Velika dilema pred Aranđelovdan: Da li se za ovu slavu sprema žito?

Aranđelovdan, koji ove godine pada u petak, 21. novembra, spada među najslavljenije praznike u srpskom pravoslavlju. Uz njega se vezuju mnogi običaji, ali i brojna pitanja – jedno od najčešćih je da li se za ovaj dan priprema slavsko žito.

Sveti Arhangel Mihailo, kome je praznik posvećen, u tradiciji se smatra „živim“ svetiteljem. Otuda je među narodom nastalo mišljenje da se na njegovu slavu žito ne kuva. Ipak, šta zaista kaže crkva?

Odgovor na to nalazimo u knjizi upokojenog Patrijarha Pavla "Da nam budu jasnija neka pitanja naše vere", gde objašnjava suštinu ovog običaja.

Profimedia

Prema njegovim rečima, koljivo se ne priprema u čast svetaca zato što su umrli, već se prinosi Bogu radi slave i zahvalnosti, "u čast i spomen svetog (izgovara se ime slave) i u pomen svih koji usnuše u blagočestivoj veri".

Upravo u ovoj molitvi otkriva se smisao žita kao dela slavskog obreda: ono je sastavni deo krsne slave, zajedno sa slavskim kolačem, i nosi isti cilj – slavljenje Boga i poštovanje svetitelja koji štiti porodicu.

Kuvana pšenica nije simbol smrti, već života u veri. Kao što je svaki svetitelj živ u Bogu, tako i žito predstavlja nadu u večni život i zajedništvo sa Gospodom.

Zabluda da se žito ne sprema na Aranđelovdan, dodaje se u knjizi, nastala je verovatno zbog toga što se isto jelo priprema i za parastose, pa su se značenja u narodu pomešala. Ipak, u oba slučaja simbolika je ista – žrtva Bogu i izraz naše vere u opšte vaskrsenje.

Zato, bilo da se slavi svetitelj koji je preminuo za života ili nebeski činodejstvenik poput Arhangela Mihaila ili Svetog Ilije, crkvena praksa ostaje ista: slavsko žito, kolač i vino su delovi istog obrednog prinosa i imaju istu duhovnu vrednost.

Bonus video:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi