Misterija - Čovek koji je izbrisan iz sopstvenog života: „Probudite se, a ne znate ni ko ste, ni gde ste, ni zašto ste živi“
Istinita priča o čoveku koji je nestao, izgubio pamćenje i decenijama živeo bez imena
Nije znao svoje ime. Nije znao koliko ima godina, odakle dolazi, ni ko ga je prebio.
Avgusta 2004. godine, na ivici autoputa u Džordžiji, radnik Burger Kinga pronašao je golog, pretučenog muškarca pored kontejnera. Bio je u komi, prekriven ujedom crvenih mrava, dehidriran i jedva živ. U bolnici su ga registrovali kao „BK John Doe“ – nepoznato lice pronađeno pored restorana Burger King.
Kada je posle nekoliko nedelja otvorio oči, rekao je da se ne seća ničega. Ni imena, ni lica, ni porodice. Samo mu je iz magle dopiralo da je možda rođen između 1948. i 1949. godine.
„Možda sam Ben... Bendžamin?“, promucao je.
Tako je nastalo ime Bendžamin Kajl (Benjaman Kyle) – čovek bez prošlosti, bez identiteta i bez ikoga ko bi ga potražio.
Amerika upoznaje čoveka bez imena
Vest o „čoveku bez identiteta“ ubrzo je obišla Ameriku. Televizije su prikazivale njegovo lice, novine objavljivale apele, forumi brujali o mogućim teorijama.
Pročitajte još:
Njegov DNK poslat je u sve američke baze – FBI, Interpol, baze nestalih lica – ali podataka nije bilo.
Otisci prstiju? Nula.
Medicinski karton? Nema.
Čak ni socijalni broj nije postojao.
Bio je, za sistem, čovek koji nikada nije postojao.
U međuvremenu, Bendžamin je počeo da se oporavlja. Bio je tih, staložen i izuzetno obrazovan – prepoznavao je tipove mašina iz 1960-ih, citirao pesnike i znao da barata kompjuterima. Govorio je da mu se ponekad javljaju slike – mostovi, ulice, miris biblioteka – ali nikad jasno sećanje.
Printscreen/YouTube
Tragovi iz prošlosti: čovek koji se „ugasio“ 1976. godine
Godinama kasnije, kada je zahvaljujući DNK genealogiji konačno utvrđen njegov pravi identitet, otkrilo se da se zvao Vilijam Berdžes Pauel.
Rođen je 29. avgusta 1948. u Lafajetu, u državi Indijana.
Kao mladić radio je u restoranima, voleo je filmove i mehaniku, i, kako su svedočili članovi njegove porodice, bio tih, ali osećajan i perfekcionista. Godine 1976. naglo je nestao. Ostavio je prikolicu, auto i ceo dotadašnji život – i od tada više nikada nije stupio u kontakt s porodicom.
Od 1976. do 2004. – skoro tri decenije – nije postojao nikakav dokaz da je živ.
Nema kartona, zdravstvenih potvrda, adresa, ni posla.
Kao da je jednostavno nestao sa lica zemlje.
Život u senci – čovek bez papira
U vreme kada je pronađen, nije imao pravo ni na osnovne građanske usluge.
Godinama je živeo od dobrote drugih – radio besplatno u lokalnom restoranu, gde je zauzvrat dobijao obroke i mesto za spavanje.
Njegova priča pokrenula je pitanje: kako društvo tretira ljude koji “ne postoje”?
U zemlji opsednutoj identifikacijom, gde se sve meri brojevima, Bendžamin Kajl je bio – niko.
Ironično, tek kad je postao poznat kao misterija, sistem je počeo da mu „priznaje“ postojanje.
Kako je otkriven njegov pravi identitet
Iako je njegov slučaj godinama bio misterija, ključ su na kraju pružile — genetičke analize.
Grupa entuzijasta okupljena oko DNA Doe Projecta, volonterske organizacije koja identifikuje nepoznate osobe pomoću DNK genealogije, rešila je da pokuša ono što su policija i FBI godinama smatrali nemogućim.
Korišćenjem javnih DNK baza i poređenjem hiljada uzoraka, uspeli su da pronađu dalekog rođaka Bendžamina Kajla. Trag je vodio u Indianu, a potom do porodice Pauel.
Nakon nekoliko nedelja, potvrđeno je: Benjaman Kajl je u stvari William Burgess Powell.
„Imam ime, ali ne i sećanja“
Otkrivanje identiteta bilo je šok i za njega i za javnost.
U prvom intervjuu posle otkrivanja rekao je mirno:
„Sada znam ko sam. Ali ne znam zašto sam nestao. Niti zašto se ne sećam ničega. I mislim da nikada neću.“
Psihijatri su procenili da boluje od disocijativne amnezije – psihološkog mehanizma odbrane koji potpuno briše sećanja, obično nakon ekstremne traume.
Takva stanja obično traju nekoliko dana, retko meseci. U njegovom slučaju – trajala su više od 20 godina.
Slučaj koji je uzdrmao Ameriku
Mediji su godinama spekulisali o njegovoj prošlosti.
Jedni su tvrdili da je bio žrtva kriminalne grupe, drugi da je sam pobegao od dugova, treći da je svedok u nekom starom slučaju. Ali nijedna teorija nije potvrđena.
Njegovo stanje nije bilo izmišljeno — na testovima mozga primećene su promene u delovima zaduženim za dugoročno pamćenje.
Uprkos svemu, nije pokazivao ni bes ni očaj.
Govorio je:
„Mnogi misle da sam izgubio sve. Ali ja sam dobio priliku da ponovo počnem.“
Tiha smrt i večna misterija
Vilijam Berdžes Pauel preminuo je 2021. godine, tiho i bez pompe.
Živeo je povučeno, u malom stanu u Koloradu, radeći povremeno u biblioteci.
Do kraja je zadržao isti mir koji je imao i kada je pronađen.
Nije želeo senzacionalizam, niti „filmski kraj“.
Za sobom je ostavio pitanje koje i danas fascinira stručnjake:
Šta se zaista desilo u tih 28 godina tame?
Da li je neko pokušao da ga ubije?
Da li je trauma bila toliko duboka da je mozak izbrisao sve što je znao – da bi ga spasao od ludila?
Psiholozi njegovu priču danas proučavaju kao ekstreman primer disocijativne amnezije.
Prema istraživanjima, samo 1% svetske populacije ikada doživi ovakav gubitak identiteta – ali nijedan slučaj nije trajao ovoliko dugo.
Pauelov slučaj je istovremeno naučna zagonetka i moralna parabola: kako čovek može izgubiti sve što ga čini njim samim, a opet nastaviti da postoji?
Kada se 2016. godine saznalo njegovo pravo ime, mnogi su očekivali da će se pojaviti spektakularna istina. Umesto toga, ostala je tišina.
Porodica ga jeste prepoznala, ali ni oni nisu znali zašto je otišao, ni gde je bio. Čak i kada su ga pitali – samo je slegao ramenima.
„Nema odgovora. Samo praznina koja se navikla da diše.“
Njegova priča ostala je kao savršena metafora savremenog sveta — sveta u kojem identitet znači sve, dok čovek sam po sebi ne znači ništa.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari