Običaji na Aranđelovdan: Ako vam neko pokuca na vrata, nemojte ga odbiti, a ovo nikako ne smete da radite!

Pravoslavni vernici 21. novembra obeležavaju Sabor Svetog Arhangela Mihaila, u narodu poznat kao Aranđelovdan. To je jedna od najčešćih krsnih slava kod Srba, odmah iza Nikoljdana, i praznik koji nosi snažnu porodičnu i duhovnu simboliku.

Sveti Arhangel Mihailo u hrišćanskom predanju važi za vođu nebeskih sila, borca protiv zla i zaštitnika vernika i njihovih domova. Na ikonama je najčešće prikazan kao ratnik s mačem ili kopljem, u oklopu, kao znak borbe za pravdu i Božji poredak.

Priprema doma i slavske trpeze

Pripreme za Aranđelovdan počinju nekoliko dana ranije. Domaćini čiste kuću, uređuju ikonostas i mesto na kom će stajati slavska sveća i ikona Svetog Arhangela Mihaila. Veruje se da arhistratig Mihailo na dan slave “dolazi u dom” slavara, donoseći blagoslov i zdravlje, pa se zbog toga domu posvećuje posebna pažnja.

Instagram printscreen/viktorernest

Kao i za druge krsne slave, priprema se slavski kolač, vino, sveća i slavsko žito (koljivo). Obeležavanje počinje odlaskom sveštenika koji osveštava vodicu, kolač i žito, a zatim se kolač lomi u krugu domaćina i gostiju, dok se slavska sveća pali i gori tokom celog glavnog dela slavlja. Lomljenje kolača simbolizuje jedinstvo i zajedništvo porodice, ali i zahvalnost Bogu i svetitelju zaštitniku.

Trpeza može biti posna ili mrsna, u zavisnosti od toga na koji dan u sedmici praznik pada. Jednostavno pravilo je da, ako Aranđelovdan padne u sredu ili petak, slava se obeležava uz posnu trpezu – ribu, posne sarme, povrćne čorbe, jela na ulju, turšiju, posne kolače. Ukoliko pada drugim danima, služi se mrsna trpeza sa pečenjem, mesnim specijalitetima i bogatim desertima.

Najvažniji običaji na sam dan slave: Slavska sveća, kolač i ikona

Na dan Aranđelovdana, domaćin pali slavsku sveću ispred ikone Svetog Arhangela Mihaila. U nekim krajevima postoji običaj da domaćin ne seda za sto dok sveća gori, kao znak poštovanja prema svetitelju i gostima.

Ikona Arhangela Mihaila zauzima centralno mesto u domu – često na sredini slavskog stola ili na posebnoj polici. Pred ikonom se vernici krste i tiho mole za zdravlje, zaštitu porodice i duhovnu snagu u iskušenjima.

Pomoć siromašnima i putnicima

Posebno je ukorenjeno verovanje da Arhangel Mihailo na ovaj dan obilazi ljude prerušen u putnika ili prosjaka, proveravajući koliko su spremni na milosrđe. Zbog toga se smatra da nikoga ko toga dana pokuca na vrata ne treba odbiti, već mu treba ponuditi bar malo hrane i pića ili neku drugu pomoć.

Mnogi običaji naglašavaju da je najveći greh na Aranđelovdan oterati siromašnog ili nemoćnog čoveka od kuće; veruje se da takvu tvrdokornost anđeo “kažnjava”, dok dobre domaćine nagrađuje blagoslovom i ispunjenjem najdubljih želja.

Briga o bolesnima

U narodnim predanjima Arhangel Mihailo je i naročiti zaštitnik bolesnih. Vernici veruju da on obilazi bolesnike, pa ako “stane kod nogu”, ishod može biti loš, dok stajanje “kod glave” nagoveštava ozdravljenje. Zbog toga se na Aranđelovdan posebno moli za zdravlje ukućana i svih koji su na postelji.

Profimedia/ATA images

Šta se ne radi na Aranđelovdan

Kao i za većinu velikih pravoslavnih praznika, veruje se da na Aranđelovdan ne treba raditi teške fizičke poslove – seći drva, kopati, orati, obavljati teške poslove u polju ili radionici. Ne preporučuje se ni pranje veša, generalno sređivanje kuće i slični naporni kućni poslovi. Dan je namenjen miru, molitvi i porodičnom okupljanju.

Takođe, mnogi izvori navode da se na ovaj praznik ne prave svadbe i bučne žurke, jer se smatra da je dan namenjen tišoj, duhovnoj radosti, a ne raskalašnom veselju. Savetuje se i da se izbegavaju svađe, psovke i porodični sukobi – veruje se da bi nesloga na Aranđelovdan mogla “obeležiti” čitavu narednu godinu.

Narodna verovanja vezana za vreme i godinu koja dolazi

Kao i kod mnogih drugih praznika, narod pažljivo posmatra vreme na Aranđelovdan. U nekim krajevima se veruje da će vreme koje tog dana vlada biti slika cele zime i proleća: hladan i vetrovit dan navodno najavljuje oštru zimu, dok blago i sunčano vreme budi nadu u blažu sezonu i dobru rodnu godinu.

Postoji i verovanje da Arhangel Mihailo vlada jesenjim i zimskim periodom – dobio je “zimsko vreme” kada su se sveci dogovarali ko za koje doba godine brine, pa se zbog toga i slavljenje njegove slave dovodi u vezu sa prelaskom u hladniji deo godine.

Aranđelovdan danas

Iako se način proslave menja s vremenom – trpeze su savremenije, gosti često dolaze u kraćim “smenama”, a deo porodice živi u inostranstvu – osnovna poruka Aranđelovdana ostaje ista: to je dan zajedništva, molitve i potvrde porodične tradicije. Slava Svetog Arhangela Mihaila mnoge domove okuplja iz godine u godinu, postajući svojevrsna lična karta porodice.

U centru svih običaja, od paljenja slavske sveće i lomljenja kolača, preko pomoći siromašnima, do uzdržavanja od teških poslova, stoji jedno – verovanje da Arhangel Mihailo štiti dom, pomaže bolesnima, nagrađuje dobrotu i opominje na milosrđe. Zbog toga Aranđelovdan i danas ostaje jedan od najsnažnijih simbola porodične i duhovne tradicije kod Srba.

Bonus video:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi