Zaron u ledenu tišinu: Kako ronioci Žandarmerije tragaju za utopljenima u najsurovijim uslovima

Od početka godine u Srbiji je zabeleženo 18 utapanja. U takvim situacijama na teren izlaze ronioci Ronilačke jedinice Žandarmerije. Njih pedesetak, svaki put kada dođu na posao, moraju biti spremni na najteže scenarije. Treniraju gotovo svakodnevno - leti i na moru, a zimi na većim nadmorskim visinama, kako bi telo prilagodili i najekstremnijim uslovima, kada je temperatura vode ispod nule. 

Ne biraju ni mesto, ni vreme, ni temperaturu vode, niti uslove vidljivosti tokom zarona. Poziv može stići u svakom trenutku, a pred njima je uvek zadatak koji mora biti izvršen.

- Jedan od zadataka po kome je Ronilačka jedinica Žandarmerije poznata jeste potraga za utopljenim licima. U dosadašnjoj praksi u nemalom broju slučajeva dešavalo se da se utapanja događaju i u zimskom periodu. Jedan od razloga izvođenja ove trenažne obuke jeste uvežbavanje procedura tokom ronjenja u hladnim uslovima. Zadatak nam je da spoljašnje uslove, koji su veoma hladni, stavimo po strani kako bismo se tokom izvođenja zadatka skoncentrisali na sam zadatak - rekao je Bojan Škrbić, komandant Ronilačke jedinice Žandarmerije.

Pripreme na Zaovinskom jezeru

Rone u parovima, jer je, i pored visokog nivoa profesionalizma, bezbednost uvek na prvom mestu. Tokom zime se uvežbavaju na Tari, na Zaovinskom jezeru, kako bi organizam prilagodili ronjenju na većim nadmorskim visinama.

- Roniocu veliki problem predstavljaju gasovi koji se apsorbuju u telu tokom ronjenja. Što su veće dubine, više se gasa apsorbuje u telu ronioca. U ovom slučaju najveći problem je azot. Ronjenje na nadmorskim visinama razlikuje se od ronjenja na moru, jer se razlikuju nadmorska visina, a samim tim i vazdušni pritisak. Mi ovde na planini ronjenje završavamo na nižem pritisku, odnosno većoj nadmorskoj visini, pa gasovi koji se nalaze u telu imaju tendenciju širenja. Zbog toga radimo posebne proračune, uzimamo u obzir i nadmorsku visinu i vazdušni pritisak na kome završavamo zaron i u skladu s tim pravimo profil zarona - naveo je Ljubomir Ćirić, vođa ronilačkog tima.

- Što se tiče spoljašnje temperature, hladno je, temperatura vode je oko devet stepeni. Današnji zaron trajao je oko 35 minuta, ronili smo na dubini od 30 metara. Oprema koju koristimo za ronjenje u ovim uslovima jeste takozvano suvo odelo, čija je namena da spreči prodor vode u njegovu unutrašnjost, kako bi telo ronioca ostalo suvo i kako bismo što duže mogli da ostanemo u vodi - rekao je Marko Đorđević, ronilac Žandarmerije, za RTS.

Utapanja i tokom zime

U proseku, Ronilačka jedinica Žandarmerije godišnje bude angažovana u oko 40 slučajeva utapanja. Ove godine taj broj iznosi 18.

- Tokom sezone kupanja najčešći razlozi su kupanje na neuređenim kupalištima. I dalje ima građana koji precenjuju i svoje sposobnosti i snagu prirode, pa se, nažalost, događaju nemili događaji. Za zimsku sezonu karakteristično je da stradaju ljudi koji obavljaju delatnosti na vodi, poput ribarenja i drugih poslova. Često dođe do greške ili trenutka nepažnje i ljudi završe u vodi. Zbog zimskog perioda i slojevite garderobe veoma je teško održavati pozitivnu plovnost - istakao je Škrbić.

Tokom izvršenja zadataka ronioci se najviše oslanjaju na iskustvo i dodir, jer je vidljivost u domaćim rekama i jezerima slaba, a na pojedinim mestima i potpuno odsutna.

Kako ističu, bez obzira na godine iskustva, najteži zadaci su oni u kojima tragaju za detetom.

Bonus video:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi