaje da je do izlečenja moguće samo uz "sinergiju", ali da je kod mlađih generacija to jako teško sprovesti u delo.

- Najbolji rezultati su tamo gde je sinergija. Sama motivacija zavisnika, zatim porodica koja je shvatila na vreme i zdravstvene institucije koje naprave 'detoks" i pripreme ih i motivišu za ulazak u terapijsku zajednicu. Kod mlađih generacija je to jako teško postići i jako teško održati", priznaje.

"Eksperimentisanje" sa 12-13 godina

Prema iskustvima ove zajednice "eksperimentisanje" mladih počinje sa 12 ili 13 godina, a prethodi mu novi vid zavisnosti - od društvenih mreža i igrica.

- Eksperimentisanja sa cigaretama, sa 'travom', sa 'brzinama', ekstazijem je već sa 12 ili 13 godina. Tu su već stažisti, podobro zagazili i tu se već negde mora sistemski i ozbiljnije raditi sa njima i u školskom sistemu, porodičnom okruženju. Mi smo tek zadnja karika koja se uključuje kada ništa više nije pomoglo ili kada je toliko daleko otišlo da se stvarno treba izdojiti i raditi na usvajanju zdravog stila života - naglašava sestra Amata.

Prema podacima ESPAD-a za 2024. godinu, u Češkoj, Danskoj i Nemačkoj mladi najviše piju.

U proseku, čak 77 odsto učenika u EU je probalo alkohol barem jednom.

Oko 20 posto ih je probalo cigarete, a između 15 i 16 procenata kanabis - barem jednom.

Španija i Italija beleže veću učestalost kockanja, a upotreba društvenih mreža i video igrica je trend u svim zemljama.

Bonus video 

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi